Za svakog od nas jedan od najtežih životnih zadataka je pronalaženje našeg pravog puta, našeg autentičnog načina, jedne suštinski važne stvari koja daje smisao svemu ostalom. Često tu “jednu suštinsku stvar” tražimo u partnerskom odnosu, a najčešće u samom partneru. Zašto je to tako? Da li odgovor na ovo pitanje leži u hologramu naše duše (Mesec), ili u porama kože (Saturn) kao našeg nesvesnog bića?
Nekada klijent dođe sa celovitom idejom, skoro potpunim odgovorom na svoju dilemu. Ljudi pitaju: “Je li to karma?“ Ja kažem: „Ako veruješ u karmu, onda jeste karma. Ono u šta veruješ to biva.“
Karma označava akciju. Karmički tragovi posledica su aktivnosti koje ostaju u mentalnoj svesti i utiču na našu budućnost. Karmičke tragove možemo shvatiti delimično ako razmišljamo o njima kao o „sklonostima u nesvesnom“. To su doživljaji, misli, osećaji i okolnosti koje su sačuvane u našem podsvesnom kao slike (otuda dolazi fenomen deja vu).
One (slike) određuju naše emotivne reakcije prema situacijama i naše intelektualno razumevanje kao i karakteristike naših emotivnih navika i mentalnih uverenja. One stvaraju, skoro uslovljavaju, svaki odgovor koji imamo prema svakom elementu našeg iskustva.
Sofijin svet
Sofija je veoma zanimljiva mlada žena. Već u dvadeset i trećoj godini je diplomirala na filološkom fakultetu arapski jezik i književnost. Za mene je bilo veoma zanimljivo kako je ova mlada žena tako lako i brzo prošla kroz studije (za koje ja mislim da nisu lake). Ipak, njen Jupiter, vladar 9. kuće (studije) nalazi se u Jarcu i ima trigon sa Merkurom (jezici), što svakako govori o sjajnoj predispozicji za uspešno studiranje nekog tradicionalnog (Jarac) jezika (Merkur).
Ipak, imala sam utisak da Sofija uvek bira put „kojim se teže ide“. Njena duša je odabrala taj način evolucije. Prva planeta na koju Mesec nailazi jeste Pluton na vrhu 4. polja na 0º Škorpiona. Ovo opisuje koren njenih predaka. Pluton je retrogradan, kao i još pet drugih planeta u njenom horoskopu. Retrogradnost planeta je u simbolici serije 12, ili sećanja na prošli život (duboko pohranjena iskustva). Uglavnom ova sećanja nude ponavljanje lekcija i učenja onog što je ostalo nenaučeno.
Sofija nosi genetiku svoga oca, što mi je i sama potvrdila. Ako postoji nešto što determiniše život i liči na sudbinu mogli bismo reći da je to genetika. Iz genetskog materijala nastaje karakter. U suštini, karater određuje naš sistem vrednosti po kome živimo i na osnovu koga donosimo najmanje i najveće odluke u životu. Da li je karakter samo prekrivač duše, a duša naš stvarni identitet?
Alfred Adler, austrijski psihijatar i osnivač individualne psihologije, lepo je rekao: "Odluku da krenemo jednim ili drugim putem donosimo sami, u zavisnosti od motivacije ili od toga ko smo u suštini. Ako želimo da budemo uspešni i srećni, potrebno je da se potrudimo oko svog karaktera i da ga razvijamo, jer razvijajući svoj karakter mi modeliramo svoju budućnost. Da bismo bili uspešni u životu potrebna nam je pomoć ljudi oko nas, a pomoć se uvek zasniva na poverenju. Istina je da se ljudi dive genijima, zavide bogatima, plaše se moćnih, ali veruju samo čoveku sa karakterom".
Sofija je vrlo rano odlučila da se osamostali upravo iz razloga neprihvatanja despotskih osobina svog oca. Okolnosti koje su im se desile u ratnim '90-tim godinama Sofija uopšte nije uzimala kao ozbiljnu kolektivnu traumu. Nije iskazivala empatiju za ostatak sveta. Imala je stav „tako treba“ i verovala je samo sebi.
Kada smo nas dve prvi put razgovarale, kada se ona maksimalno otvorila prema meni, ja sam je pitala:“ Da li ste nekada upoznali osobu sličnu sebi ili dali ste sreli nekog ko približno slično razmišlja kao vi?“ ona je kratko rekla: „Ne“.
Nastavile smo naš razgovor sve u cilju da ona čuje svoj glas i da čuje kako njezin otac (njeni preci) govori kroz nju. Brzo je prelazila preko porodične priče. Htela je da mi ispriča ono zbog čega je došla.
Ljubavna priča
„Ja nisam imala baš mnogo sreće u ljubavi… Sretala sam muškarce koji me ne mogu pratiti“.
Tu smo stale. Rekla sam da ne razumem najbolje tu konstataciju i da mi pojasni šta to znači "pratiti"? Sofija se postavljala u partnerskom odnosu kao oficir (Lav podznak, a Sunce u Ovnu!), a partner je otprilike trebao da prati njene ideje (naredbe). Opet sam je lagano vratila na porodicu samo da bi postala svesna da ona zapravo ponavlja obrazac. Nije imalo smisla da ja to izgovorim, trebalo je da ona to spozna. Naravno, nije ni tada došla do spoznaje. Za mene je naš razgovor imao očekivan tok.
Sofija je posle jednog dramatičnog raskida veze odlučila sa prijateljicom da ode na putovanje da se malo odmori, ili u njenom žargonu – „da se resetuje!“ Bilo je to krajem maja 2013. godine.
I stvarno se „resetovala“.
Došli su na recepciju hotela i završili formalnosti oko sobe. Jedan mladić joj je prišao i pitao da joj ponese kofer. Ona je rekla da je u redu. Kada je doneo kofer u sobu htela je da mu da napojnicu, a on se nasmejao i rekao da sada ne radi (trenutno nije na poslu) i da je to onako uradio.
Sofija nastavlja da govori i kaže mi: „Ja sam odlepila, on me hipnotisao, nisam mogla da odvojim pogled od njega. I on je mene gledao istim žarom. Oči su nam se spojile i nisam mogla da se odvojim. Moja drugarica je poludela i rekla mi je da nisam normalna. On je to sve slušao i sigurna sam da nije razumeo ali je ukapirao po tonu i pokretima moje drugarice. Pitao me da siđem u baštu na piće. Ja sam to odmah prihvatila. Moja drugarica se naljutila, rekavši mi da se obuzdam i da ne znam šta radim. Nisam mogla, nisam htela ništa da menjam. Osećala sam magnet iz njegovih očiju. Osećala sam istovremeno lakoću i radost. Pustila sam se – neka bude šta god bude.“
Pitala sam je gde je to bila, jer događaji koji su tako snažno manifestovani moraju da se vide kroz astrološke tehnike. Sada sam i ja bila ushićena, a evo zašto. Sofija je bila u Tunisu u mestu Sus. Sus je lučki grad i nalazi se na obali Sredozemnog mora. Tehnika „local space“ dala je odgovor:
.jpg)
Ova priča je za mene dobila još dublju dimenziju. Shvatila sam da je Sofija povučena pričom iz Škorpiona, jer je u njenom progresivnom horoskopu i Mesec baš u vreme odlaska u taj grad ušao u znak Škorpiona.
Bilo je fascinantno videti linije Meseca i Venere kako baš prolaze kroz ovaj grad. Ne bih se sada bavila ovom tehnikom. Koleginica Đurđija Đurić je to sve veoma lepo objasnila u okviru svoje rubrike članaka na stranici Profesionalne Astrologije.
Vreme je
Samim ulaskom progresivnog Meseca u znak Škorpiona bilo je vreme za transformaciju. Međutim i drugi faktor je ukazivao na još jednu ključnu tačku u njenom životu. Ona je dolazila do prvog Saturnovog povratka (između 27. i 30. godine života). Ovo vreme je rezervisano za svakog neovisno u kom znaku je rođen. To je vreme da se uozbiljimo, da postanemo svesni sebe tako što ćemo preuzimati odgovornost za svoj život. Saturna, inače, zovu Gospodarom karme. Rekla bih jednu veliku istinu o Saturnu iz onog estetskog ugla: Saturn je, zapravo, najlepša planeta u našem sistemu sa prstenom oko sebe. Saturn vlada obavezama, između ostalih i bračnim obavezama jer on je egzaltiran u znaku Vage (partnerski odnos). Ukoliko u ovom periodu (Satrnovog povratka) dođe do „započinjanja“ nekih veza, mirno možemo pomisliti da je u stvari došlo do prilike za dovršavanje već započetih veza na nekom drugom nivou (prošlom životu).
Sofija je doživela regresiranje (regresija – od lat. regero = natrag voditi) sa mladićem koji se pojavio niodkuda. Rođen je u Susu, gde i živi i oni su vršnjaci. On je bio umetnik (nešto kao plesač, zabavljač u tom hotelu). U Sofijinom horoskopu on je predstavljen retrogradnim Marsom u Škorpionu (nimalo nije laka pozicija).
U Sofijinom horoskopu peto polje ljubavi je u znaku Strelca (inostrantvo), i ima na samom vrhu 5. polja Južni Mesečev čvor (sećanje na gubitak) u konjunkciji sa Uranom. Ova pozicija ju je stalno terala na prekide i traženja nečeg novog, originalnog, drugačijeg… A sve samo u jednu svrhu – da se vrati na nešto što je bilo orginalno nekada, a moguće i nekonvencionalno za uslove u kojima je duša živela.
Sofija ima ispred sebe period do kraja 2015. godine da prihvati i zaokruži odnos koji je nekada imala, ili bar započela. Napravile smo predikcione mogućnosti za to vreme koje će biti teško i teraće na odluke, koje će ona sama morati da donese.
Na ponovljenoj konsultaciji smo radile priču samo iz karmičkog ugla. Sofija se za samo šest meseci skoro preoblikovala. Rekla mi je da je u međuvremenu on – njezin momak – dolazio u Beograd i da je ona ponovo išla u Sus. Njeni roditelji su očajni spoznajom o tom „obojenom momku“. Rekla mi je da je to ništa ne interesuje. Dosta je mirnija ali još uvek ima u sebi naglašen radikalizam.
Sofija se setila celog svog prošlog života:
„…Bila sam jedna od žena, močnog čoveka. Moj sadašnji dečko mi je bio sluga. Muž mi je iznenada umro. Dobila sam ponudu da budem slobodna i da se vratim u svoju domovinu (ne seća se tačno koja je to arapska zemlja).“ Bilo joj je žao da ostavi svog ljubavnika. Znala je da ako ostane da će se otkriti njihova tajna. Odabrala je da ode, i tako spasila njihove živote. Deo njene duše je ostao u Susu. Sada, pred Saturnov povratak ona se spojila sa sobom samom…
Danas ne želi da odustane. Prepreke su još jače, ali oseća ljubav kao potrebu, kao svrhu i na kraju kao jedinu svoju misiju u ovom životu.
Ako se počnemo otvarati prema traumatskim događajima, naše nesvesno će nas zaštititi. Dobićemo mogućnost da se trenutno odvojimo ili pređemo na nežnije i sigurnije uspomene tog života.
Nije lako dopustiti i suočiti se s dubinom sopstvenog bola. Naš nesvesni um zna da je istraživanje skrivenih trauma veoma teško i ponekad bolno. Zato je neophodno imati dobre pomagače, koji mogu dušu potpuno bezbedno prevesti na drugu obalu. Tada duša u miru svedoči prošlim događajima i bira svesno rasterećenje, oslobađajući se strahova.
Najbolji odgovor na negativnu emociju jeste dopustiti joj samooslobađanje tako da ostanemo u budnosti. Ideja univerzuma nije da potisnemo bol i negativnu emociju, ideja je da je postanemo svesni. Svest može da integriše negativnu emociju, strah, sa pozitivnom emocijom i radošču, te da nas potpuno oslobodi emotivnih naboja. Emotivni naboji prave u fiziologiji otpore, a iz otpora nastaju strahovi, pogrešne odluke i u krajnjem – ozbiljne bolesti. I tako sa kolena na koleno, ili iz života u život…
Ako uspemo u tome, teški osećaji prolaze pokraj nas kao vetar. Ne ostaje nikakav trag. Oni se pojavljuju, a zatim spontano rastvaraju u prazninu.
