Arhetip sjajnog, otmenog, veštog, prelepog i najomiljenijeg Zevsovog sina – Apolona, kao dominantan, izražava se obično kroz one ličnosti čije natalne karte poseduju Sunce u snažnom dostojanstvu, kao i u kraljevskom znaku Lava.
Ovaj arhetip se na prvi pogled može prepoznati kroz otmeno i dostojanstveno držanje, lepotu i sklad u fizičkom izgledu, ali i kroz istaknutu svest njegovog predstavnika o jedinstvenosti i neponovljivosti koju poseduje u odnosu na ostale „smrtnike“. Ovaj duboko utisnut poriv za samodopadljivošću i jedinstvenošću, vuče svoje korene iz mita o Zevsovom blistavom sinu, kojime ne samo da se bog bogova najviše ponosio, već je u njemu pronalazio odraz sopsvene snage, mudrosti, plemenitosti i najviših božanskih atributa. Stoga, još u najranijem detinjstvu mali Apolon stiče svoju samosvest o jedinstvenosti, koju gradi ogledajući se u odrazu divljenja svojih roditelja prema njemu – tom jedinstvenom, malom božanstvu, čiji podanici i oni sami nesvesno postaju. Arhetip Apolona, božjeg sina, na izvestan način predstavlja i jedan od ključnih arhetipskih simbola patrijarhata, u kome sin predstavlja ponos roditeljske loze, kao naslednik i predstavnik njene časti i dostojanstva. Jedan od slikovitih primera ove porodične časti koju prenose sinovi kroz vekove, a koji i u modernim vremenima snažno opstaje, možemo pronaći i u nama najbližoj – crnogorskoj tradiciji, čija se zemlja nalazi pod astrološkom vladavinom znaka Lava i njegovog predstavnika Sunca.
Mali Apolon će, kao i samo Sunce, predstavljati nepresušan izvor radosti, nadahnuća, ponosa i divljenja za svoje roditelje i okolinu još od prvih dana svoga života, pa će se među pripadnicima ovog arhetipskog obrasca naći i oni, koji, usled toga što „neće imati na šta da se požale“, mogu i veoma kasno progovoriti. Gajenje malih Apolona u okviru jedne porodice, može predstavljati tipičan primer odgajanja sinova na nivou patrijarhalnih zajednica, čiji muški naslednici predstavljaju prava porodična božanstva, koja nasleđuju i čuvaju tradiciju svojih očeva i predaka. Tako je i samim očevima osiguran „večni život“ kroz svoje muške naslednike, čija se volja, baš kao i volja samog Zevsa koju je Apolon u Delfima objavljivao smrtnicima, zapravo prenosi i objavljuje kroz pokolenja.
Ovo snažano arhetipsko prasećanje na prenošenje očeve (Zevsove) volje od strane Apolona, predstavlja tako jedan od glavnih stožera patrijarhata i prenošenja porodičnog nasleđa kroz vreme. Kako na primeru porodice, tako i na primeru države, možemo sagledati ovaj arhetipski obrazac i kroz same vladare, koji su kroz istoriju igrali ulogu živih predstavnika bogova čiju su volju objavljivali svojim podanicima, odnosno narodu, a što je uslovilo i uspostavljanje zakona.
Naviknuti na punu pažnju i podršku svojih roditelja, arhetipski predstavnici boga Sunca nesvesno će i tokom života očekivati punu pažnju svoje okoline, što će neposredno potpomognuti i njihove potencijalne karijere javnih ili pak slavnih ličnosti, poput poznatih glumaca, spotrista, muzičara, državnika, pa i predsednika i vladara nacija i država. Bez obzira što se arhetip Aplona pretežno očituje kroz snažan i dominantan muški princip, u modernom svetu i u eri ženske emancipacije sve češće ga možemo prepoznati i u pripadnicama nežnijeg pola.
Osećaj posebnosti koji se u njega ugrađuje od najmanjih nogu, može postati i breme tokom odrastanja malog Apolona, koga u spoljnom svetu neće svi zdušno hvaliti i aplauzima nagrađivati poput njegovih ponosnih roditelja. Stoga se ovo dete, pre svih ostalih, može suočiti sa ljubomorom i zavišću od strane svojih vršnjaka, koji će, poput jednog od Zevsovih sinova Epafa izražavati duboku ljubomoru, a što Apolonovog predstavnika može pratiti i tokom čitavog života. Iz ovog razloga, jedno od glavnih težišta njegovog odrastanja i življenja će biti povereno uspostavljanju iskrenih prijateljskih i emotivnih odnosa, a čijem predstavniku to može predstavljati jedno od glavnih životnih izazova. On je poput dalekog, blistavog Sunca, koje mami uzdahe i divljenje, ali koje svoj blještavi sjaj rasipa sa nebeskih visina, daleko od živuće, ljudske realnosti i svakodnevice.
Stoga i sami predstavnici ovog arhetipa na nivou država, poput vladara, obično u očima svojih podanika deluju predaleko, nedodirljivo i bezosećajno za svu realnost jednog ljudskog života. A baš tako se mogu drugima činiti i ostali predstavnici Apolona, za koje se naizgled može smatrati da koračaju paralelno sa prosečnom ljudskom sudbinom. U najmanju ruku, njihova sudbina je retko prosečna, jer duboko u sebi, još od najranijih dana osećaju da su oni graditelji svog života, od kojih u njemu zavisi sve. Neki od njih će pak osećati, da i u životima drugih, upravo od njih sve zavisi, što ih može činiti potencijalnim autokratama. Duboka i iskrena podrška koju od strane svojih roditelja osećaju od najranijeg detinjstva, načiniće od njih u najčešćem broju slučajeva prave pobednike života, koji će sebi uvek postavljati daleke ciljeve sa nepomućenom verom i optimizmom u njihova ostvarenja. Ovaj hrabri borac ne zna za poraz, pa će stoga i svaki pad koristiti kao najbolju lekciju na svom putu ka nepobedivosti.
Ipak, važno je istaći da mali Apoloni često poseduju darove, koji ukoliko se neguju, mogu tokom odrastanja i života potvrđivati njihovu posebnost i jedinstvenost. Ovo mogu biti maestralni glumci, koji će transformaciju svojih likova vežbati i na životnim „daskama koje život znače“, u komunikaciji sa svojim roditeljima, braćom i sestrama, prijateljima i autoritetima, kako bi situaciju doveli u svoju korist. Osim ovih, njihovi talenti mogu biti izraženi i u domenu sporta, streljaštva, šaha, muzike, matematike, govorništva, diplomatije, prava i nauke. Ono pak, što u velikoj meri može doprineti razvoju talenata ovog deteta je fokus na ciljeve, koje obično sebi visoko postavlja, baš poput samog Apolona koji je svojim zlatnim strelama nepogrešivo pogađao i najudaljenije mete. Stoga, za sve roditelje i vaspitače ove dece je potrebno da znaju, da je najdublji poriv njihovih štićenika za životnim ostvarenjima sačinjen od suštinske potrebe za pobedom i jedinstvenošću, što će im pomoći da u njima razvijaju osećaj za dosezanje ciljeva, a što se postiže radom, predanošću i upornošću. S’obzorom da je zodijački znak Lava koji vlada ovim arhetipom, ujedno i 5. po redu, čime korenspodira sa 5. kućom, važno je naglasiti da je ovoj deci igra osnovni poligon u okviru koga će razvijati i uvežbavati svoje životne veštine. Stoga, ova deca znanje najlakše upijaju tokom igre, kojom će lako usvajati i razvijati znanja i veštine.
Tokom mladosti i doba sazrevanja, Apolonov zemaljski predstavnik će uvežbavati svoju specijalnost u nepogrešivom pogađanju svojih ciljeva, tako da će uvek stremiti višem i daljem, gradeći tako svoj karakter, a sve iz duboke želje da blista i zadivljuje svojim rezultatima. Stoga će među svojim vršnjacima uvek svojim delovanjem i isticanjem stvarati dva tabora među kojima će biti oni koji će ga prezirati, kao i oni, koji će postati njegovi zadivljeni sledbenici i poštovaoci. Ipak, u ovom svetu velikih izazova, nije svakom Apolonovom predstavniku sudbina darovala lakoću i podršku njegovog okruženja, a u odnosu na socijalne uslove koji takvu podršku mogu i ograničavati. Međutim, i ovi Apoloni će dati sve od sebe, da nađu svoje mesto pod suncem i postignu životne ciljeve i ostvarenja, bez obzira na okolnosti i životna ograničenja.
U emotivnim i bračnim odnosima, Apolonovom predstavniku će statusni simboli biti od velike važnosti, pa će uspešna, zanosna i ambiciozna žena uvek imati prednost nad onima sklonim romantici i dubokim ljubavima. Izabranica njegovog srca se odlikuje lepotom, ali prevashodno i velikom ambicijom koja je nagoni da ostvari visoke društvene pozicije, jer, ukoliko na početku to i nije tako, ona mu vremenom postaje veoma slična. Duboka emotivna veza obično nije ono što će vezivati ovo dvoje ambicioznih ljudi, jer u samoj prirodi arhetipskog Apolona emocionalna distanciranost je upravo ono što ga je i činilo Sunčevim božanstvom u okviru grčkih predanja i mitova. U mitološkim predanjima Apolonu nije dodeljeno srećno znamenje kada su emotivni odnosi u pitanju, što se može očitovati i kroz život smrtnog Apolonovog predstavnika. Mnoge boginje su ili bežale od njegove privrženosti, ili su mu svoju naklonost darovale u zamenu za njegove veštine kojima bi i njih obdario, tako da je obično postojalo “to nešto” zbog čega ovaj najsjajniji i najlepši od svih bogova Olimpa, nije mogao da ostvari iole stabilniju emotivnu vezu.
Ove mitološke Apolonove epizode nam razotkrivaju da emotivna duboka i strasna vezanost nije nešto što je ukorenjeno u njegovoj prirodi, pa težnja partnera za dubokom emotivnom pripadnošću, može upravo biti ono što će ga udaljiti i distancirati. Iz ovog razloga, taj sjajan,
uspešan i naizgled izuzetan predstavnik Aplonovog božanstva, ujedno i sam može biti odbačen i ostavljen, što može predstavljati i matricu koja se kroz njegov život često može ponavljati. Stoga, njegova emocionalna nedodirljivost se može očitovati kroz sve vidove njegovih odnosa, kako emotivnih, tako i prijateljskih. Iz ovog razloga, vaš prijatelj Apolon teško da će dati sebi šansu da istinski saoseća sa vama i vašim životnim, ovozemaljskim problemima, koje naizgled ne razume i ne oseća. On je ipak sposoban, da vaš život i njegove probleme sagleda iz mnogo šire perspektive, čime vam može pomoći da proširite svoje vidike, pomoću čega se okolnosti vašeg života više ne moraju činiti tako crni, pesimistični i nepremostivi.
Međutim, da li ćete Apolona uvek jasno razumeti u njegovim savetima i interpretaciji njegovog pogleda na vaše probleme, ostaje veliko pitanje, jer Aplon je u Delfima predstavljao prenosioca Zevsove volje smrtnicima, što je često činio šifrovanim i nerazumljivim jezikom, kojim su se uostalom služili i mnogi proroci kroz istoriju. Stoga, kada pred predstavnika Apolona postavljate izazov da obznani svoje emocije, od njega ćete najčešće dobiti šifrovane odgovore, kojima može skrivati svoja prava osećanja. Ovo božanstvo jasnih načela može biti i veoma nejasno kada se radi o njegovim unutrašnjim emocijama, a kojima se u očima drugih može razotkriti kao običan smrtnik.
Narcisoidnost je još jedna od njegovih karakternih faseta, kojom jasno stavlja do znanja, da za njega mesto među običnim smrtnicima nije prihvatljivo. Ovo može biti posebno očito među onim Apolonovim predstavnicima u čijim životima se ovaj arhetip dominantno izražava, a koji samog Apolonovog predstavnika izdvaja kao bogom danog predstavnika svoje porodične loze, poput samog božanskog Apolona koji je bio najomiljeniji Zevsov sin. Iz ovog razloga, veliku podršku u razvoju njegovog narcisoidnog karaktera, mogu usloviti i patrijarhalna porodična načela, u okviru kojih on može biti tretiran kao pravo božanstvo. Stoga, u ovog predstavnika Sunčevog božanstva, može biti utkan osećaj posebnosti i izdvojenosti od ostalih ljudi, što u njemu razvija aroganciju, otpor prema bilo kojoj vrsti autoriteta, kao i emocionalnu distanciranost. Ovu fasetu njegove ličnosti možemo pratiti još od Fajtonta, Helievog sina, koji je sa punim samopouzdanjem i verom u svoje božansko poreklo, preuzeo očeve Sunčane kočije, čime je izazvao veliku nevolju ljudima i bogovima.
Naizgled smiren, mudar i ničim pomeren Apolonov predstavnik, kadkad doživljava velike izlive besa, koji se očituju osvetoljubivošću i okrutnošću, a što je opisano i kroz epizode njegovih mitova. Orion je samo jedan od onih koji je svojom smrću iskusio kako se može provesti onaj, koji atakuje na njegovu “svojinu”, a koji je usled svoje ljubavi prema Apolonovoj sestri Artemidi morao izgubiti život, usled dubokog Apolonovog uverenja da je nije bio vredan. Stoga, ukoliko oseti da njegova božanska pozicija na bilo koji način može biti poljuljana, Apolonov zemaljski predstavnik postaje opasan protivnik, koji će na najlukavije načine osujetiti nameru svoga neprijatelja. Osim svojim delima, ovaj njegov zemaljski predstvanik će za svoje ubojito oružje koristiti i otrovne strele kojima će cilj pogađati rečima, kako bi protivnika ponizio i uništio. Svako poljuljavanje njegove pozicije i ličnog interesa, razotkriće drugu stranu medalje ovog božanskog Sunčevog predstavnika, koja ukazuje da njegovim životom zapravo vlada ogroman autokratni ego koji se skriva iza sjajnog, omiljenog, veštog i izuzetnog Apolonovog predstavnika. A ovu stranu njegove ličnosti, možete iskusiti kad god nepromišljeno stupite na njegovu ličnu teritoriju. Stoga se ovaj arhetip dominantno prepoznaje u pompenznim i neprikosnovenim vladarima nacija, koji obično svoju tamnu stranu pokažu svojim podanicima koje dugo zaslepljuju svojim božanskim sjajem, tek kada cena tog sjaja postane previsoka za njihovu slobodu, pa i same živote.
Iako nas ovaj arhetip nagoni da se razvijamo u ljude dostojene imana Božije dece, glavni njegov izazov i jeste u prihvatanju naše ali i njegove ljudske prirode, koju uznosimo u nebeske visine samo ako uspemo da transformišemo svoj mali ego, razumevajući da sve jeste sadržamo u nama i da je sve deo nas. Tada će sjaj i slava Sunca koje život i rast daje svemu na Zemlji, biti darovana i nama kroz živototvornu moć, koju ćemo nesebično deliti sa svim delovima nas samih. I zato svaki predstavnik ovog Sunčevog arhetipa treba da osvesti da dajući drugome, zapravo daje samome sebi i samo tada će njegova slava sijati sjajem samoga Sunca.
