Zemlja i Mesec prirodno čine jedan sistem, odnosno jedno biće, a ulazak Regulusa u Devicu – kojom vlada Ceres – direktno nagoveštava osvešćivanje ove realnosti.
Ta realnost preslikava se i na živote svakog pojedinca na Zemlji, što će se odraziti na oživljavanje njegove veze između Fizičkog i Eteričnog Tela.
Spojna tačka između našeg fizičkog tela (Zemlja) i našeg osećajnog, dakle eteričnog ili lunarnog tela (Mesec) predstavljena je energetskim vezama ili čakrama.
Čovek je kao Biće na Zemlji (koja jeste dvojni sistem zajedno sa Mesecom) tu da obezbedi komunikaciju, odnosno kruženje energije između Zemlje i Meseca, pre svega. Ovo se odvija kroz “kironovski put” kičme – od prve čakre, kojom smo povezani sa jezgrom Zemlje – do sedme (krunske) čakre, kojom smo primarno povezani sa Mesecom (kada je u pitanju veza sa Eteričnim telom), odnosno sa Suncem (kada je u pitanju veza sa Astralnim telom) i sa Centrom Galaksije (kada je u pitanju naša veza sa Kauzalnim telom).
Spajanje Neba i Zemlje
Kada govorimo o ovom mostu “spajanja Neba i Zemlje” u narednom periodu, mi govorimo o buđenju energija koje duž naše kičme predstavljaju vezu između našeg Eteričnog i Fizičkog tela. Ta polja energija predstavljena su određenim centrima koje tradicionalno zovemo čakrama, a svaka od njih predstavlja direktan kontakt sa prirodom planete koju kao svojevrsni “sudbinski zapis” nosimo u sopstvenom horoskopu.
Tako prva čakra predstavlja “uzemljenje” ili snažnu vezu sa Bitkom Života – odnosno sa Jezgrom Zemlje. Bivajući utvrđeni u njoj uspostavljamo vezu sa svim ostalim telima, a primarna veza koja će se u periodu u koji ulazimo na globalnom nivou oživeti jeste veza sa Eteričnim telom. To je veza koja podrazumeva da se oživljava svest Zemlje kao dvojne planete koja je jedno sa Mesecom. Oni čine jedan sistem. Planeta Zemlja je živo biće čije je “srce” njeno jezgro, a “mozak” Mesec. Planeta Zemlja “misli” Mesecom. Ono što ćemo mi učiti u periodu pre ulaska u doba Vodolije jeste sposobnost da oživimo tu kosmičku inteligenciju koja nam omogućava da budemo u skladu sa Prirodom, oživljavajući ovu primarnu vezu između Zemlje i Meseca, odnosno između uma i tela, i to tako što ćemo oživeti vezu sopstvenog fizičkog tela sa “osećajnim”, Eteričnim telom.
Sama kičma u svojoj osnovi predstavlja zmajevu glavu i zmajev rep, dve suprotnosti (jedan je nebeski, a drugi zemaljski) na kojima postoji sedam tačaka, sedam energetskih centara, sedam planeta.
Kiron – spojitelj svetova
Svaki čovek u svom životu uvek funkcioniše kroz ove energetske centre i to uglavnom čini nesvesno. Naša prava priroda uistinu jeste kironovska jer je sam Kiron biće koje je jednim svojim delom vezano za Zemlju, preko svoje animalne prirode, ali ima i jedan deo koji je veoma uzvišen i stremi ka gore. Stoga u njemu uvek postoji odnos dve različite stvari koje u sebi treba da spoji, baš kao što su to Saturn i Uran – koji su toliko različiti, a Hiron ih spaja.
U svom spiritualnom delu bića posedujemo sedam energetskih centara i razvijamo svoju energiju svesti kroz određeni nivo planeta. U meri u kojoj smo omogućili skladan rad čakri, a njihov rad je uvek spajanje dva sveta (najpre fizičkog i eteričnog), toliko smo postali realni stanovnici ove planete i slobodni smo od karme.
U skladu sa tim, prva čakra se nalazi u dnu kičme, vezana je za Marsa i povezuje nas sa našim animalnim delom. Sve ostale čakre predstavljaju energetske nivoe koji su raspoređeni duž kičme i kroz tih sedam nivoa povezuju se sećanja Meseca i iskustva Zemlje – što uvek zovemo sudbinom. Ipak, ukoliko energija kroz datu čakru može harmonično da kruži (što znači da čakra može da radi ispravno) – svaka osoba automatski ispravlja svoj karmički dug, postajući dobar “provodnik između Neba i Zemlje”.
Svaki nivo postojanja nas kao ljudi na ovoj planeti vezuje nas ne samo za vertikalne nivoe i za razvoj “ka gore”, jer kroz svoje čakre i planete ne primamo samo uplive energija koje nas vezuju za suptilnije nivoe postojanja, već se veoma često povezujemo i sa horizontalnim nivoima, te kroz svoju genetiku proživljavamo najveći deo svojih planeta. Upravo je protočan odnos između ova dva nivoa onaj koji predstavlja više stanje svesti pojedinca i, samim tim, izlazak iz inercije kruga sudbine.
Kroz neku planetu u horoskopu osobe u najvećoj mogućoj meri se vidi sećanje koje je ubeleženo na nivou njenih gena, pa je natus najčešće provodnik za svoje pretke. Prema tome, čakre nisu samo kontakti sa višim nivoima postojanja, već preko njih privlačimo i sećanja koja su duboko unutar nas zabeležena kao nesvesna i animalna (povezujući nas sa onim drugim, animalnim delom Kirona).
Treba razumeti da svi imamo te parove suprotnosti, od kojih je jedna deo Neba (primarno Meseca na Eteričnom nivou, zatim Sunca na Astralnom nivou i Galaktičkog Centra na kauzalnom nivou Neba), a druga deo Zemlje, pri čemu je samo Jezgro Zemlje osnova i najmanji zajednički sadržalac za sva tri ostala tela.
Sama kronovska problematika jeste ta koja ga razapinje između dva sveta, između Saturna i Urana, između životinje i čoveka, između dva naizgled vrlo oprečna dela, koji zapravo zajedno čine potpuno jedinstveno Biće, koje sobom spaja Nebo i Zemlju.
Buđenje čakri kroz eklipse
Da bismo našli najmanji zajednički sadržalac, moramo definitivno vladati svojom prvom čakrom, jer je ona zajednička za oba sveta. U ovom periodu, preciznije – baš u 2011. godini, događa nam se buđenje svesti kroz otvaranje svakog od sedam nivoa čakri.
Godina 2011. je počela, kao i svaka godina, zimskim solsticijem (21.12.2010), i upravo tada se odigrala vrlo važna lunarna eklipsa, koja je poznata kao „milenijumska lunarna eklipsa“, kada je naša planeta bila poravnata sa Galaktičkim Ekvatorom. To je definitivno bilo jedno nesvakidašnje poravnanje, jer ne samo da su Sunce, Mesec i Zemlja bili poravnati, već je preko puta bio i Centar Galaksije, ta crna rupa oko koje se svi vrtimo, što je predstavljalo izuzetan kanal kojim se otvorila prva čakra (osnovna čakra odakle krećemo). Treba imati na umu da se mi samo u ovom jedinstvenom periodu od 36 godina (1980-2016) nalazimo u situaciji da za vreme zimskog solsticija bivamo poravnati sa galaktičkim ekvatorom. Ovo je trenutak od neprocenjivog značaja u istorijskom smislu, jer će se to ponovo desiti tek za oko 26.000 godina!
Ova 2011. godina je jedanaesta godina (II) dvadeset prvog veka i sama po sebi predstavlja godinu kičme, u kojoj je vertikalna linija direktno naglašena (I) nagoveštavajući buđenje, pa se tokom ove godine odigrava upravo sedam eklipsi, koje počinju sa „milenijumskom“, koja se odigrala na zimski solsticij 2010. godine.
Ta prva eklipsa probudila je prvu Marsovu čakru, koja nas je primarno povezala sa Jezgrom Zemlje, budeći najdublji nivo unutar nas, kao i na globalnom, vrlo širokom nivou.
Nakon toga je usledila solarna eklipsa 4. januara 2011. godine i to je bila eklipsa druge (Venerine) čakre, zatim se 1. juna odigrala solarna eklipsa koja budi treću (Solarnu) čakru, a nakon nje se desila vrlo važna lunarna eklipsa 15. juna, koja je probudila četvrtu ili lunarnu čakru (upravo čakru koja je povezana sa Mesecom).
Nakon ove eklipse usledila je solarna eklipsa 1. jula, koja se desila na 9º Raka. Ova eklipsa, koja je otvorila petu ili grlenu čakru, jedna je od najvažnijih eklipsi u ovom periodu zato što predstavlja prvu u novoj seriji Saros ciklusa eklipsi, naglašavajući ključno i duboko buđenje ovog višeg vibratornog nivoa postojanja, koje je predstavljeno prvom od “viših” čakri. Aktivacija ove eklipse je veoma važna i ono što će se od nas očekivati u ovom periodu jeste da preko ove grlene čakre, koja predstavlja ne samo govor i reči, već i misli, boju glasa – promenom u vibraciji stvaramo i potpuno novu realnost. Ukoliko budemo pravilno usklađeni, moći ćemo ne samo da saznamo određene stvari, već i da suptilnom vibracijom na nivou misli menjamo stvari u svom životu.
Do kraja 2011. godine odigravaju se još dve eklipse, i to solarna eklipsa 25. novembra i lunarna eklipsa 10.12, neposredno pred ulazak Regulusa u Devicu (21.12.2011). Prema tome vidimo da, pre nego što Regulus uđe u Devicu, postoji jedno kosmičko buđenje preko sedam čakri, pri čemu se svaka čakra (energetski centar) budi zahvaljujući eklipsama koje se odigravaju tokom 2011. godine.
Godina Buđenja
Godina 2011. jeste godina buđenja, u kojoj se bude energetski centri kojima su spojeni Zemlja i Mesec, odnosno Fizičko i Eterično telo unutar pojedinca. Nakon toga ulazimo u period kada Regulus, kao najznačajnija zvezda, prelazi u znak Device. Taj period će trajati narednih 2160 godina, koliko će Regulus ostati u znaku Device.
Dakle, 2011. godina je jedinstvena po tome što je počela ovom milenijumskom lunarnom eklipsom, dok je 2012. ključna po tome što počinje (21.12.2011) ulaskom Regulusa u znak Device, dok poznati datum iz majanskog kalendara – 21.12.2012. predstavlja poslednji dan 2012. godine.
