Umoran sam od prijanjanja. I ako ne mogu da vidim, verujem da reka zna kuda ide. Pustiću se i dozvoliću joj da me odnese kuda želi. Ovako prilepljen umreću od dosade.
Ričard Bah, Iluzije
Energetski centar Saturna smešten je na samom vrhu glave odakle – baš kao sa vrha neke planine – natusa otvara na prostranstvima neba. Naime, ova čakra predstavlja “krunu” koja, ako je čovek dosegne, omogućava izlazak iz karmičkog kruga, dovođenjem svekolikog vremena (Hronos) iz svih natusovih inkarnacija u balans, te potpunu otvorenost za energetsko kretanje kroz bilo koje vreme. Natus postoji u svim vremenima, a ne samo u jednom vremenu, te je zbog toga moguće uspostaviti direktnu vezu i sa svojim “Ja” u bilo kojoj budućnosti, kao i prošlosti i povezati ih u jednu celinu. Ovo stanje svesti, planetu Zemlji ili bilo koju drugu, ne doživljava više kao “tačku u prostoru”, već kao ekliptiku, jer ako se sve relativne “tačke” koje ona tokom vremena zauzima, dožive odjednom – nivo realnosti koji se oživljava jeste ekliptika. Na isti način je kroz ovaj energetski centar doživljen i čovek – kao jedinstveno biće integrisano vremenom u celinu.
Sedma čakra je čakra duhovnosti, te da bi je dosegli potrebno je predati svoju volju i kontrolu i dozvoliti sebi da sledimo “tok”, što ponekad znači i da prihvatimo to gde jesmo bez onoga šta je moglo da bude i brige za to što će biti. Prihvatanje je osnovni čin koji dovodi do razvezivanja od karme. Treba imati u vidu da je Saturn samo bivši Mars, te da je svaka karma (akcija, dakle Mars) načinjena dok je Saturn još bio Mars, te tako u Saturnu sada živi ovo sećanje, koje natusa “vezuje” za dato vreme i date događaje kada je akcija (Mars) i načinjena. Zakonitost koju Saturn u sebi nosi je kružna po svojoj prirodi, pa Saturna često zovemo i “Gospodarem Prstenova”, jer on svojom prirodom univerzalnog kružnog zakona život dovodi u “jednačinu” – u kojoj budućnost ili posledica mora biti jednaka prošlosti ili uzroku. Svoju vezanost za karmu natus doživljava kroz neminovnost “umora”, te da bi uspeo da se razveže, najpre mora “prihvatiti umor” – što se manifestuje kao odmor. Kroz to stanje on dolazi do svog uzroka (Marsa u sebi) koji se nalazi u predelu prve čakre. Tako, kada se na nivou prve čakre – odnosno na nivou uzroka – napravi promena, izmenjena je i sudbina na nivou DNK, a pred natusom se tada otvaraju kapije duhovnosti.
Tako je funkcija ove čakre da natusu omogući da dosegne kosmički zakon, ali isto tako da se to dosezanje i evolucija odvija kroz telo i zemaljsku manifestaciju. Naime, u ovoj čakri može doći do potencijalno najvećeg razdvajanja duha od materije, i uma od tela. Tako ovde mogu nastati snažni disbalansi koji od čoveka prave rigidnog skeptika koji potpuno ignoriše prisustvo duha u materiji i živi izuzetno prazan i osiromašen duhom život, do duhovnih asketa koji su potpuno odvojeni od zemlje i ignorišu telo i telesne potrebe zarad razvoja duha. Glavni problem je ideja o razdvojenosti Neba i Zemlje i odatle osećaj nepovezanosti i izolacije, usamljenosti koja postoji u svakom ljudskom biću dok ne dosegne i ostvari povezanost na nivou sedme čakre. Ona je razvijena kada prva čakra (Mars) funkcioniše zajedno sa njom.
Svest u sedmoj čakri je naš najtiši svedok koji posmatra sve i koji je stalno prisutan. U sedmoj čakri mi postajemo svesni njegovog postojanja i stalnog prisustva tog svedoka, te se svesno sa njime povezujemo. Ovaj deo nije na prvi pogled tako uzbudljiv, inspirativan i pun boja kao nivo šeste čakre, jer se na nivou Jupiterovog energetskog centra natusu otvara sposobnost da vidi pravu priroda stvari, počinje da vidi aure, čakre, boje postaju intenzivije, a osoba puna inspiracije. Preko šestog centra dešavaju se sva čudesna isceljenja, a preko nje se otvaraju vizije i komunikacija sa svecima, Bogom ili pronalazak Učitelja.
Ipak sedma čakra traži da sve ostavimo za sobom i da učinimo poslednji korak, a to je da se potpuno “pustimo da nas reka nosi”, doživljavajući tako dubok odmor, koji nas poistovećuje sa tišinom našeg svedoka, omogućavajući da kroz nas teše sklad kosmičkog zakona iz svih vremena. Tako tenzije nestaju, kao u životu natusa, tako i u njegovom okruženju – jer okruženje je deo njega koga nije bio svestan, ostavljaući ga u umoru.
Na ovom stepenu razvoja svesti ne postoji više nikakav posrednik između natusa i njegovog izvora. Ovde se ostvaruje potpuno jedinstvo i povezanost kao stanje svesti. Ipak ovo je najteže postići jer je potrebno potpuno puštanje, što traži i potpunu veru (šesta čakra).
Reka voli da nas uzdigne slobodne, samo ako se usudimo da se pustimo. Naš pravi posao je ovo putovanje, ova pustolovina.
Ričard Bah, Iluzije
I dok na nivou šeste čakre lako možemo da ostvarimo svoje zamisli i vizije, u sedmoj čakri mi dozvoljavamo da primimo “više Vođstvo” i da to ne bude naša volja i činjenje već naše bivanje. Vrlo mali broj ljudi dođe do ovog nivoa, čak i najveći broj svetaca, vrhunskih iscelitelja i duhovnih učitelja ostane na nivou šeste čakre – gde ume da čini čuda, da podučava i da isceljuje. Nivo sedme čakre je potencijalno vrlo usamljen. U suštini, on je samo veoma tiha osnova manifestovanog postojanja.
Na nivou sedme čakre natus više nije samo povezan Univerzumom – on to jeste, bez da se trudi, čini ili radi nešto da bi to postigao.
Kada se čovek na ovom nivou moli Bogu on oseća kao da se moli sam sebi. Kako spoznati Boga, Dipak Čopra
Ovo nije odustajanje, već predaja univerzalnom toku sa verom.
Ovde leži i paradoks svih paradoksa. Kada ego konačno odustane od svoje kontrole i preda se božanskoj volji, onda obično dobijete sve što je ego želeo, pa i više!
Dejvid Pond
Ovde istinsko biće toliko sija da mnogi mogu da opaze ovaj sjaj kao oreol oko glave i posebnu blagost u licu i očima, kao da je ceo svemir u njima.
I dok neki ostaju na obali kao posmatrači, drugi uđu u reku ali uplašeni njenom snagom čvrsto se drže za stenu koju možda nikada ne puste. Kroz razvijenu šestu čakru čovek konačno pušta stenu za koju se držao, ulazi u tok reke i počinje da pliva, a u sedmoj čakri on pušta da ga sama reka nosi, te spajanjem sa njom doživljava svekoliku povezanost.
Bitno naglasiti da lekcija u sedmom energetskom centru nije da se izgubi sopstvo, već da se ono proširi, sve dok se ne osetimo da je sve u nama. Da bi se otvorili za ovo povezivanje potrebno je ukloniti prepreke koje postoje u našem umu. Ovo se dešava svaki put kada odustajemo od truda i kontrole, već sledeći udobnost tela i unutrašnji odmor, dozvolimo sebi da ništa mi ne radimo već se samo povezujemo sa univerzalnim jedinstvenim poljem.
