Astrolabove efemeride za 100 godina (od 1930. do 2030. godine) prve su efemeride ovakvog tipa na našim prostorima. Iako je danas sve veca upotreba astrološkog software-a umanjila neophodnost korišcenja efemerida u svakodnevnoj astrološkoj praksi, njihova uloga u radu svakog astrologa je i dan danas nezamenljiva. Uz pomoc efemerida uvek imamo preciznu tabelu sa kretanjima planeta, kao i jasnu sliku svih promena koje se dešavaju tokom vremena. Ovo je posebno korisno kada nam je potrebna slika tranzita za odredeni period ili kada želimo da imamo jasnu sliku kretanja progresija u životu natusa.
- Same efemeride su radene kao ponocne, što znaci da su svi podaci dati za ponoc po Grinicu.
- Pozicija severnog mesecevog cvora je navedena za svoju prosecnu poziciju, što znaci da se on svaki dan ravnomerno retrogradno pomera.
- Posebna karaktaristika ovih efemerida je što je pored standardnih pozicija planeta navedena i pozicija Kirona (tacno izmešu Saturna i Urana, gde se on astronomski i nalazi).
- Uz tabelu meseca u kome se dogodila neka eklipsa (pomracenje), naveden je datum i stepen na kome se eklipsa odigrala, što je korisna informacija kada je potrebno da procenimo eventualni efekat date eklipse na natusa (bilo da je rec o tranzitnom ili progresivnom efektu).
- Ispod svake tabele postoji podatak za Julijanski dan. Ovaj podatak predstavlja broj dana od 31. decembra 1899. Tako, 1.januar 1900. predstavlja prvi julijanski dan, 1.januar 1901. je 366 dan i tako redom…, pa 1.januar 2001. predstavlja 36.891 dan, a 1. januar 2010. – 40.178. dan. Ovaj podatak se odnosi uvek na prvi dan u datom meseecu. Dakle, ako je osoba rodena 10. dana u nekom mesecu, da bi našla svoj julijanski dan treba da doda još 9 dana na julijanski dan koji je naveden za taj mesec. Julijanski dan je koristan podatak kada se rade izracunavaju posebni horoskopi odnosa, pri cemu je potrbno pronaci središnji datum izmedu dva željena datuma.
- Na stranicama iza efemerida navedeni su podaci koji govore o raznim promenama u racunanju vremena kod nas, kako u smislu promene julijanskog u gregorijanski kalendar, tako i u smislu svih konvencionalnih promena vremena, kao što su ratno vreme koje je kod nas važilo tokom drugog svetskog rata ili tzv. letnje vreme koje je uvedeno 1983, sa svim onim promenama koje su se u meduvremenu dogadale.
Informacije i narudžbine: 011.267.31.91, 064.387.222.4 ili knjige@keplerunited.org
