Zaglavljena izmedu stvarnog i svog sveta, želeci da izadem iz okvira mogucnosti, na krilima drugog Saturnovog povratka, u sumiranju do tada postignutog, gotovo nicim izazvana, nadoh se u školi astrologije… pre nego što sam iskreno odlucila da je ucim. Na prvo predavanje sam došla da zadovoljim radoznalost, na drugo da cujem nastavak prvog, na trece, jer nisam mogla da dozvolim da ne ucestvujem u toj caroliji…
U pocetku su svi komunicirali nekim, za mene nepoznatim, jezikom simbola. Osecala sam se kao brod na pucini, bez kompasa… ali tu je bio kapetan koji nas je vešto vodio putevima zvezdanog neba. Putujuci od planeta i kombinatorike, preko svih prognostickih tehnika i pravaca u astrologiji, ucila sam kako da upoznam i razumem božansku prirodu ljudskog bica, njegovu svrhu i sudbinu. Ucim kako da sebe proširim preko drugih, kako da drugima dam najbolji deo sebe, ne ocekujuci ništa za uzvrat. Jer tek ovde, u školi astrologije, shvatih da se u drugima ogledam.
Moj put do zvezda je bio samo kružni put ka sebi, a novim studentima mogu da porucim da ako znaju precicu nema potrebe da se puno lomataju po astrobespucima, jer precica je Institut Kepler. Stižeš na cilj cim kreneš.
