Srećan rođendan, Ameriko! Sada imaš 238 godina. Naravno, nismo baš sigurni kad si tačno rođena. Da li je to bilo 2.jula ili 4.jula ili pak nekog drugog dana? Bez obzira na to kad si se pojavila na svetskoj sceni kao novorođeni entitet, nacija slavi tvoj rođendan 4.jula. I za ovaj, tvoj 238. Solarni povratak (trenutak kad se zemlja i Sunce vrate u isti odnos u kome su bili na dan rođenja), američka berza slavi još jedan novi rekordan skok. Dow Jones Industrial Average je, na primer, zatvorio berzu sa preko 17.000 prošle nedelje, što se dogodilo prvi put ikad! Osim toga, tvoji izveštaji o zapošljavanju nastavljaju da se popravljaju, sa 288.000 novih poslova otvorenih prošlog meseca, što je mnogo više od 215.000 koliko je bilo predvidjeno. Naravno da je to razlog za slavlje!
I nemoj ni na trenutak da pomisliš da to nisu vrlo specijalni pokloni. Koliko zemalja dobija poklone bolje od dobrih izveštaja o zapošljavanju i bolji nego ikad skok akcija na berzi?! Posebno u vreme kad njihova vlada (a posebno izvršna vlast) prolazi kroz monumentalno odsecanje od svojih građana, usred navale skandala (izmišljenih ili stvarnih) i niza uzastopnih neuspeha Nacionalnog Vrhovnog suda. I zato bi neko pomislio da su pravila nekako izmenjena da bi nas uverila da treba da proslavimo fantastičan rođendan, bez obzira na to kakve su vesti dana.
Hajde da pričamo o tvojim rođendanskim pokonima za 2014. godinu. Kako izveštava Wall Street Jurnal prošle nedelje, ovaj rođendan je specijalan i zato što je ovo prvi put od 1993. da ne samo da su akcije doživele porast istorijskih razmera u prvoj polovini godine, nego su i obveznice i robna tržišta takođe imala uspeha. Pa koliko je samo ovo retko i cool!
Hajde da vidimo, od koga je taj poklon? Ah da! Od tvojih veoma darežljivih centralnih banaka, koje su za poslednjih pet godina dovele kamatne stope skoro do nivoa nule, što je za uzvrat primamilo investitore da uđu u još veći rizik nego što je ikada do sada smatrano normalnim da bi postigli veće prihode koje nije bilo moguće dostići konvencionalnim sredstvima korišćenim u prošlosti. Zašto su investitori ušli u toliki rizik … da vidimo… po grafikonima od Thompson – Reuters, 2006-2007… Hej, čekaj malo! Da nije to bilo pre… Zar nije to bio razlog za finansijski krah u Americi, koji se proširio na ceo svet 2008.godine, zbog čega se ova vrsta kredita i investicionih praksi smatra početkom „kreditnih mehurića“. Pa o čemu se ovde radi… mislim… „mehurići od sapunice“ bi trebalo da budu na svečanoj proslavi rođendana nekog tako velikog kao što je Amerika, zar ne?
I zato se pitamo: šta se desilo posle 1993, kad smo poslednji put u prvoj polovini godine bili svedoci skoka akcija, obveznica i roba? Hmmmm…. ne bih da vam pokvarim raspoloženje (kao što je Vrhovni sud učinio pre dve nedelje) ali… nije li 1994. bila godina recesije? Nije li to godina najveće opštinske propasti u istoriji Amerike? Nije li berza bila u padu tokom te cele godine? Nisu li obveznice pale (a jesu)? Nije li zlato i srebro takođe izgubilo na ceni te godine?
I? Može li nešto da se nauči iz prošlosti? Uvek. Ali za sada, uživajmo dok traje. Uživajmo kao da smo u 1993., u godini u kojoj je berza imala pad veći od 4.25%, i godini u kojoj je porast svakog meseca dostizao visinu prethodnog meseca, osim u aprilu, kada je bilo manje od 1 stope u DJIA. Kad je bio poslednji put su prošle dve godine a da pad nije prešao 7.5%? Mogu da odgovorim na to pitanje.
Ali mogu da kažem i ovo. Priličan je dar za koji Amerika (i ostatak sveta) ima da zahvali centralnoj banci. Bar za sada. Politika niskih kamatnih stopa dala je Amerikancima ovaj neverovatan porast akcija u poslednih 5 godina. To je napokon ubedilo svet investitora da će ove niske kamatne stope ostati takve još dugo dugo vremena, i da će imati za rezultat tršišta izložena veoma niskoj volatilnosti. Sa niskom volatilnosti dolazi „samozadovoljstvo investitora“. To je sada nova „normalnost“ ili mi bar tako mislimo. Postoji veća želja za „posezanjem za prihodom“ od strane investitora koji tragaju za sve kompleksnijim dužničkim hartijama kako bi generisali veće prihode. Ovaj proces dovodi do porasta „mehurića“ i direktno rezultira oživljavanje dužničkih praksi, delovanja koja su nas dovela do finansijske krize 2008-2009. Uran (iznenadne promene) je još uvek u kvadratu sa Plutonom (dug i kreditna praksa) do prve četvrtine 2015. godine. Interesantno je da je ovaj aspekt počeo u maju 2012, poslednji put kad je DJIA pretrpela pad od 7.5% (maj-juni 2012). Kao Finansijskom astrologu, teško mi je da zamislim da berza neće dostići vrhunac – vodeći do konačnog preokreta od recimo 20-50% – pre nego što se završi ova kosmička retkost. U najmanju ruku, tako je bilo u njenoj prošlosti.
Za slučaj da se i ti pitaš, Ameriko, možda bi mogla da razmisliš o svom Solarnom povratku danas jer će ove teme trajati godinu dana. Kao i uvek, tvoj Solarni povratak Sunca u znak Raka je 4.jula. Ali ove godine Mesec je u Vagi, a oba svetla formiraju veliki kvadrat ka kvadratu Urana i Plutona. Ne možeš da se provučeš pored ovih kardinalnih krstova 2014. (koji postoje i u tvojoj natalnoj karti, a sada i u karti Solarnog povratka), i problema između vlade i njenih ljudi koji se nagoveštavaju. I opet, tvoja, ali i svetska berza nastavlja da ide gore-dole. Da li se može nastaviti tako? Da li se išta može nastaviti pod ovim teškim aspektima Urana? Ne baš.
Ne dok subjekti poput centralne banke nastavljaju da intervenišu na tvojim finansijskim tržištima, a cene rastu sve više i više zbog rizika od kreditne ekspanzije koja nastavlja da prkosi zakonima gravitacije. Pa opet, po osnovnom zakonu gravitacije mi takođe znamo da sve što visoko leti nisko pada, a što više raste, to će pad biti teži.
Ukratko, prošla nedelja predstavlja 21.nedelju od primarnog ciklusa koji je počeo početkom februara 2014. u većini svetskih indeksa. Veoma, veoma se retko može videti da primarni ciklus pravi skokove posle 21.nedelje. Ali opet, imali smo specijalan povod: to je bila nedelja rodjendana Amerike. Sad ćemo videti kako će ići pošto se žurka završi, kad vlada privede kraju svoje mesečne kupovine hipotekarnih hartija od vrednosti do kraja godine.
A šta se dešava sa zlatom i srebrom? Kad svet investicija napokon shvati da neobična monetarna politika centralnih banaka ne dovodi do održivog privrednog rasta nego do ciklusa uspona i padova inflacije, zlato i srebro će verovatno skočiti. Posle 5 godina od uvođenja ove istorijske kamatne stope od 0% i brojnih olakšica, održivi ekonomski razvoj je i dalje nedostižan. Investiciona zajednica počinje da uviđa ovo, od kako je cena zlata pala 28. juna 2013. i tu i ostala. Samo je pitanje vremena. U astrologiji je uvek „samo pitanje vremena“. A više nego ijedna drugo sredstvo plaćanja ili valuta, zlato je odolevalo testu vremena.