Pismo sa drugog kontinenta

Pre tri godine (12.4.2009.) dobila sam pismo (email) od meni nepoznate osobe. Ona je pisala: “Poštovana Emira, sredinom augusta prošle godine bila sam u Beogradu kod rođaka. Srela sam se sa prijateljicom sa fakulteta i ona mi je pričala o vama…”

Uvek klijent nađe put do svog astrologa, nekada zaobilaznim putem ali uvek sa svrhom i smislom. Email koji sam dobila je bio prilično dugačak i opširan (žena ima Merkura u Strelcu). Pisala mi je o svom životu, o svojim traganjima, lutanjima, traženju sebe… Želela je da joj odgovorim na neka pitanja.

Tako je počelo naše druženje. Napravila sam kartu od podataka koje mi je poslala. Verovatno svakog astrologa nešto posebno privuče u horoskopu prvi put kada postavi nečiju kartu. Mene je privukao ascendent na stepenu egzaltacije Venere (27º Riba) i u isto vreme sam videla Veneru na 29º Jarca. Ovo je već jak znak da će ljubav u ovaj život umešati svoje prste, ispričavši ključne momente sudbine. Jedan vladar ascendenta je Jupiter u konjunkciji sa Uranom u 7. kući, a drugi vladar je Neptun u 8. kući u egzaktnom trigon-sekstilu sa osom ascendent – descedent. Neću tumačiti ceo horoskop jer bih od njega mogla napisati dobar ljubavni roman.

Tek, posle priličnog ćutanja i nemuštog razgovora sa kartom moje klijentice napravila sam kartu za trenutak kada sam otvorila email (na priloženoj slici natalna karta unutra, dok spoljašnji krug predstavlja tranzite tog trenutka).

Tu je počeo pravi zaplet, tu su počele “namerne slučajnosti”. Tranziti su bili u potpunom sinhronicitetu sa mojom natalnom kartom; Mesec je bio na mom Jupiteru (vl. 12. kuće – moji klijenti), Sunce na mom ascendentu, Saturn retrogradan na mojoj Vener, a Neptun na mom Kironu….. ali Venera je bila na 29º Riba, retrogradna???? Potpuno sam ušla u film moje klijentkinje. Njeno ime se veoma jasno vidi iz njene natalne karte, ali ja ću je zvati Gabi.

Kanal emocija

Ne znam koliko sam puta pročitala njezin email, ali sam znala da je baš sve tako kao što piše. Znala sam koliko ne može da sastavi svoju dušu u formalnim odnosima. U njenoj priči se smenjivala tuga, ljubav, mržnja, prezir, pohota, dobrota… Sve je iz nje kuljalo kao stihija, kao elementarna nepogoda. Onda je kaže posle svih napisanih reči plakala, plakala kao dete ali nije htela da obriše email. Kaže mi da je vreme da nekom iskaže sebe onakvu kakava je ona.

Ljubav je njena opsesija. Njena Venera je na 29º Jarca u trigonu sa Plutonom (u Plutonu živi Neptun), vladarem 8. kuće. Htela je biti onakva kakvu su njeni roditelji očekivali da bude. Završiti studije, udati se, roditi decu… Stvarno je htela. Htela je jednom čoveku biti kraljica (Mesec u Lavu) i sluškinja (Venera na 29º Jarca)! Tako ona piše ali često joj je njena koža bila tesna i pucala bi (Saturn opozicija Mars). “U trenutcima sam bila potpuno sigurna da želim brak (vladar ascendenta u Vagi u 7. kući), a već u sledećem trenutku je brak za mene najveća ironija postojanja” (vladar ascendenta u egzaktnoj konjunkciji sa Uranom u 7. kući).

Ispovest Venere sa 29º Jarca

Koliko je samo ta Venera sa 29º u 11. kući trpela da se ne otkaći da poleti sa litice života u nebo, u slobodu… Na poslednjoj godini studija Gabi je bila u seksualnoj vezi sa kolegom sa fakulteta. “On je bio dobar”, piše ona. “Verovao je u život u ljubav. Ćutao je….i ćutao i opet ćutao, a ja sam se smejala i smejala i nisam uopšte kapirala šta ja radim sa njim. Kada se umorim od porodičnog pretvaranja, od građanskih obaveza od mahnitog učenja i dobijenih desetki na fakultetu, odlazila sam kod njega. Dođem, i samo kažem – ja došla… On se nekako nasmeje i očima i ustima. Bio mi je drag, a onda bih pomislila –  ma, on nije normalan, on mora da je čaknut. Tek po neku reč bi rekao. Iz mene krene bujica prostakluka, uvreda, psovki, kletvi i onda se umorim, ispraznim… On mi priđe kao uplašenom detetu (a bilo me je strah svega i svačega) i počne da me ljubi po kosi, da mi dodiruje lice i nešto mrmlja, ali ništa više nije bilo bitno. Kako sam ja padala, plakala i drhtala, a on je postajao jači. Najedanput onaj izgubljeni štreber je postajao moj Bog. Predavala sam mu se bez reči… ljubio me, voleo… vodili smo ljubav dok ne padnemo oboje. U tom stanju ekstaze ja sam imala svoje strujno pražnjenje, kao da sam bila na terapiji kod psihijatra. Onako ulepljena od znoja jedva bih se razdvojila od njega, a on bi bio kao telo bez života. Piljio je u mene, gledao, kao da me prvi put vidi. Vraćali smo se u našu početnu tačku. Ja sam bila dosta smirenija, a on jednako tupav, lud, uvrnut i šta mu sve nisam govorila ali ništa ga nije pomeralo iz te njegove nulte faze. Kada sam izlazila iz njegove sobe i šunjala se kroz ogromnu kućerinu njegovih roditelja na Senjaku uvek sam čula reči njegove majke: opet ova, dokle li će mučiti ovog jadnika… O, kako bih joj slatko sasula istinu u oči, ali gle čuda, nisam. Nikad nisam ušla ni u kakav konflikt sa njegovom porodicom.”

“Mesec dana pred kraj studija nije mi bilo dobro. Dušan je brinuo o meni. Roditelji su mu kupili automobil i on je dolazio po mene. Nisam imala snage, jedva sam se vukla. Moja najbolja prijateljica onako usput mi kaže: ‘Da nisi ti trudna?’ Bože blagi, šta reče ova? Kao da me udario grom. Ta ideja mi nije bila ni u malom prstu. Na trudnoću nisam pomišljala kao da sam najnevinija devica. Mislila sam, samo sam umorna i jedva čekam kraj. Dosta mi je bilo svega, i krize i ratova i imanja i nemanja. Dušan je pre mene diplomirao. Diplomirala sam i ja. Mesec dana posle diplomskog znala sam da sam trudna. Kada sam rekla Dušanu, to je primio kao da je baš sve znao i samo to čekao. Moji roditelji su baš dobili sve po redu. Priče o Dušanu i njegovom poreklu su ih najviše radovale. Njegovi roditelji nisu ništa govorili, samo su jedan dan se najavili telefonom da bi došli kod mojih roditelja.

Mama je napravila ceo film, čak je za tu priliku i zavese menjala u dnevnom boravku. Moj otac je ćutao (kao i moj budući muž). Ni sama ne znam ni kako ni zašto, ali ja sam počela takođe da ćutim.

Porodice su nam se “baš složile i dogovorile” a mi, ko nas pita šta? Dušan i onako nije imao šta da kaže, a ja nisam znala kome bih pa nešto i rekla. Uveliko su planirali venčanje u hotelu Metropol, kumove i na kraju Dušanova mama je rekla da bi bilo najbolje da mi od početka krenemo sami da živimo. Taj dan sam jedva stojala na nogama. Dušanu su par čaša alkohola dala krila i on je bio u onom trećem elementu.

Još jedna slika Venere na 29º Jarca

Dva dana posle venčanja Dušanov stric nas je odvezao u Budimpeštu da se malo odmorimo od te “zavrzlame”, a usput ima i on “neka posla” tamo. Čula sam kako Dušan razgovara sa stricem, ali sve nekako neznam, videću, nemam pojma, pa dobro, važi…

Stvarno mi je prijala Budimpešta, a najviše kolači. Ponovo smo ja i Dušan bili oni stari. Baš smo se dobro odmorili. Šetali smo se i gde god bih videli kolače, ulazili smo i jeli oboje kao da smo i ja i Dušan trudni. Sedmi dan od našeg boravka u Budimpešti pojavio se Dušanov stric i rekao da ćemo zajedno večerati i još ponešto se dogovoriti. Ja sam bila potpuno autistična za sve oko sebe. Bilo mi je svejedno.

Večerali smo i onako radi reda nešto mrmljali, niti je neko nekoga pitao nešto, niti se nešto bitno pomenulo. Najedanput sam osetila neku drhtavicu, mučninu, glavobolju… nije mi bilo dobro. Dušanov stric je sve video i uznemirio se kao da mu rušim neki svetski plan. Počeo je da mlatara rukama, nisam ga čula… nisam ništa više ni videla ni čula…

Probudila sam se na nekom čudnom mestu, ljudi su govorili jezik koji ne razumem. Bilo mi je hladno, bila sam žedna… htela sam nekome nešto zatražiti. Podigla sam ruku, videla sam Dušana… bilo mi je lakše. Sagnuo se do moje glave i rekao: izgubili smo bebu… Kreten, budala, šta mi nije sve prošlo kroz glavu ali nisam mogla da prozborim ni reč ni makac. Ponovo sam utonula u maglu, u košmar…

Posle nedelju dana od tada, malo sam se oporavila i vratili smo se u Beograd u “naš stan”. Njegova mama je namestila stan kako bi nam sve olakšala, samo da ja “uživam”. Došla je i moja mama; “Bože, Gabi kada ćeš već jednom odrasti, moraš se čuvati”. Ja sam ćutala, Dušanu je to već prirodno stanje (da ćuti). Ljudi su nas sve manje posećivali. Ja sam se potpuno oporavila. Dušan je u međuvremenu počeo da radi.

Posle par meseci došao je kući i onako blentavo obesio se i rekao: “e, hoćeš da idemo u Australiju, nude mi neki posao, a možda bi i za tebe nešto bilo?”. Ja sam kao iz topa rekla – “hoću!”

Preselili smo se 1996. u Australiju. Već 1997. godine sam rodila naše prvo dete, a 2002. sam rodila naše treće dete! Nepunih šest godina nosila sam stomak sa sobom. Sa Dušanom sam može biti deset puta vodila ljubav za to vreme. Sve je izgubilo smisao. Prezirala sam prvo sebe, pa onda Dušana. On se nije ništa promenio, a ja sam potpuno poludela. Kada je moje treće dete napunilo godinu dana došla nam je u kuću devojka iz našeg kraja da čuva decu i da ih uči srpski jezik.

Tada je počeo moj rolokoster od života. Moj trideset i peti rođendan, troje dece, muž sa uspešnom karijerom, kamen u stomaku, ludilo u glavi…”

Kontakt sa astrologom

Kada sam joj napisala prvi email, stvarno je bio dugačak, opširan i razumevajući, ali Gabi nije htela to da čuje. Htela je da čuje nešto novo. Kako joj uopšte može astrolog reći nešto što ona ne zna sama? A ona je i tražila da joj kažem ono što ona ne zna. Razmenile smo par emailova, i ja sam joj predložila da se čujemo. Zbog vremenske razlike, a i muževljevog prisustva u kući čule smo se tek nekoliko meseci posle. Pokušala sam je ubediti da je za nju lek da izađe iz kuće, da se počne baviti nekakvim poslovima u kojima će biti kreativna i fokusirana na uspeh, da podigne samopouzdanje…

Posle izvesnog vremena stiže mi mail od Gabi. Pun optimizma, pohvala za sebe (i za mene), te me je naposletku zamolila da se čujemo u neko vreme koje njoj odgovara. Naravno, pristala sam. Nisam bila iznenađena njenom pričom. Pričala mi je sva ushićena kako je radila neki projekat za nevladinu organizaciju, kako su je svi izhvalili. Deca su super, najmlađe dete krenulo u školu, devojka je odlična. Ja je pitam potiho, indiskretno: “kako vam ljubavni život?” Pauza… “Znate, ja imam ljubavnika, a mislim da to Dušan zna!”

U avgustu 2011. godine, zove me Gabi, ali sa srpskog broja i kaže: “Emira ja sam u Beogradu, želim da vas vidim da razgovaramo.”

Na vratima mog stana pojavljuje se žena. Moram priznati da sam očekivala više. Koščatog lica, sitna, bez trunke šminke, svetle, svilenkaste kose tanke dlake – rekla bih da joj i kosa gubi dah života. Ipak, sjaj u njenim očima odavao je trag njenog prošlog života. Stisak ruke bi čvrst i siguran, što me je obradovalo. Nije govorila ništa. Par sekundi je samo gledala u mene i onda počela da plače, zagrlivši me kao stub svoga spasa. Pustila sam je da malo plače i dovela je do udobne sofe da sedne. Sela sam preko puta nje. Ćutale smo desetak sekundi. Ona je htela da progovori ali reči su joj se ugušile u reci suza.

One lepe sjajne oči su u trenu dobile kolutove tuge i sete oko sebe. Usne su postale još tanje, a reči su se utrkivale jedna drugoj, davile joj tanki vrat…

Gledam je i znam da joj nije lako, jer njena Venera i lepota sa 29º Jarca nisu laka stvar. Ta Venera me stalno podseća na film “Orkanski visovi”. Može li uopšte ovaj 29º podsećati na celovitu ljubav, a ne na neku tragediju? Kolika je potreba ove Venere da je ljubav vezuje za nekoga duboko, strasno i večno? Venera na 29º ma kog znaka nema svest o prolaznosti, ona u sebi ne zna za romansu i flert, već hoće sve i za ceo život, jer duboko u njoj živi strah…

Saturn joj kvadrirao Sunce (muž) i Merkura, kao vladara 7. kuće (osveščivanje je bolno i teško). Uran joj prolazio kroz 12. kuću (“zvono alarma”) i takođe joj aflikovao Sunce (potreba za oslobađanjem). Pluton se šetao preko 10. kuće, rovareći po njenom statusu i svemu onome što je ona stvorila, a odatle je pravio i egzaktan kvadrat sa vladarem ascendenta i Uranom u natalu (zgusnuta energija ovog aspekta daje mogućnost za transformaciju tamne strane njene ličnosti, za pronalaženje svrhe i misije). Nije joj lako, ali jednom davno je ona izabrala i pristala. Potrebno je da se seti zašto je tražila da dobije Veneru na 29º Jarca.

Rekla mi je da ne može više da živi paralelne svetove, te da želi da se razvede. U međuvremenu je ušla u vezu sa čovekom koji je stariji od nje dvadeset godina. Opisala ga je kao divnu osobu. Upoznala ga je u nekoj svetskoj nevladinoj organizaciji (Venera u 11. kući). On joj veruje, podržava je i ona kaže “voli je”. Njena Venera iz Jarca, obožava Saturna. Posle samo pola sata našeg razgovora počela je priču o svojim seksualnim aferama. Dušan je prestao da spava sa njom u krevetu, poslednjih par godina odlazi sam na godišnji odmor, a u Srbiju ne dolazi od kada su mu roditelji umrli.

Ona mi kaže “ja ne znam šta ću sa sobom, ja ne znam kuda ću”… a onda se zaboravila i počela je govoriti da gospodin Jon sigurno sa njom iz nekog interesa. Postala je u trenutku kontradiktorna. Pustila sam je da izbaci iz sebe gnev. Sačekala sam trenutak smiraja njene duše i lagano je povela u novu viziju njenog mogućeg života. Pokušala sam je dovesti u živom razgovoru do svesti o njenim potrebama. Teško je u 90 minuta ili posle nekoliko razmenejnih emailova i par telefonskih razgovora promeniti nečiji život.

Jedno je sigurno; uspela sam je navesti na ideju o maloj stručnoj pomoći psihologa, o bračnom savetniku. Njezin život sa Dušanom od početka nije imao ništa osim povremenih strasti, sve dok decu nije roodila, a onda je postala Mesec u Lavu svom horoskopu. Mesec, njena duša, došla je u opoziciju sa svojom Venerom. Venera je najsuštinskija potreba svakog od nas. Gde god se ona nalazila ona traži sebe od nas. Traži da volimo bezuslovno i iskreno. No svaka Venera nosi svoje potrebe, a kada je na 29º, to je često priča koja se najpre mora završiti negde, da bi tek onda život mogao da počne. Ljubav koja se nalazi daleko, plod koji se lako izbubi, tajna ljubav, razvod… Kao da je sve to potrebno proći, pre nego što sa litice ovog znka Venera ne skoči u svoju slobodu potpuno drugačijeg sveta…

"Četrdeset mi je godina, ružno doba; čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje…."

 M. Selimović