Ovo je bila još jedna nedelja obeležena prirodnim katastrofama, počev sa uraganom Harvi koji je prvi protutnjao Teksasom. U oblasti mundane astrologije uragani, zemljotresi, tornada i jaki vetrovi spadaju u domen teških aspekata sa Uranom. Poplavama upravlja Neptun. 1993. godine kad je počeo novi 171-godišnji ciklus sa konjunkcijom Urana i Neptuna u Jarcu, jake kiše su izazvale velike poplave reke Misisipi, što je povećalo cenu žitarica. Sent Luis je nestao pod vodom i na dostavu žitarica se čekalo nedeljama. Sad vidimo sličan fenomen sa gorivom, jer su se rafinerije zatvorile zbog oštećenja koje je izazvao uragan Harvi. Priča se nastavila na Floridi, gde je protutnjao uragan Irma.
Kao što očekujemo, Uran i Neptun su u teškom aspektu. U stvari, oni su sada u prvoj osmini svog ciklusa kada formiraju rastući semi kvadrat (45°), aspekt koji će se pet puta ponoviti od 11. avgusta 2017. do 1. maja 2019. Ovo je samo početak 21-mesečnog perioda sa puno kiša, poplava, uragana i zemljotresa, što rezultira nestašicom hrane i porastom cena. Svestan sam da će mnogi tvrditi da je ovo dokaz efekta globalnog zagrevanja, što nikako ne poričem. Samo naglašavam da su prirodne katastrofe koje danas imamo u korelaciji sa principima dugoročnih ciklusa, što se direktno odražava na finansijska tržišta i tržišta robe, sa kojima imam prilično iskustva. Ja sam više na sigurnoj zemlji nego u nauci o klimatskim promenama. Negde na svojim putovanjima, sećam se da sam čuo da se sve planete u našem solarnom sistemu zagrevaju, a ne samo Zemlja. To i jeste funkcija solarne aktivnosti. Međutim, pošto nisam posetio nijednu planetu u skorije vreme, ne mogu lično da potvrdim tačnost ove izjave.
Ima još jedan deo aspekta Uran/Neptun koji zahteva pažnju. To je volja ljudi da pomognu jedni drugima u vreme ozbiljnih kriza. Uran je poznat i kao buntovnik i kao humanitarac. I takođe upravlja velikim grupama ljudi. Neptun je poznat po saosećanju i žrtvovanju. Kad dođu u aspekt, to daje krize praćene velikim delima kako bi se pomoglo onima koji pate. Neverovatna količina brige je na nivou fenomena u protekle dve nedelje, a očekujem da će se nastaviti sve dok traje semi kvadrat ovih planeta. Što se tiče skorašnjih geokosmičkih dešavanja, treba se setiti i da je Solarna eklipsa zatamnila celu Ameriku, što je čini ranjivom u narednih 12 do 18 meseci.
Ali da se vratim na tržišta koja proučavam po ceo dan, svaki dan i još uvek tome ne vidim kraja. Ja sam Jarac sa beneficima u Škorpionu (imam Veneru i Jupitera u 2. kući), pa nikad neću odustati od ideje da treba sve da znam, prosto sam neumoran u svojoj potrazi.
Na tržištima, bikovski trend rasta prošlih nedelja nije mogao da se održi u velikom broju svetskih indeksa, kao na primer u Americi i Japanu, gde su u glavnom bili u padu čitave prošle nedelje. U Evropi, Kini i Južnoj Americi su, naprotiv, bili u porastu. Najveći pobednici su vrednosti, plemeniti metali i valute (osim američkog dolara koji se srozao na najniži nivo u prethodne tri godine).
Sad, kad je Merkur završio svoj retrogradni hod 5. septembra, možemo da se fokusiramo na nove geokosmičke potpise koji se odvijaju u naredne tri nedelje, a imaju uticaja na obrte na finansijskim tržištima. Prvo, Venera pravi veliki trigon sa Saturnom i Uranom preko vatrenih znakova od 12. do 17. septembra. Ovo je prelaz Venere preko 45-godišnjeg ciklusa trigona Saturna i Urana koji se uvek poklapa sa porastom na američkoj berzi, iza kojeg sledi značajan pad. Trigon Saturna i Urana se dešava tri puta od decembra 2016. do novembra 2017, a kad je uključena još jedna brza planeta, to je vreme obrta. Možda sa Venerom u velikom trigonu uragan Irma neće biti toliko strašan kao što se predviđa. Možda. Samo možda.
Drugi važan geokosmički potpis koji ćemo pomno posmatrati je treća opozicija Jupitera i Urana 27. septembra. Prve dve – u decembru i martu – su se podudarale sa polu-primarnim i primarnim ciklusom rasta DJIA, posle kojeg je nastupio višenedeljni pad.
I dalje imam na umu veliki bikovski trend koji se završio sa usponom berze 3. septembra 1929, posle kojeg se desila Velika Depresija. Kao što je pominjano više puta u ovoj kolumni, to je bilo samo 9 meseci od dolaska na vlast Herberta Huvera (Herbert Hoover), što je bio poslednji put da je zemlja imala Belu kuću i Senat pod upravom Republikanaca. Idemo dalje. Huver, baš kao i Tramp, nije bio političar, već uspešan biznismen. Ni on nije bio voljen od strane sopstvene stranke, kao što ni Trampa ne vole. Sličnosti između njih će sasvim moguće još više porasti. Ponekad se istorija ponavlja na najčudniji način.