Alfa Horoskop

Godina je 7. pre nove ere. Na Istoku, u zemlji Haldejskoj, uzbuđeno raspravljaju tri učena čoveka.

„Pogledaj tamo!“ kaže jedan. „Siguran sam da je to sada!“

„Da“, odgovara drugi, „Jupiter i Saturn su u konjunkciji u Ribama, znaku novog doba. A, evo i Merkura je došao na devičansku zvezdu Spiku.“

„I Mars je“, kaže treći, „u konjunkciji sa Antaresom, što je znak svetog ratnika.“

„A upravo sada“, usklikne prvi, „Orion, Sin Boga, rađa se na istoku zajedno sa sjajnom zvezdom Betelgez. Veliki kralj Jevreja, kojeg je Gjamasp predvideo, rođen je u ovom času! Siguran sam u to.“

„Tako je! Pre tri stotine godina, on je prorekao da će novi kralj Jevreja biti rođen kad velika mutacija padne u znak Riba. Ovaj novi kralj će biti avatar doba Riba.“

„Avatar će biti kraljevske krvi. A mi znamo vreme njegovog rođenja! Šta mislite, da li možemo da ga pronađemo?“

„Betelgez, koji je desna ruka Boga, znak je njegovog rođenja. Betlehem je zato ime njegovog rodnog mesta. Uostalom, tako je i prorokovano: ’ali ti, Betleheme… iz tebe će doći onaj što će vladati Izraelom’. Pođimo u Jerusalim i budimo deo ovog važnog događaja.“

Nakon priprema i pravljenja pažljivih beležaka iz zvezdanih karata, tri astrologa kreću kamilama na dug put u Jerusalim. Svake noći su nakon zalaska Sunca mogli posmatrati veliku konjunkciju kako se uzdiže na nebu, trepćući poput zvezde koja im ukazuje put.

Došavši u Jerusalim, astrolozi su se na dvoru kralja Heroda raspitivali o detetu. Kralj Herod je bio vidno uzbuđen zbog njihovog ispitivanja. Pozva ih na stranu i zapita ih za tačno vreme rođenja. Tada im naredi: „Pođite u Betlehem i nađite dete. Kad ga nađete, javite mi kako bih i ja mogao poći i iskazati mu poštovanje.“

Prošlo je već godinu dana od rođenja deteta. Noćeći na svom putu ka Betlehemu, astrolozi su ponovo konsultovali nebesa. Mars se brzo približavao konjunkciji sa Saturnom – znak približavajuće opasnosti. „Nije čudo što je Herod tako uznemiren“, rekoše jedni drugima. „Uplašen je detetom koga tražimo. Moramo požuriti.“

Brzo su se spakovali i još žurnije uzjahali kamile kako bi prešli poslednje kilometre do Betlehema, s pogledom na zvezdu vodilju nad sobom. Idućeg dana su u malom gradu Betlehemu bez problema pronašli kuću porodice koja je dobila sina na datum koji su rekli. Klečeći pred Marijom i njenim sinom te godine koja će se kasnije zvati 5. pre Nove ere, izneli su darove koji će se kasnije zvati prvim Božićnim poklonima.

Josipa su upozorili da je dete možda u opasnosti. Zatim su krenuli natrag u svoju zemlju, putem kojim ih Herod ne može dostići.

Iste noći se Josipu u snu javio anđeo. „Hitno se spakuj“, reče anđeo, „pođi s detetom i njegovom majkom u Egipat i ostani tamo dok ne dobiješ sledeći znak. Herod traži dete da ga ubije.“

Josip se probudio i zaštićen tamom, žurno uputio prema Egiptu. Tamo su živeli sve do Herodove smrti. Proroštvo se na taj način ispunilo: „Iz Egipta dozvao sam svog sina.“
Kad je Herod doznao da su ga astrolozi prevarili i pobegli, ljutito je naredio masakr sve muške dece mlađe od dve godine u području Betlehema. Budući da su proračuni astrologa govorili da je dete staro oko jedne godine, Herod je mislio da će na taj način ukloniti ovog novorođenog vladara.

Dve godine kasnije Herod umire, a anđeo se Josipu ponovo javlja u snu s porukom da se porodica sigurno može vratiti u Izrael. Vratili su se u Marijin rodni grad Nazaret. A dete je raslo ispunjeno snagom, mudrošću i Božjom milošću.

Ovako su verovatno izgledali događaji opisani u Novom zavetu, koji su se odigrali pre nešto više od 2000 godina, na samom početku jedne Nove ere. Ali, da bi se došlo do ovih podataka, bilo je potrebno sprovesti jedno zanimljivo istorijsko-astrološko istraživanje. Pa, da krenemo redom.

Prava godina rođenja

U vreme Isusovog rođenja nije korišćen današnji kalendar. U Palestini, tada delu Rimskog carstva, bio je na snazi rimski kalendar, koji je zasnovan na datumu osnivanja Rima. Oko 500 godina kasnije, monah po imenu Dionizije Egsikus dobio je zadatak da odredi početak novog kalendara, koji bi se zasnivao na datumu Isusovog rođenja. Problem je bio u tome što Dionizije nije bio preterano pažljiv u svojim istorijskim istraživanjima. Izračunao je da je Isus rođen 754. godine A.U.C. (ad urbe condita, to jest „od osnivanja grada“ Rima), pa je tu godinu postavio kao A.D. 1 (anno Domini – ili „leto Gospodnje“). Za svoje proračune koristio je 400 godina staru hronologiju koja je pokazivala da je Isus rođen 28. godine vladavine Avgusta Cezara. Na žalost, propustio je da uoči da je Avgust vladao 4 godine pod imenom Oktavijan.

Tvrđenje da je Isus rođen 1. godine u suprotnosti je i sa Matejevim Jevanđeljem. Matej govori o Herodovim nastojanjima da uništi novorođenog Isusa naredbom da se ubiju sva muška deca ispod dve godine starosti. Prema pisanju istoričara Jozefusa iz 95. godine, sedamdesetogodišnji Herod je umro za vreme pomračenja meseca u aprilu 4. godine p.n.e. Dakle, Isus je morao biti rođen pre 4. godine p.n.e. Ako uzmemo u obzir vreme potrebno mudracima da proputuju stotine kilometara do Jerusalima i vreme potrebno Isusovoj porodici da pobegne u Egipat, možemo zaključiti da je Isus rođen podosta pre aprila 4. god. p.n.e.

Jevanđelje po Luki kazuje da su Marija i Josip putovali u Vitlejem za vreme njene trudnoće zbog dekreta Cezara Avgusta po kome se svi muškarci moraju vratiti u svoje rodne gradove zbog popisa stanovništva. Pošto je Josip iz Davidove loze, morao se javiti u Vitlejem. Istorijski zapisi pokazuju da je dekret izdat 8. godine p.n.e. Čak i ako je izdat početkom godine, zbog sporosti komunikacija i putovanja potrebno je nekoliko meseci, ili čak godina, pre nego što je razumno očekivati da se naredbe sprovedu. Ova informacija sužava mogući raspon Isusovog rođenja na razdoblje između 8. p.n.e. i 4. p.n.e.

A datum?

Ukoliko pridajemo bilo kakvu istorijsku važnost Jevanđeljima, vrlo je malo verovatno da se Isus mogao roditi u decembru. Ako su, kako kaže Luka, u noći rođenja pastiri bili napolju, na poljima, onda nije moguće da se radi o decembru. Tada je u Judeji zima i napolju je hladno. Dakle, rođenje se moralo dogoditi u proleće, leto ili jesen.

Božić se slavi 25. decembra (kod nas 7. januara, što je zapravo 25. decembar po starom, julijanskom kalendaru) zbog praktičnih razloga: „novopokršteno“ rimsko carstvo tražilo je zamenu za vrlo popularno pagansko slavlje zimskog solsticija, koje je tada slavljeno 25. (danas, zbog precesije, pada 21.). To je bio praznik ponovnog rađanja Sunca – posle te, najduže noći, dani postaju duži. Pošto je Isus „sunce pravde“, po proroku Malahiji, razumljivo je što su rani crkveni oci odlučili da se taj praznik slavi kao rođenje Sina. Proletnja ravnodnevnica koja je bila devet meseci ranije, 25. marta, proglašena je danom kada je anđeo javio Mariji da će roditi, odnosno danom začeća (Blagovesti).

Šta je Vitlejemska zvezda?

Kada je, dakle, rođen Isus? Pošto ne postoje istorijski zapisi o tačnoj godini Isusovog rođenja, moramo se osloniti na jedinu markantnu pojavu koja se pominje u celoj priči – na Vitlejemsku zvezdu. Da li je to bila kometa ili, možda, neka eksplozija supernove?

Pokušaćemo opet da konsultujemo Jevanđelja, uz malo logičkog razmišljanja. Prema Mateju, jedino su Magi – mudraci-astrolozi koji su doputovali sa Istoka – bili svesni Vitlejemske zvezde. Niko u Vitlejemu (ili Betlehemu, što je isto) nije rekao da ju je video. Herod i svi na dvoru nisu je bili svesni do dolaska astrologa koji su im rekli za nju. Luka ne spominje ni astrologe ni zvezdu. Niko ne zna za rođenje, osim grupe pastira koji imaju vizije anđela. Marko i Jovan ne govore ništa o Isusovom rođenju, već se bave samo njegovim javnim poslanjem.

Dakle, ako je Vitlejemska zvezda nešto neobično – neka eksplozija na nebu ili natprirodni sjajni objekt iznad štala – zar ne bi ceo grad to video? Ne bi li to prisustvo ostalo zabeleženo u više od jednog Jevanđelja?

Jedini razuman zaključak jeste da zvezda nije bila tako uočljivo neobična – osim ako je posmatrač dovoljno stručan da to primeti. Magi su bili ljudi upućeni u astrologiju. Oni su sledili veoma neobičnu konstelaciju na nebu koja je njima predstavljala veoma neobičnu osobu – možda avatara novog doba. Ali, koja je to konstelacija?

Konjunkcija Jupitera i Saturna

Među većinom astronoma i astrologa koji su proučavali Vitlejemsku zvezdu postignut je konsenzus da se najverovatnije radi o planetarnoj konfiguraciji koja uključuje konjunkciju Jupitera i Saturna u Ribama, koja se odigrala 7. godine p.n.e.

Konjunkcija dveju najsporijih planeta u vavilonskoj i judejskoj astrologiji tumačena je kao prenošenje moći sa jednog natprirodnog božanstva na drugo. Ribe su bile sazvežđe novog doba, a osim toga, to je bio znak koji je pridruživan narodu Judeje. Konjunkcija Jupitera i Saturna u Ribama mogla bi biti poruka astrolozima da je došlo vreme rođenja dugo najavljivanog Mesije, kao i da će se taj novi „kralj“ roditi među Jevrejima.

Astrološka simbolika u Jevanđeljima

Prvi astrolog koji je na astrološki način počeo da tumači jevanđelja, bio je poznati Američki mundani astrolog Mark Penfild. Naime, sveštenik jezuita mu je rekao da bi tačan prevod svetih spisa trebalo da bude da je Hrist rođen „of the Virgin“ a ne „of a virgin“. Određeni član upućuje da je u pitanju određena Devica (u ovom slučaju horoskopski znak), a ne devica kao pojam. Za ljude onog vremena, značenje bi doslovno bilo „rođen od znaka Device“. Nadalje – „rođen u jaslama“ moglo bi se tumačiti „u četvrtoj astrološkoj kući“, što znači da je rođen između 10 uveče i ponoći. Bukvalno shvatanje iskaza da je „rođen pored vola i magarca“ dovelo je do opšteg uverenja da su te životinje bile u prostoriji gde i porodica, što se po jevrejskim zakonima nikada ne bi dozvolilo. Tu je, zapravo, astrološkim jezikom ukazano na položaj Meseca ili Ascendenta pri kraju Bika ili početku Blizanaca.

Pravi „sin Device“

Već na osnovu ovih nekoliko podataka koji imaju astrološku težinu, možemo zaključiti da smo na pravom putu. Prvo, Isus je morao biti rođen noću (kako i sva jevanđelja govore), jer se jedino tada mogla videti „Vitlejemska zvezda“ – konjunkcija Jupitera i Saturna. Odavde lako izvlačimo zaključak da oni horoskopi koji bi ukazivali da je Isus rođen sa Suncem u Ribama jednostavno ne odgovaraju, jer je u tom slučaju Sunce izuzetno blizu „zvezde“ (odnosno u konjunkciji sa Jupiterom i Saturnom). To znači da zvezdu nikako ne bi bilo moguće videti na nebu – danju od sunčeve svetlosti, a noću se jednostavno ne bi nalazila iznad horizonta. Uz malo računice, može se doći do izuzetno značajnog otkrića. Naime, tačno 31. avgust, 7. godine p.n.e. u 22h 25min LMT u Betlehemu (Vitlajemu), dobija se jedinstvena slika neba koja se u potpunosti uklapa u jedinstveni astrološki kod velike inkarnacije.

Što se dublje ulazi u tumačenje ovog horoskopa nalaze se sve zanimljivije podudarnosti. Isus je kroz istoriju poznat i kao „sin Device“, što se dobro uklapa u teoriju da je njegov solarni znak upravo Devica. Međutim, zašto bi to bio baš 31. avgust? Najinteresantnija i najdublja logika koja Isusa neminovno povezuje sa Devicom jeste položaj njegovog duplog vladara – Merkura (znak Devica, podznak Blizanci), koji se nalazi na 26° Device. Baš na tom stepenu se u njegovo doba nalazila fiksna zvezda Spika, najveća u sazvežđu Device (α Virgo). Poznavaoci astrologije verovatno znaju da se zvezda Spika sada nalazi na 23° Vage, ali kako se ona sporo pomera (za 72 godine pređe jedan stepen), pre 2000 godina bila je na poziciji tačno 27° ispred svoje današnje, a to odgovara 26° Device. Da stvar bude markantnija, Merkur se tog dana našao u samoj okultaciji sa ovom zvezdom! Ova izuzetna naglašenost, ne samo pozicije Sunca u njegovom horoskopu, već pre svega sudbinske pozicije njegovog vladara Merkura na jednoj od najbitnijih zvezda u čitavoj astrologiji – što je α Virgo – upućuje baš na ovaj datum. Pored toga, veoma je važno primetiti da se odmah uz zvezdu Spika nalazi i Arkturus iz Botesa, koji direktno upućuje na onoga ko je nastao od Boga i ko je Bogu najbliži. Naime, sama konjunkcija ove dve zvezde veoma upućuje na astrološki kod koji bi se mogao prevesti kao „onaj koji je nastao od Device (Spika) i koji je Božiji sin (Arkturus)“, pa ukoliko se tačno tu nalazi i vladar Ascendenta i Sunca – dobijamo već veoma preciznu sliku velike inkarnacije.

Sin Boga i Device

Pored ove pozicije vladara Ascendenta na važnom mestu gde se susreću po longitudi Spika i Arkturus, postoji još jedan krajnje važan podatak koji ukazuje na Božijeg sina. Naime, u vreme njegovog rođenja zvezda Betelgez našla se oko 27,5° ispred pozicije na kojoj se sada nalazi, odnosno tačno na 01° Blizanci 07’ u egzaktnoj konjunkciji sa Isusovim Ascendentom! Više je nego simptomatično da je Orion jedina konstelacija koja je kod starih naroda (posebno Egipćana) poštovana kao Bog – i to ne kao simbol Boga, veća kao Bog sam, njegova fizička pojava. Na jednom tekstu iz piramida, zapisano je doslovce o Orionu – ili kod Egipćana, o Ozirisu:

„Ja letim od tebhe, o čoveče,

Ja nisam za zemlju.

Ja sam za nebo.

Uzvinuo sam se u nebo kao blaženstvo.

Poljubio sam nebo kao soko.

Ja sam suština Boga,

Sin Božiji.

Posmatranje istinitog i voljenog Ozirisa

Rezultiralo je sazvežđem Oriona,

Onim Najlepšim.

Došao sam da bih mogao slaviti Oriona.

Moja duša je zvezda zlatna

I sa njim

Dostići ću nebesa zauvek.“

Sazvežđe Orion jeste, stoga, arhetip Boga. Ono je najsvetlije i najspektakularnije sazvežđe na noćnom nebu i ima oblik izduženog čoveka. Betelgez je njegova najveća zvezda i ona je njegova desna ruka ili rame, predstavljajući tako ono što je jasno i snažno. Zar za Isusa nije rečeno da „sedi sa desne strane Oca“?

Ako se ova zvezda rađala na istoku u trenutku kada se rađao i Isus (tj. Bila mu je na Ascendentu), onda će i taj minut rođenja (koji će dati 1° Blizanci) odgovarati slici Boga na zemlji, koji se upravo rađa ili inkarnira.

Konkretno – „rođen od Boga i od Device“ – značilo bi Ascendent na alfa zvezdi Oriona (Betelgez), a vladar Ascendenta na alfa zvezdi Device (Spika).

Isceljivanje, raspeće, vaskrsenje…

Sledeći neobičan i krajnje markantan znak je pozicija Neptuna na 3° Škorpiona – baš na stepenu egzaltacije Plutona, i još u tačnom ekvidistancu (srednjem rastojanju) Venere u Vagi i Marsa u Škorpionu. Venera je na 23° Vage – stepenu na kome se u to vreme nalazila zvezda Unukalhai za koju se tradicionalno kaže da donosi i besmrtnost, kao i uzdizanje iza koga sledi pad i to od strane onih koji su u njegovoj milosti ili onih koju su mu blagonakloni. Mars je na 12° Škorpiona, a na tom stepenu se tada nalazila izuzetno moćna zvezda Antares (danas se nalazi na 9° Strelca) – poznata kao „Čuvar Zapada“. Sam ekvidistanc u kome se nalazi Neptun, koji drži u ravnoteži dve snažno izražene planete – Veneru i Marsa (koje predstavljaju dva osnovna emotivna stanja) – ovde nesumnjivo govori o osobi koja je u stanju da duhovnošću i verom (Neptun) vlada. Pored toga, ova planetarna kombinacija nalazi se u šestoj kući, dajući jedinstveni isceliteljski dar! Pozicija Neptuna postaje tako izuzetno važna u njegovom horoskopu, a ako uzmemo u obzir da je Neptun na stepenu egzaltacije Plutona, koji upravlja regeneracijom, reinkarnacijom – pa i vaskrsnućem – vidimo duhovnost koja je povezana sa vaskrsnućem. Da ovo bude još potvrđenije, Pluton se nalazi u konjunkciji sa Suncem u četvrtoj kući (ogromna sila transformacije; četvrta kuća predstavlja i grob, Pluton smrt, a Sunce život), što je ovde dalo preduslove da se može „iz groba oživeti“.

Mesec se nalazi u osmoj kući (smrt, stradanje) i u znaku Strelca, pa između ostalog opisuje i Isusovu smrt. Nalazi se u kvadratu sa Jupiterom (vladarom osme kuće) i Merkurom (vladarom prve kuće). Mesec uvek predstavlja i mase ljudi, pa su ga mase i osudile na smrt; Strelac označava religiju, ali i vojna lica – naročito strana, što je sve ovde imalo udela. Takođe, Mesec se nalazi na maloj zvezdi Terebelum, koju Ptolomej pominje kao glavnu zvezdu u „četvorostranoj pojavi u repu Strelca“. Da li su ove „četiri strane“ simbolično povezane sa krstom na kome je raspet? Da stvar bude upečatljivija, tačno na vrhu četvrte kuće u Isusovom horoskopu (13° Lava), nalazila se zvezda Zosma (danas na 10° Device), za koju se kaže da „… ne daje slavu dok osoba ne postane žrtva“. Četvrta kuća, između ostalog, govori i o tome kako ćemo ostati zapamćeni posle fizičke smrti. Činjenica da je Isus ostao zapamćen kao „onaj ko se žrtvovao zarad svih nas“ veoma je potvrđena položajem ove zvezde baš na samom vrhu (ili početku) četvrte kuće.

Malo prognoze

Već na prvi pogled, na osnovu onoga što znamo o Isusovom životu, možemo proveriti tačnost horoskopa. Odmah nam upada u oči druga godina, kada direktivno Sunce dolazi u konjunkciju sa Plutonom u četvrtoj kući, što je moralo značiti neku promenu mesta boravka. Ovo se slaže sa najverovatnijom godinom menjanja mesta boravka usled Herodovog progona. Ipak, glavni nosilac sudbine ovde mora biti Merkur (kao dvostruki vladar, na izuzetno jakoj Spiki). Vidimo da u Isusovoj sedmoj godini Merkur dolazi u polusekstil sa veoma moćno i spiritualno postavljenim Neptunom i, istovremeno, kvinkunks sa Uranom (iznenadna prilagođavanja!?). Ne ulazeći na ovom mestu u to gde je boravio i šta je radio u periodu do tridesete godine (što se takođe može pretpostaviti posmatrajući direkcije), zapažamo položaj direktivnog Merkura za 32. godinu u sekstilu sa Mesecom, vladarom treće kuće, kada je morao steći najveću popularnost (Mesec – mase) i to kroz govor (vladar treće kuće u trigonu sa Merkurom, ličnošću). Trideset treća godina se uzima kao godina Isusovog raspeća, baš kada Merkur (vladar Ascendenta, natus) po direkciji dolazi u konjunkciju sa Južnim Čvorom (gubitak) i to na 29° znaka (kraj sam po sebi). Iza toga, ulazi se u znak Škorpiona, čiji je vladar već pomenuti Pluton, koji je ovde višestruko naglašen i bitan, jer je u konjunkciji sa Suncem – životom. Tako nakon smrti dolazi do života – ili „vaskrsenja“.

Stigmata Padre Pio

„Stigmate“ su veoma retki pojedinci koji u stanju posebne ekstaze preživljavaju i zadobijaju rane koje je Isus imao. To mogu biti rane po telu od bičevanja, kao i rane na rukama i nogama koje je Isus zadobio usled razapinjanja na krst. Padre pio je bio franjavački sveštenik u Italiji i jedini je sveštenik koji je u istoriji bio stigmata.

Vrh njegove 9. kuće (religija, vera, Bog) postavljen je tačno na zvezdi Betelgez, koja se Isusu nalazila na Ascendentu, a vladar 9. kuće (i dispozitor Betelgeza) je Merkur, nalazi se egzaktno na stepenu na kome je Isus imao Ascendent (1°Blizanaca). Kako je to u njegovoj 8. kući i u konjunkciji sa Plutonom, Padre Pio je iskušavao Isusove (Merkur na Isusovom Ascendentu, vladar 9. kuće Padre Pia…) samrtne muke (… u 8. kući…) u vidu rana (…i u konjunkciji sa Plutonom…) na rukama (…u Blizancima).

Ova specifičnost koja Padra Pia povezuje sa Isusom potvrđuje se i sa istim planetarnim kodom koji je vezan za Isusov život – Sunce i Pluton su u konjunkciji u oba horoskopa!

Horoskop Padra Pia je još jedan astrološki dokaz koji ide u prilog Isusovog stvarnog datuma rođenja.

Spoznaja astrologa

Možda je najlepša stvar u čitavom ovom istraživanju što, ne samo da pred sobom imamo horoskop Isusa, već nam se otkriva da su njegovo rođenje predvideli haldejski astrolozi, otkrili ga isti ti astrolozi i autentično sačuvali podatke o njegovom rođenju u obliku astrološke simbolike. Na osnovu njihovih podataka su najverovatnije, dosta godina kasnije, napisana i jevanđelja – i to u obliku kodiranih astroloških simbola.

Literatura:

“Twelwe Wings of the Eagle”, Maria Kay Simms

“Signs for a Messiah”, Rollan McCleary

“Brady’s Book of Fixed Stars”, Bernadette Brady

“Stubovi Sudbine”, Aleksandar Imširagić