Mesec i Jupiter
Nepovoljan odnos Meseca i Jupitera ili serije 4 sa serijama 9 i 12 ukazuju da postoji disbalans između potrebe za ljubavlju i intimnošću (4. čakra) i potrebe za svrhom, poverenjem i altruizmom. Ova neravnoteža dolazi zbog nemogućnosti da sebe prihvatimo i volimo takve kakvi jesmo (4. čakra) jer imamo pogrešna uverenja (6. čakra), koja nosimo kao iskustva iz najranijeg detinjstva (Mesec). Sada zbog toga imamo određene iluzije, potrebu da preterujemo (Jupiter), kao i da razdvajamo stvari. U zavisnosti od toga da li smo u najranijim danima života u periodu Meseca bili prezaštićeni ili nam je suviše odgovornosti nametnuto, ovaj disbalans može dvojako da se ispolji.
Ako smo bili prezaštićeni, roditelji su suviše stvari radili za nas i umesto nas, tako da sada nosimo osećaj da neko treba stalno da nas spasava ili da nešto uradi za nas jer mi sami nismo sposobni za to. To uglavnom opisuje prevelika očekivanja od sebe ili drugih (želje su uvek veće od mogućnosti), nezadovoljstvo, neumerenost i preterivanje. Kako nismo sposobni da napravimo i održimo svoje granice i limite kako bi zaštitili sebe na pravi način, često smo neuzemljeni i nestabilni, a usled bega od stvarnosti možemo da podlegnemo i nekoj zavisničkoj sklonosti (alkohol, droga, lekovi, hrana, slatkiši i sl.)
Sa druge strane, ako smo imali prezahtevne i egocentrične roditelje, koji su nas tretirali kao deo sebe i deo koji služi njihovim potrebama, oni su na taj način sve svoje potrebe, svoju svrhu i uverenja projektovali na nas. Mi sada ne možemo sebe da doživimo i vrednujemo kao zasebnu ličnost, ne možemo da prihvatimo sebe, nego imamo stalnu potrebu da nešto činimo i radimo za druge, jer svoju svrhu samo vidimo u služenju drugih. Takođe, zbog prevelike potrebe da „povećamo sreću“ u mnogim segmentima svog života, spremni smo da preuzmemo odgovornost ili patnju drugih na sebe, da tuđe interese i potrebe stavimo iznad svojih ili da određene probleme „trpamo pod tepih“, govoreći da to nije ništa strašno.
Problem nastaje kada preterujemo u „dobročiniteljstvu“ (Jupiteru) i u tome što nešto činimo za druge, ne znamo da kažemo „ne“, pa nas neko zloupotrebljava i iskorišćava. Ovaj disbalans daje potrebu da sebe vrednujemo po tome koliko možemo da učinimo za druge, ali pošto nemamo meru, preterujemo u tome, što rezultira osećajem prisile, praznine, nepoverenja, razočaranosti i iscrpljenosti u 4. čakri, jer sebe doživljavamo kao žrtvu.
Isto tako kada nam se neko suviše nameće da nešto čini i radi za nas ili umesto nas, kada nam nameće svoja uverenja ili moralna načela i time ugrožava našu individualnost i autentičnost, mi se takođe osećamo loše, ali zbog neprihvatanja sebe ili zbog iluzije u kojoj živimo najčešće nismo sposobni da vidimo razlog. U oba slučaja postoji dobra namera i altruizam u srcu, ali Jupiter to proširuje, te se zbog određenog preterivanja i osećaja prisile sa jedne ili sa druge strane prelazi granica do koje se neko dobro oseća. Ovde izjava „Put do pakla je popločan dobrim namerama“ u pravom smislu nalazi svoju primenu.
Kada su ova dva centra u balansu imamo veliku dozu optimizma i potrebu da svoju svrhu pronađemo u pomaganju drugima. Tada posedujemo nadu i veru u sebe i u druge, ali i urođenu mudrost da to širimo i dajemo na pravi način i tada se zbog toga osećamo prijatno i ugodno u telu. To je i dobar način da bezuslovno prihvatimo sebe i svoju intimnost (4. čakra), jer intimnost nas vodi duboko u sebe, odakle imamo sposobnost da vidimo pravu prirodu svega (6. čakra) i nesebično pomažemo drugima u pravoj meri i na pravi način.
Mesec i Saturn
Mesec i Saturn u lošem aspektu ili serija 4. u aflikciji sa serijama 10 ili 11 govore o disbalansu između 4. srčane čakre (potreba za ljubavlju i bliskošću i potreba da prihvatimo sebe) i 7. krunske čakre (sposobnost da se otvorimo ka Bogu, da se spojimo sa Dušom i dobijemo impuls i vođstvo ka svom višem Ja), tako da su određene životne okolnosti uvek prepreka na tom putu. Ovde uvek postoji određena doza emotivnih povreda, bola i patnje, bilo da se to prenosi iz prošlosti kao određena karma (Saturn) i sećanja Duše (Mesec) ili se to prenosi preko gena i genetike, bilo da su to neke teške okolnosti ili povrede iz najranijeg detinjstva (Mesec). U svakom slučaju, sa ovim disbalansom uvek imamo emotivne blokade, strah od emotivnog prepuštanja i povreda emocija, emotivnu hladnoću i nedostatak empatije, imamo zaštitne zidove i zidiće koji ne dozvoljavaju našoj energiji da ide ka gore, ka višim čakrama i sferama, nego nas stalno vraćaju u donje zemaljske čakre, u naše nesvesno i materijalno jer postoji veliko razočaranje u sam život u sadašnjem trenutku. Tu je zapravo stalno prisutan strah od života, strah od nepoznatog, strah od spontanog prepuštanja emocijama i empatiji, pa usled te „zgrčenosti“ i sklonosti da se vraćamo u 1. čakru i u sve ono što je poznato i „sigurno“, mi smo stalno mrzovoljni, hladni, nostalgični ili depresivni, jer nismo zadovoljni životom. Ovde život nije nikada onakav kakav smo očekivali, stalno doživljavamo neku „nepravdu“ i imamo tendenciju da se stalno vraćamo na neke događaje i lična iskustva od ranije ili na sećanja i iskustva predaka i genetike kada je sve bilo „mnogo bolje, stabilnije, ostvarljivije, sigurnije, radosnije…“ Stav da je kod drugih „trava zelenija“, osećaj uskraćenosti za nešto, neprihvatanje sebe jer ne možemo da se ostvarimo na željeni ili očekivani način, blokiranost emocija usled tuge za nečim ili za nekim vremenom nam donose brige, umor, duhovne i lične krize, osećaj besmisla, a na fizičkom nivou dovodi do degenerativnih bolesti i nervnog rastrojstva.
Sa ovim disbalansom najčešće se ne ostvaruju određene ambicije i ciljevi (Saturn), jer mi zapravo ne možemo da prihvatimo sebe (Mesec) i spoznamo svoje prave potrebe dok ne prihvatimo određene okolnosti (Saturn) i prestanemo da se borimo protiv njih (vraćanje na Marsa i 1. čakru). U samoj 1. čakri gde se stalno borimo sa okolnostima, mi tada ne možemo da se „uzemljimo“ i orijentišemo ka nekom konkretnom cilju (Saturn i 10. kuća).
Sedma Saturnova čakra je povezana sa višim umom koji se postiže integracijom uma (3 gornje čakre) i tela (3 donje čakre) koja se odvija preko Anahate – 4. čakre. Preko balansirane Mesečeve 4. čakre jedino možemo da dođemo do duhovnosti i u dodir sa višim Ja u 7. Saturnovom centru, koji obuhvata ceo čovekov život i daje osećaj prisutnosti u realnom životu. Znači, tek kada prestanemo da okrivljujemo druge (roditelje, okruženje, državu) kao prepreku koja nam stoji da ostvarimo nešto, tek onda možemo da prihvatimo sebe i razumemo svoju potrebu da smo zapravo tu gde smo sami odabrali da budemo zbog nekih viših ciljeva. Tek tada smo spremni da krenemo dalje. Jer, kada otpustimo sav taj teret, bol i tugu, kada prevaziđemo strah da upoznamo sami sebe i kada srušimo svoje unutrašnje blokade, kada oprostimo sebi i drugima, tek tada imamo mogućnost da napravimo balans između 4. i 7. čakre. I nadalje kada sebe tako rasterećene dovedemo u stabilno emotivno stanje ljubavi prema sebi i drugima (4. čakra), tada dobijamo podršku 7. centra koji nam daje mir u Duši i osećaj ispunjenosti, smisla i da je sve OK. Ta stabilnost nam otvara mogućnost da živimo sad i ovde i daje nam osećaj da za sve postoji pravo vreme.
Odnos Meseca i transcedentnih planeta (Uran, Neptun i Pluton) je analogan odnosu između 4. centralne čakre i čakri koje su van tela (8, 9. i 10. čakra). Kako se spoljašne čakre formiraju na osnovu kruženja donjih i gornjih čakri oko 4. centralne čakre (Uranovu 8. čakru formira kruženje 3. i 5. čakre, Neptunovu 9. čakru formira kruženje 2. i 6. čakre i Plutonovu 10. čakru formira kruženje 1. i 7. čakre), svaka problematika Meseca ili 4. čakre sa ovim spoljašnjim centrima ukazuje da postoji primarni problem sa nekim od 7 osnovnih centara koji su nosači spoljašnih čakri. Dobar balans Anahate sa ovim spoljašnjim čakrama (i njihovim nosačima) daje nam mogućnost da se povežemo sa svojom kosmičkom svešću i ispoljimo pravu prirodu svog višeg Ja.
Mesec Uran
Mesec i Uran u lošem odnosu govore o neprilagođenosti, o osećaju nepripadanja i o neadekvatnosti sredini. Mesec ili 4. čakra ukazuju na našu potrebu da prihvatimo najpre sebe, a zatim i svoju sredinu i ljude oko sebe, tako da disbalans sa Uranom, vladarem 8. čakre koju sačinjava kruženje 3. Sunčeve i 5. Merkurove čakre (što je naš mentalni nivo), govori o nemogućnosti da se uklopimo u okruženje. U smislu okolnosti to može biti i neka realno doživljena trauma u detinjstvu (Mesec) usled čega je došlo do zatvaranja, odnosno zamrzavanja (Uran) srčanog centra. Neravnoteža nastaje i kada još u detinjstvu imamo osećaj da smo kao po nekoj kazni došli na ovaj svet, jer su nam drugi uglavnom dosadni, spori i formalisti, pa sebe suštinski ne prepoznajemo u tome. Posledica može biti povlačenje i zatvaranje u sebe, distanciranje od okruženja, usamljenost, emotivna blokada i hladnoća prema svemu i svima.
Sa druge strane, može se ispoljiti i kao izuzetna nervoza, hiperaktivnost, poremećaj pažnje, histerija, panika, arogancija, samovolja, anarhizam ili egocentričnost, sve u zavisnosti da li je disbalans više izražen preko 5. ili preko 3. čakre. To nam, osim osećaja da smo na neki način drugačiji od svog okruženja, takođe daje i naglašenu potrebu za individualnošću i samostalnošću, kao i nerazumevanje i netoleranciju određenih potreba drugih za familijarisanjem, za međusobnim deljenjem iskustva i saveta ili za mešanje u tuđe živote, a što je naročito naglašeno u malim sredinama ili u sredinama gde su ljudi prosti i neuki. Život u urbanijoj i modernijoj sredini i okruženju može malo da ublaži ovaj disbalans, jer smanjuje potrebu za otporom i bekstvom u samoću kao odbrambenim mehanizmom, a ovakva sredina ima i veću dinamičnost koja nam je potrebna. U svakom slučaju, sa ovim disbalansom imamo psihičku nestabilnost i unutrašnje nemire zbog suštinskog neprepoznavanja okruženja i sebe u njemu, a na fizičkom nivou to može dati neki poremećaj u ritmu rada srca (aritmija) ili određene srčane probleme.
Kada je Mesec u balansu sa Uranom i njegovim nosačima (Suncem i Merkurom), to ukazuje na buđenje inteligencije i oživljavanje kosmičke Duše. Tada smo “probuđeni u životu” i otvoreni kosmičkom uplivu, imamo naglašenu intuiciju, plemenitost i humanost, volimo sve ljude, živimo sad i ovde, ne plašimo se životnih promena nego sami spontano idemo ka njima i imamo inovativne, kreativne ili genijalne ideje. U balansu imamo naglašenu slobodnu volju i mogućnost da promenimo određene neudobne karmičke sadržaje, jer se u 8. čakri nalaze naše prenatalne odluke i ono što smo sebi stavili kao cilj za ovu inkarnaciju. Naša kosmička priroda (Uran) govori da spontano privlačimo sebi bliske druge osobe (Mesec) koje imaju sličnu autentičnu i avangardnu prirodu, kao i da idemo ka cilju da ostvarimo nešto značajno za širu društvenu zajednicu.
Mesec Neptun
Aflikcija Meseca od Neptuna ukazuje na tananu, suptilnu i suviše osetljivu Dušu koju je lako povrediti jer ne može da se suoči sa realnim svetom. Ovde je 4. čakra u disbalansu sa 9. Neptunovom čakrom (Božanska svest) koju sačinjava kruženje 2. Venerine čakre i 6. Jupiterove čakre, tako da ne možemo sebe nikako da pronađemo i spoznamo (4. čakra) jer stalno živimo u svetu iluzuja (Neptun). Suštinski smo u samoj Duši (4. čakra) na jako dubokom nivou razočarani ili emotivno povređeni, jer u sebi nosimo neko sećanje i emotivnu vezanost za prošli život (Neptun i 12. kuća). Sada osećamo veliko nepoverenje i strah od nove povrede, povlačimo se u neki svoj imaginarni svet mašte (12. kuća) i nemamo dovoljno volje i hrabrosti (vatre) da se potpuno inkarniramo i spustimo u realni svet (1. kuća), kako bi inicirali i ostvarili taj svoj san iz 12. kuće, jer nam Jupiter i Venera ne kruže zajedno. Venera ili 2. čakra koja se odnosi na lepotu, zadovoljstvo, sreću, udobnost i ispunjenost ne može da se preko 4. srčanog centra poveže sa svrhom i jasnim sagledavanjem budućnosti, što je Jupiter i 6. čakra, a sa druge strane intuicija, duhovnost i smisao (6. čakra i Jupiter) ne mogu da se spuste i ostvare na Zemlji preko Venere zbog potrebe za razdvajanjem i begom od stvarnosti. Astrološki je ovo disbalans na nivou vodenog elementa i, u zavisnosti od težine samog disbalansa i od ostalih astroloških faktora, to može da nam da manju ili veću intuitivnost, pasivnost, inertnost, nestabilnost, osetljivost, kolebljivost, konfuznost, rasejanost, sklonost melanholiji, samosažaljenju i gubljenju kontakta sa stvarnošću, podložnost raznim vrstama zavisnosti, kao i osećaju nemira i ustreptalosti na fizičkom nivou.
Kada je Mesec u balansu sa Neptunom i njegovim nosačima (Venerom i Jupiterom), to nam daje veliku duhovnost i dobru intuiciju, proročke istinite snove i jasne vizije koje nam pružaju mogućnost da uočimo svoje najdublje potrebe, želje i snove, kao i da spoznamo način na koji ćemo privući i ostvariti sve to što želimo (Neptun egzaltira u Vodoliji). Tada smo sposobni da spojimo svoj unutrašnji svet sa spoljašnjim svetom, da se podignemo na višu Božansku vibraciju i da svoje talente i kreativnost ispoljimo kroz umetnost, muziku, film, duhovnost ili kroz neku drugu oblast koja će imati i određeni benefit za širu populaciju, jer smo u tome prepoznali svoj „čarobni svet“ i iskonsku sreću i zadovoljstvo.
Mesec i Pluton
Odnos Meseca ili 4. čakre sa Plutonom, koji je predstavnik 10. Čakre, uglavnom je najmanje balansiran, jer Pluton nastaje kruženjem 1. Marsove i 7. Saturnove čakre, što je najudaljeniji krug od srca i same 4. čakre. Ovaj poslednji krug sačinjavaju dve jako nesvesne planete (Mars i Saturn) koje su Mesecu najmanje bliske i najviše ih se plaši, tako da će vrlo lako da izbegava kontakt sa njima, što potvrđuje i činjenica da je Mesec u padu u Plutonovom znaku Škorpiona. Sama Plutonova čakra se nalazi ispod nogu u zemlji, ona je temelj 1. Marsovoj čakri i u njoj je sadržano sve ono što smo potisnuli iz svesti ili što smo odbacili. Ta naša ogromna i moćna nesvesna sila boravi tu u najvećoj tišini i dubini i kao magnet usmerava našu sudbinu i upravlja našim životima.
Kada je Mesec aflikovan od Plutona ili kada je 4. čakra u kojoj je potrebno da prihvatimo sebe u disbalansu sa 10. čakrom koja se odnosi i na uzemljenje, onda nam je jasno da sigurno nećemo moći da u potpunosti prihvatimo sebe dok ne osvestimo i prihvatimo te neke mračne nesvesne delove sebe. Ovo je za Mesec i 4.čakru zapravo najizazovniji odnos. Disbalans opisuje da nam nedostaje hrabrost jer nemamo osećaj da smo u svom telu (Mars) i imamo blokirane emocije (Mesec) tuge, bola ili ogromnog straha (Saturn). Tada našim emocijama i potrebom za ljubavlju i bliskošću (Mesec) zapravo nesvesno vlada Pluton koji nam šalje osećaj da nešto moramo i na taj način nas kontroliše. Svaki kontakt Meseca i Plutona daje potrebu za intenzivnim odnosima i potrebu da se pomaže drugima. Ipak, kada su ove potrebe van balansa, tada imamo dosta neprijatnu prirodu koja druge manje ili više ugrožava i od stepena disbalansa i zatvorenosti srčanog centra, takve emocije nas vode u manju ili veću deformaciju (Pluton). Možemo npr. biti ljubomorni, posesivni, pohlepni, skloni mržnji, nepraštanju ili zločinu iz strasti u krajnjoj liniji.
Disbalans najčešće prepoznajemo kao potrebu da nekome učinimo život lepšim i boljim i da preuzmemo brigu o njemu. Ta želja da se oseti velika ljubav i vezanost na nesvesnom nivou zapravo nosi našu potrebu da dobijemo potvrdu da smo voljeni. Znači, nismo sposobni sami sebi da damo ljubav, jer zbog nekog traumatičnog iskustva ili sećanja imamo utisak da nismo vredni ljubavi, ali time što se bezgranično dajemo nekome drugom i činimo sve za tu osobu, mi zauzvrat očekujemo ljubav, zahvalnost i da je taj neko stalno tu za nas. Bilo da su to partnerski i ljubavni odnosi, ili odnos roditelja i deteta ili prijateljski ili poslovni odnos, problem nastaje kada ta osoba poželi da ode nekim svojim putem, ili da nas napusti ili ako npr. umre, jer to tada ne možemo nikako da prihvatimo. Time što sve preko mere činimo i radimo za tu osobu i odričemo se sopstvenog života, mi imamo nesvesnu potrebu da dominiramo nad njom, da je posedujemo i da je činimo ovisnom o onome što joj pružamo, a tako je samo pretvaramo u objekat svoje „ljubavi“ – tačnije u objekat svojih nesvesnih potreba. Nama uvek trebaju drugi ljudi zato što mi ne možemo direktno sebi nešto da damo, pa ćemo u ovom međusobno zavisničkom odnosu Meseca i Plutona često prepoznati osobe koje nalaze sponzore jer one same nemaju osećaj da vrede i da mogu same stvoriti ono što im je potrebno. Kod ove vrste opsesivnosti i vezanosti tipične su izjave: „Sve sam dao / dala i činio / činila, a vidi kako mi se vraća!“, „Niko te neće voleti kao ja!“, „Nisi mi već dva sata rekao / rekla da me voliš!“, „On / ona će bez mene propasti u životu!“, „Dao / dala sam srce i dušu i šta sada imam od toga!“, itd.
Ali, što smo dalje od sebe, tu više i ne očekujemo da dobijemo ljubav, nego bukvalno počinjemo da zahtevamo i to sve može da ode suviše preduboko u patologiju: „Moraš me voleti, ja to zaslužujem!“, „Ti si moj / moja i ničiji / ničija!“ i sl. Ovde može da se prepozna i izreka: „Od ljubavi do mržnje tanka je granica“, jer što se manje prepoznaje kanal ljubavi (Mesec i 4. čakra), čovek se sve više spušta dole u nesvesno (u Plutona) i u deformaciju. Ovo je jaka sila koja može nešto izuzetno da iskrivi, to može biti psihička, emotivna ili fizička deformacija koja u najekstremnijim slučajevima daje tiranine, sadiste, manijake, psihopate i ubice ili pak se to ispoljava kao neka teška bolest i stradanje, jer u krajnjoj liniji Pluton govori o dezintegraciji i smrti.
Suprotno tome, kada je Pluton integrisan, on daje ogromnu snagu i harizmatičnost. Jer, što više volimo sebe, to smo manji emotivni ovisnici, što smo sposobniji da uđemo dublje u sopstvene mračne sadržaje, gde imamo mogućnost da svojom ljubavlju, srcem i prihvatanjem (a ne odbacivanjem tih sadržaja) pročistimo genetiku predaka, imaćemo veću sposobnost da se odupremo samoodbacivanju i da prihvatimo i volimo sebe. Tada nas ta snažna sila ne vuče magnetski u deformaciju, nego imamo sposobnost transformacije, jer iako i dalje imamo veoma jake impulse i strast, mi možemo fizički da vladamo materijom pošto nas ne blokira strah od nemanja i gubitka. U takvom stanju balansa mi ćemo i dalje biti tu za druge i spremni da im pružimo konkretnu pomoć kada im je potrebna, ali tek kada nam zatraže. Samoprihvatanje nam omogućava da drugima dajemo bez iščekivanja, zahteva i samosažaljenja i bez traženja da nam drugi nešto daju što mi sami sebi ne možemo dati, jer duboko u sebi razumemo da svi imaju pravo na sopstveni život, da budu ono što jesu i da vole sebe tada smo sposobni da volimo druge i činimo nešto za njih bez ikakvih očekivanja, jer volimo sebe i odatle dobijamo radost. Na tom nivou možemo biti odlični psihoterapeuti ili iscelitelji, sa neverovatnom sposobnosti da osetimo i prepoznamo tuđu energiju na ovakvoj frekvenciji i da im pomognemo da to spoje.
Odnos Meseca i Plutona je uvek posebno intenzivna stvar, jer Mesec je naše srce, a Pluton je srce planete Zemlje (Pluton vlada jezgrom Zemlje). Njihov kontakt je izuzetno zahtevan jer se ovde Duša (Mesec) i razna emotivna iskustva koja prenosimo na podsvesnom nivou iz života u život spajaju sa crnom rupom i poljem singulariteta. To je uvek ili deformacija, dezintegracija i smrt ili transformacija, začeće i novo rađanje (materijalizacija) jer Pluton predstavlja svet jedinstva i beskonačnosti.
– U sledećem članku biće reči o astrološkom isceljivanju i balansiranju 4. energetskog centra
