Eksl Di. Slučajnost bi, rešenost da prevari sudbine kroj, moguć ne bi. Ipak, ponoć tiha. Vrisak iscrpan i gle, hranitelji presudiše; neka bude Aksl Di. Posledično i nehotično suđaja veli tad; triput meri jednom seci, da bi se znalo, zasigurno znalo. 30x01x3,1 to je grumen, to je pupoljak zemni. Zato sec. Pupčana vrpca. Sec. Prosto! Merodavno! Podvojenost u izduženoj bolničkoj sobi. Startno vreme 1h. Hronos pomera kazaljku.
Telo je još mladičak. Ne toliko, ali jeste. Prsti su blago savijeni, a olovka mekanog grafita pod njima nije. Ona je prava i zašiljena. Površina klupe zelena, a zadnjica bridi jer je stolica tvrda. Vrpoljenje zabranjeno! Čika priljubljen uz tablu je strog. Slovo-cifra, slovo-cifra. Čitanje i brojanje. Jednačina nepoznata kao i sve nadalje u prosečnom žitju Dijovom. Ipak, stolica je i dalje tvrda. WC zove. Podignuta ruka. Čika odobrava. Vodokotlić se prazni, a Hronos pomera kazaljku.
Dan je vreo. Letnji dan. Ipak vreo. Žica traži izolaciju. Izolacija žicu. Zajedno funkcionišu na ispravan način. Tako mora biti. Posao je mučan, ali obećava novčanicu, a ona je svetovna svetinja: kupuje hleb i vino. Omogućava pričest. Ona je puka potreba, jer kad je imaš, nisi žedan. Kad imaš dve, nisi gladan. Kad imaš smotuljak nisi željan ljubavi. O, svetih li čudesa na planeti Zemlji! Hronose sedi, pomeri kazaljku!
Telo u pokretu. Noge ga nose. Energija pokreće noge. Aksl Di za to ne zna, jer Aks Di je opunomoćeni pokretač svoga tela. Telo se spuša niz stepenice, prolazi kroz vrata da bi se izgubilo u uličnoj vrevi. Gužva je golema. Pihtijasa masa mesa, kostiju i krvi posledično je vezana za eterični, lebdeći fenomen, oku nevidljiv. Ipak, u njoj se gubi nešto: nešto nepoznato. Živo je, ali mistično. Kreće se, ali je nepokretno. Postoji oko, ali ne i gledalac. Postoji uho, ali ne i slušalac. Postoji mozak, ali ne i mislilac. Rođen je stoga manipulator, prevarant. Dekart političar, varalica takođe. Čak i Hronos, al on ipak pomera kazaljku.
Aksl Di je barski čovek. Za barom traži mušicu na koju bi upecao ženku. Šank je podugačak, ženke za njim raznolike. Aksl Di bira ženu. Žena bira njega. Stoga, očigledno je da se pažljivim barskim odabirom spajaju muškarac i žena. NE, čovek i žena, no muškarac i žena. Aksl Di i Aksela Ci. Posteljina je svilena. Posteljina je zgužvana. Ejakulat je ubačen i plodnost zagarantovana. Haleluja! Eksl Di postaje x2! Ne, nije duplikat. Nije ni dvojnik. Ne, nije dopelganger! On samo dobija svoj vremensko-prostorni produžetak i zadužuje Hronosa da još jednom pomeri kazaljku.
Srednje doba. Kriza identiteta pred klimaksom života. Mnoga nepoznata lica ga okružuju. Osnovno i jednino pitanje koje postavlja sebi glasi: “Ko sam zapravo ja? Odgovor mora pronaći. Bez njega se ne može. Poznato lice devojčice među gomilom neznanaca deluje obećavajuće. Kotrlja se do nje. Ona je u dnu hola. „Srećo! Reci mi ko sam ja?“ On mu odgovara: „Pa, ti si Aksl Di.“ Sva lica iz mase se okreću ka njemu. Svi uglas „ Ti si Aksl Di!!! Tako mora biti. Dobro je reče. Živ sam. Ali Hronos ga je slagao i na kvarno pomerio kazaljku.
Život je bolan – to je jedino iskustvo koje spaja siromaha sa bogatašem! Zima života je hladna, mrazna: duga, nepodnošljiva polarna noć. Energija je donela odluku da se više ne poigrava sa udovima Aksel Dija. Dosta je bilo, sveća se mora ugasiti. Prah prahu, pepeo pepelu. Nadgrobna ploča je tamna, mermerna, uglančana, a epitaf minijaturan, skoro nevidljiv, jer ništa se i nije imalo reći. E tada, tek tada, utihnuli mudrac je povikao da se zemlja zatresla: OVO TELO NIJE BUDA!!!
Nažalost, Aksl Di ga nije čuo jer je njegova eustahijeva truba utihnula u svetovnom orkestru long time ago, a mudračev BING-BONG nikad zapravo i nije svirao u svetovnom orkestru. Jednom bi Aksl Di, ili kao što je čuveni franscuski šansonijer, pred odlazak u penziju izjavio; cest la vie!