Usponi i padovi. I zatim još viši usponi i još niži padovi. Ovo se čini kao skorašni šablon svetskih berzi kako se pripremamo da uđemo u period koji se prostire kroz 33-mesečni Uranov-Plutonov rastući kvadrat, najduži i najsnažniji geokosmički “teški aspekt” našeg života. Ovaj društveni, politički i ekonomski potpis istorijskog eksperimenta i transformacije ulazi u svojih poslednjih 5 meseci. Od novembra 2014. godine sve do marta 2015. napraviće svoja poslednja dva prelaska, sa Marsom koji tranzitira celim delom zodijaka koji se proteže od Jarca do Ovna, i sadrži Plutona (u Jarcu) sve do Urana (u Ovnu). Ovo će biti analogno krešendu na kraju impresivnog vatrometa, gde se svaki kraj nateže kako bi proizveo konačnu “Vauuu!” reakciju.
U ovom slučaju, počelo je malo ranije. Umesto čekanja novembra, berzanski indeksi sveta, sa asistencijom centralnih svetskih banaka, su započeli marš ka konačkom krešendu sredinom oktobra, tačno u centru predhodnog retrogradnog Merkura.
Kratkoročne i dugoročne geokosmičke prognoze
Vremensko razdoblje koje je vrlo interesantno i potencijalno spektakularno za ponašanje tržišta započeće u petak, 7. novembra, sa punim Mesecom, a trajaće sve do 26. novembra. Ova i naredna nedelja mogu biti eksplozivne iz fundamentalnih razloga. Ove nedelje (četvrtak) ćemo svedočiti srednjoročnim izborima u USA, u kojima se vrlo očekuje da će demokrate izgubiti kontrolu u Senatu a republikanci osvojiti čak i veću većinu u Beloj kući. Ovakav ishod će virtualno davati mrežasti izgled, koji može biti razlog uzdizanja berzi. Paraliza akcija federalne urpave može biti viđena kao pozitivna za biznis klimu.
Naredna nedelja će sadržati Mars u konjukciji sa Plutonom i kvadratu sa Uranom, i to od 10. do 12. novembra. Jedan dan kasnije, 13. novembra, Sunce će kvadratirati Jupiter. Sve ovo je nivo 1 (najsnažniji) geokosmičke korelacija ka promeni u berzinskim indeksima. Kad god su Mars, Jupiter i Uran uključeni u asokete u kratkom vremenskom period, više nego obično dolazi do lelujanja cena. Očekujte nove impresivne vatromete na finanskijskom tržištu.
Od velikog interesa mnogima će biti “Sačuvajte Naše Švajcarsko Zlato” glasanje 30. novembra. Ovo je dan kada će švajcarski građani glasati na referendum tražeći od Švajcarske Nacionalne Banked a zadrži najmanje 20% rezervi u zlatu. Ovde sledi obećanje na ovom referendum da Švajcerska nikada ne može prodati to zlato i da ono mora ostati u zemlji (kao suprotno nemačkom zlatu, koje je većinski u valutama u USA, ali iz nekog razloga Nemačkaga ne može u potpunosti povratiti). Ukoliko ovo glasanje prođe, to će značiti da će Švajcarska morati da kupi dosta zlata u narednih pet godina. Možda sam previše ovoga čitao, ali meni se ovo čini kao mogući način uzraćanja američkoj tvrdoj taktici, koja je naterala švajcarsku vladu da ošteti svoje viševekovne stare zakone vezane za poverljivost bankovskih klijenata u nameri da zaustavi izlivanje poreza u USA. Švajcarskim banakrima je prećeno zatvorom ukoliko bi bili uhvaćeni na američkom tlu i ukoliko bi odbili da kažu imena svojih klijenata.Tako, došlo je do kraja švajcarske poverljivosti i tajnovitosti, barem za amerikance. Ovo nije prošlo tako dobro, kao ni što je prošla ideja “Kako pobediti prijatelje i uticati na neprijatelje”. Švajcarski referendum može, na kraju, biti mnogo skuplji za interece Centralne Američke Banke.
Stvaranjem od zlata ponovo valutu postavlja se pretnja drugim svetkskim bankama (kao Odbor Federalnih Rezervi) čija jedina nada u vođstvu svetske finansijske moći može ostati u njihovoj nadležnosti ukoliko ubede svet da je papir zaista car. Jedino putem suspenzije ove vere da ove banke mogu da nastave da šire kredit (ili dug) koji čini da se svet okreće, ali nikad, ikad, može izbalansirati knjige. Drugim rečima, vlade i banke moraju nahraniti svetsku populaciju pričom da je trošenje deficita dobro za ekonomiju, a štampanje još i još novčanica može ostvariti zdraviji rast ekonomije. U relanosti, međutim, ovo ne funksioniše i verovatno nikada neće u toku naših života. Trošenjem još i još novca ima potencijal da proizvede još oporavaka, ali svetski dug je trenutno toliko veliki da povećanje potrošnje završava širenjem deficit na tako velikom nivou da se povratci sami dešavaju. Ali niko ne želi da se suoči sa ovim, izuzev sada, možda, Švajcarske. Stvar je u tome, da ukoliko Švajcarska prođe sa referendumom, rizikuje se otkrivanje da je Car (Centralna Banka) u stvari go. Šta ukoliko druge nacije, kao Kina, uskoro slede njih?? Ukoliko to učine, uskoro bi se svakako stvorla vrednost novčanica sa ne većom vrednošću od običnog štampanog papira.
Ovo, takođe, bi moglo biti finale spektakularnog vatrometa kome svedočimo na finansijskim tržištima u poslednja dva prelaska Uran-Pluton rastućeg kvadrata. Za sada, kako god, USA Dolar i papir na kom je odštampan jesu carevi. Čini se da je dolar istorijski uvek car kada su demokrate u Beloj kući… sve dok nije, kao što je prikazano u poslednje dve godine u knigama Predviđanja.