Pravilna i zdrava ishrana postala je jedno od najvažnijih pitanja savremenog čoveka čije je zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno uslovljeno načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu. Ipak, danas možete naći mnoge tekstove koji se bave ovom temom, od pitanja vezanih za zdrav način ishrane, estetskih problema vazanih za hranu koju konzumiramo, dijeta, saveta, ali ono što može zbuniti većinu čitalaca je veliki broj kontradiktornih podataka koji se mogu naći u ovim tekstovima.
Da li ste se zapitali zbog čega retko ko ne voli slatkiše, čokoladu, sladoled, zbog čega nam je „nezdrava“ hrana uvek ukusnija? Zašto, uopšte, volimo hranu koju volimo? Određeni naučni krugovi su zagovornici teorije da volimo hranu koju povezujemo sa lepim trenucima u našem životu, ali kako onda malo, još neformirano, dete ima vrlo definisan ukus namirnica koje vrlo rado uzima ili ne? Stručnjaci tvrde i da navike u ishrani počinjemo da stičemo još u materici i da ih do druge godine potpuno formiramo, a dok se ne rodimo majka nam „gradi“ ukus onim što jede. Ipak, koliko ste puta čuli da buduće mame u trudnoći menjaju ukus? Odjednom postoji ogromna potreba za određenim namirnicama i to vrlo često u najneverovatnijim kombinacijama koje u „normalnim“ okolnostima osoba ne bi poželala. Razlog ovih, takozvanih, trudničkih želja naučnici nisu još do kraja definisali, pa postoje teorije da organizam traži da nadomesti određene materije koje mu nedostaju, ali ipak astrološki gledano, trudnoća ili “drugo stanje” je opisano serijom VIII kojom prirodno vlada znak Škorpina u kome su oba signifikatora za hranu Venera i Mesec u lošem dostojanstvu (Venera je ovde u izgonu, a Mesec u padu), pa su promene u načinu ishrane tokom trudnoće izvesne. Ipak, postoji još jedno objašnjenje vezano za promenu u načinu ishrane u trudnoći. Majka počinje da stvara vezu sa još nerođenim detetom i kroz određene promene u načinu ishrane, čime se simbolički može razumeti način povezanosti sa detetom, pa najtipičnija slika potrebe za kiselom hranom dolazi upravo preko Saturna (pored osnovne signifikacije, najveći broj kiselih namirnica osim, naravno, prirodno kiselog voća, je veštački ukiseljen da bi namirnice mogle da se koriste duži period, što takođe spada pod signifikaciju Saturna, posebno zbog načina pripremanja u kome idu velike količine soli), kao slike karmičke povezanosti u kome se dete i roditelj ponovo povezuju da bi završili određene zadatke koji ih povezuju, nauče jedno drugog prihvatanju odgovornosti i slično. Sa druge strane potreba za slatkom hranom, ukazuje na jednom nivou da će majka i dete biti povezani kroz osećaj sreće, lakoće, lepote, ali i zajedničkih lekcija vezanih za odnose u životu i prevazilaženje emotivnih problema.
Kada govorimo o načinu ishrane kod dece, svakako da će ona biti povezana sa roditeljima (primarno majkom) u prve 4 godine života deteta (Mesečev planetarni period), kad je dete oslonjeno na ono što mu roditelji ponude u ishrani. Ipak, deca su od rođenja predoređena da vole ukus slatkog, jer je takvog ukusa majčino mleko, bogato laktozom (mlečnim šećerom, što imamo kao potvrdu i u astrologiji jer signifikator za slatko je primarno Venera u čijem znaku Bika egzaltira Mesec – mleko), a istraživanja pokazuju da dojene bebe kao odrasli ljudi više jedu slatko, ali i da ga bolje podnose od onih koji su se hranili zamenom za mleko. Zato se slatko u nutricionizmu naziva „osnovnim“ ukusom, jer na jeziku postoje specifični receptori samo za ukus slatkog, a živac koji provodi ukus slatkog od jezika do mozga vrlo je osetljiv, više nego živci za bilo koji drugi ukus.
Ali, kada govorio o ishrani kod dece, samu decu možemo podeliti na dve osnovne grupe. Prvoj grupi pripadaju deca koja uzimaju vrlo malo hrane, onoliko koliko je potrebno za osnovni rad metabolizma kod malog deteta, zbog čega roditelji obično očajavaju i smišljaju neverovatne načine da nateraju svoje dete da pojede što veću količinu hrane. Ipak, ovde treba da se osvrnemo na astrološke osnove vezane za hranu koju uzimamo.
Astrološka simbolika hrane
Hrana je predstavljena serijom II u horoskopu, kao i osnovnim signifikatorima, Venerom (prirodnim vladarem II kuće – hrana koju volimo) i Mesecom (planetom koja egzaltira u drugom znaku Bika i predstavlja hranu koja je dobra za nas). Osoba koja je uvek predstavljana prvom kućom, tj. ascendentom svoju egzistenciju zasniva na uzimanju hrane, pa tako 1 (ascendent tj. natus) uvek ide ka 2 (hrana), koja mu je potrebna da obezbedi dovoljno energije da bi mogao da deluje na svesnom nivou – razmišlja (što je serija III)… Mesec, kao jedan od signifikatora za hranu, takođe predstavlja i naše pretke, odnosno genetsku pozadinu koju nosimo u sebi, pa je ovo jedan od razloga zbog koga kažemo da je izbor hrane koju danas uzimamo na jednom nivou, ništa drugo do komunikacija sa precima koju danas provodimo kroz sebe. Kako navodi Aleksandar Imširagić u svojim predavanjima „Svaka vrsta hrane koju unosimo je jedan govor, jedan kontakt sa precima koje u sebi imamo, a hrana je ta koja simbolizuje određene planetarne inteligencije, te uzimajući određenu vrstu hrane mi uvek dajemo nesvesni potpis da smo saglasni sa tim da se odigravaju dati događaji koji su zabeleženi u našem horoskopu.”
Ukusi kao komunikacija sa precima
Kada ovo uzmemo u obzir, lako je odgovoriti na pitanje zašto ljudi imaju različite ukuse, tj. zašto neko kao svoju omiljenu hranu navodi primarno slanu (ili gorku hranu što je ređe, jer su tokom evolucije mnogi razvili odbojnost prema gorkom, budući da je u prirodi taj ukus svojstven otrovnim biljkama) i govori da predak koga kanališe kroz sebe želi da kroz osobu nastavi svoju priču vezanu za svoja dugovanja, bol, dogme, težinu, osećaj odgovornosti i sve ono što je simbolika Saturna pod čijom signifikacijom se nalazi i slana hrana. Neretko, ovakve osobe će ispoljavati dozu cinizma u svom načinu komunikacije ili potrebu da svaku reč potkrepe velikim brojem dokaza, argumenata, kao i sklonost da govore ono što će kod drugih izazvati osećaj krivice i slično.
Sa druge strane osobe koje se izjašnjavaju da je njihova omiljana hrana slatka, kroz sebe provode pretka koji kroz njih želi da nastavi svoju priču odnosa, ljubavi, osećanja sreće i zadovoljstva… Da li će ovo biti srećna priča ili priča povezana sa dugovanjima, reći će nam postavka Venere (signifikatora za slatko) u odnosu na seriju II u natalnom horoskopu, ali najčešće je ovo priča dugovanja na ovom polju. Ove osobe šalju i signal okolini da su emotivno nezadovoljne i da traže podršku u hrani.
Ljuta hrana kao omiljena, ukazuje na pretka koji danas kroz natusa želi da “vodi svoje nedovršene bitke”, koji želi da se bori, da doživi nove avanture i sve ostalo u simbolici Marsa koji signifikuje ljute ukuse. Ljutu hranu voli tek poneko. Oni koji nisu u toj grupi pitaju se zašto bi neko jeo „hranu koja boli“, odnosno stvara žarenje u ustima i neprijatan osećaj u želucu. To se događa zato što ljuta paprika sadrži supstancu kapsaicin koja je topljiva u mastima, zbog čega žarenje u ustima ne možemo ugasiti čašom vode, ali možemo žvakanjem hleba. Kontinuiranim izlaganjem kapsaicinu dolazi do odumiranja ćelija koje sadrže receptore za tu supstancu, što znači da ljubitelji ljutog vremenom uopšte ne osećaju neprijatnost dok jedu ljuto, šta više, uživaju u paleti ukusa i potpuno su otporni na „hranu koja boli“, što ne znači da ona ne nosi određenu saglasnost za događaje koje inicira u njihovom životu, već se priroda pobrinula da predak koji toliko želi da živi kroz svog naslednika to može da uradi sa lakoćom, bez otpora koji bi stvarao bol.
Ovo je samo jedan od pristupa ovoj temi. Na drugom nivou, serije 1 i 2 su zajednički sadržene u našoj 12 kući koja opisuje prošli život i priču koju prenosimo u ovaj život, ali serija 12 opisuje i naše nesvesno, strahove, imunitet na koje će danas uticati izbor hrane koju uzimamo, ili još pre – određene stvari povezane sa ovim oblastima iniciraćemo upravo izborom hrane. Telo se obnavlja zahvaljujući određenim iskustvima, koja su sadržana u simbolici određene hrane koju u sebe unosimo.
Hrana kao zamena za emocije
Vratimo se na decu za koju roditelji misle da nedovoljno jedu. Iz svega predhodno navedenog možemo zaključiti da su ovo deca koja nisu genetski opterećena (ili ukoliko vam je bliže – ne nose karmička preopterećenja). Ovo su deca koja svoja osećanja ne opterećuju hranom, koja su puna ljubavi i pozitivnih emocija, koja imaju mnoga interesovanja u životu. Što više negujemo ova osećanja kod deteta ono će biti manje okrenuto hrani, što više negujemo njegovu Dušu ono će manje da jede i time će vam poručivati da je srećno i zadovoljno sa vama. Setite se koliko pozitivna osećanja i kod odraslog čoveka smanjuju potrebu za hranom, npr. tog egzaltiranog osećaja zaljubljnosti kada vam u jednom trenutku um pošalje poruku „pa ja ništa nisam jeo već danima“, ali ne osećate potrebu za hranom koja će opteretiti osećanja. Sa druge strane svaki osećaj tuge, samosažaljenja i sličnog vas dovodi do potrebe da jedete, da „zatrpavate“ svoja osećanja što je kratkog efekta i začaran krug koji većinu žena dovodi i do osećaja krivice zbog hrane koju je pojela, osećaja koji mora prekriti sa još većom količinom hrane i tako u začaranom krugu provode dosta vremena.
Samim tim, drugoj grupi dece pripadaju ona deca koja jedu sve što se pred njih postavi. Sada već možemo da zaključimo da su ovo daca koja nose određena dugovanja i opterećenja, ona koja nisu previše emotivno ispunjena i ne osećaju dovoljno pažnje i ljubavi u svom životu što pokušavaju da nadomeste hranom. Ovo su deca koja nemaju mnogo interesovanja, koja će učiti bez želje da svoj život upotpune novim saznanjima, već će ovo raditi prilično mehanički, bez posebne motivacije. Ovakvo dete šalje poruku roditelju da je gladno ljubavi, pažnje, nege, motivacije, igre, svaga onoga što će negovati njegovu Dušu.
Potrebu da dete uzima veću količinu hrane neretko formira i roditelj, koji insistira da dete pojede određeni obrok, a kao nagradu mu daje slatkiše, što se često ponavlja i u ostalim segmetima života deteta („uči, dobi peticu pa ću da ti dam čokoladu“…) a kod deteta stvara ovisnost da je nagrađeno za svaki trud koji uloži u životu, kao i mehanizam da sebe časti određenom namirnicom koju voli, što će praktikovati kroz ceo život.
Ipak, na našim prostorima koja su pod signifikacijom Saturna (Srbija znak Jarca, znak dugovanja i karmičkih zadataka) roditelji su uvek zadovoljniji ovakvom decom. Kod nas se često kaže: „snaga na usta ulazi“, „pojedi to, molim te, da se ne baci“ ili prevedeno na astrološki jezik uzmi Mesec ili Veneru da ne bi završili u padu tj. znaku Škorpiona! Kult hrane je zastupljen u skoro svim oblastima našeg života, od trenutaka kada se radujemo, do trenutaka kada žalimo, ali je pitanje da li hrana koju uzimamo podržava ova osećanja ili pre ova osećanja nisu dovoljno čista pa ih upotpunjujemo hranom? Naučnik Džon Alen u svojoj knjizi “The Omnivorous Mind: Our Evolving Relathinship with Food” (Um svaštojeda: kako se razvijao naš odnos prema hrani), kaže da su, za razliku od dalekih predaka koji su se mučili da dođu do hrane, moderni ljudi kao deca u prodavnici slatkiša. Halapljivo uživaju u svemu onome što vole, hrana je dostupna na svakom koraku i nisu ni svesni da im bar polovina onoga što tokom dana pojedu nije potrebno. Ljudi čak i ne uživaju u hrani, jedu šta bilo, sa nogu. On zastupa tezu da je svetska epidemija gojaznosti posledica toga što su ljudski um i telo u raskoraku. Umu, odnosno mozgu, potrebno je sve više hrane zbog suludo brzog ritma života, pa potežemo za slatkišima i nezdravom hranom kako bi mozgu „obezbedili“ gorivo, dok telo zbog manjka fizičke aktivnosti to ne može da isprati. Prehrambene navike ukorenjene su u psihologiji, ali su takođe oblikovane kulturom u kojoj smo odrasli. Ipak pored ovoga hrana koju uzimamo je u velikom delu povezana i sa emotivnim potrebama.
Odnos prema hrani u Srbiji
Ascendent u horoskopu osnivanja Srbije (horoskop koji i danas najbolje pokazuje događanja na našim prostorima) se nalazi u znaku Škorpiona, u kome su upravo signifikatori za hranu u slabom dostojanstvu, što govori o naciji koja je više puta bila izložena periodima gladi, koja upravo teži da sebe obezbedi na ovom nivou (jer svaki znak teži onome što mi je suprotno, a u ovom slučaju je to znak Bika koji je prirodni znak II kuće) i svaka okolnost koja će sprečiti promene ka kojima težimo će aktivirati priču povezanu nedostatak hrane. Osećaj da možemo ostati gladni i da hrane nema nikad u dovoljnim količinama (što utiče na uvoz, cene hrane…) opisuje i Mesec, kao jedan od signifikatora za hranu, koji se nalazi upravo u drugoj kući (hrana) i u znaku svog izgona – Jarcu (ovo je slika predaka koji nam sa kolona na koleno prenose poruku „jedi, možda neće biti hrane“), u kome nema dovoljno hrane, posebno zato što je Mesec u kvadratu sa Saturnom koji kao vladar druge kuće, uz aspekte ukazuje na nemanje, restrikcije, glad, što je narod na ovim prostorima već više puta iskusio. Ovaj aspekt ukazuje i da u nekom periodu problem sa količinom hrane može biti pruzrokovan i izvozom hrane u strane zemlje, što vidimo kroz vladarstvo Meseca nad IX kućom, ali i sliku da određeni zakoni i društvena uređenja utiču na količinu hrane u zemlji, što su danas posebno aktuelne teme.
Pored ovoga Mesec ima trigon sa Neptunom u znaku Bika i VI kući, što je slika industrije, posebno konditorske industrije (indutrija za priozvodnju slatkiša), kao i industrije za preradu voća tj. primarno za priozvodnju sokova, koja je prilično razvijena na ovim prostorima, što ukazuje i znak Bika u kome se nalazi Neptun kao viša oktava Venere. Mesec dispozicijom odlazi u znak Ovna i u trigon sa Merkurom koji prirodno vlada znakom Device, ukazujući da je količina hrane povezana sa uloženim radom i očuvanjem poljoprivrede, ali kako je Merkur vladar X kuće stanje sa količinom hrane će biti povezano i sa raputacijom države kao i aktuelnom vlašću i politikom koju bude primenjivala u ovom pravcu. Ovu sliku imamo i kroz Veneru kao drugog signifikatora za hranu koja je vladar upravo šeste kuće koja opisuje selo i koja nema ni jedan loš aspekt u poziciji, na 15. centralnom stepenu, ukazujući na važnost ove teme za naciju, ali koja radi za VIII kuću i govori da će vremenom pitanje sela, poljoprivrede i hrane koja dolazi ovim putem biti zanemareno.
Sam vladar druge kuće (Jupiter) opisuje veliku potrebu za hranom, ali i trgovinom sa hranom na ovom prostoru, što vidimo kroz njegovu poziciju u trećoj kući, pa je ovo svakako slika trgovine sa susednim državama. Kvadrat sa Neptunom može ukazati na određene obmane koje će ova zemlja imati u odnosu na trgovinske sporazume, ali i na probleme povezane sa izvozom konditorskih proizvoda u susedne zemlje (setimo se situacije od pre par godina kada je jedna od naših susednih zemalja vratila jedan konditorski priozvod zbog navodne bakteri0loške neispravnosti). Jupiter u Vodoliji, kao vladar i četvrte kuće, koji ima i sekstil sa Saturnom dispozitorom Meseca, opisuje potrebu da priozvodnja hrane nije uslovljena vremenskim uslovima, već daje sliku potrebe da se kroz vreme u zemlji sprovedu sistemi za navodnjavanje što delimično vidimo i kroz Jupiterov slab trigon orbisne prirode 10 sa Venerom, vladarem VI kuće.
Energija pripremanja hrane
Ipak kada govorimo o hrani, postoji još jedan važan deo povezan sa našim načinom ishrane. To je pripremanje hrane. Za ovaj tekst bi bila preširoka tema da ulazimo u energiju ljudi koji sade i beru hranu koju konzumiramo svaki dan na našim trpezama, ali možemo se samo setiti raznih starih tekstova koji opisuju koje je idealno vreme (pa čak i dan i sat) za sađenje određenih biljaka, kako bi one dale maksimum, a da se pritom ne koriste određena hemijska sredstva. Obzirom da u današnje vreme ne možemo uticati na ovakvu vrstu energije koju nosi naša hrana, možemo se posvetiti načinu pripremanja hrane. Koliko puta ste bili opušteni, srećni, ispunjeni pozitivnom energijom i pripremali obrok koji je pokupio sve pohvale i aplauze vaših gostiju ili ukućana, a koliko puta nervozni od obaveza i opterećeni pritiskom koji vas okružuje, niste uspeli da napravite jelo koje ste već toliko puta uspešno pripremali? Energija sa kojom pripremamo hranu je takođe izuzetno bitna, jer ovu energiju mešanjem mi prenosimo na hranu. Ovo se najbolje vidi kod pripreme raznih vrsta testa koje domaćice i danas mese rukama, čime direktno prenose svoju energiju u testo, pa uz pozitivnu energiju eto testa koje će lepo da poraste, zamiriše i otvori apetit svim ukućanima. Ipak, u današnje vreme modernizacije, sve više kupujemo industrijsku hranu, brzu, polugotovu hranu koja se priprema pomoću mnoštva aprata za mešanje, pečenje, podgrevanje… Ovakva hrana spada pod simboliku Urana i današnje generacije sa osećajem ubrzanja vremena su sve naklonjenije ovakvom načinu ishrane, ali zato imamo i porast oboljenja, gojaznosti i slično. Da li ste nekad obratili pažnju u kom smeru okrećete varjaču dok mešate ručak? Posmatrala sam mnoge domaćice koje mešaju ručak u obrnutom smeru od kazaljke na satu, što mnogo govori o stanju sa njihovim energetskim centrima, koji su disbalansirani (čakre na telu se pravilno okreću u pravcu kretanja kazaljeke na satu) i one ovakvu vrstu energije prenose onima kojima kuvaju, koji su obično bez apetita i imaju problema sa varenjem…
Postoji još jedan zaboravljeni običaj da se zahvalimo za hranu koju ćemo uzeti, što je posebno važno za ljude koji se hrane mesom, jer kod ovakvog načina ishrane Biće mora da izgubi život da bi mi održavali svoju primarnu energiju, ali stres koji ostaje u mesu prenosi se i na čoveka, koji najmanje što može da učini je da se zahvali Biću koja je ubijeno, na energiji koju će dobiti kroz hranu.
Na kraju ovog teksta, koji bi mogao da se bavi ovom temom na još bezbroj strana, možemo reći da hrana sa svojim kvalitetom i kvantitetom ukazuje na duhovno zadovoljstvo koje je preduslov za zdravlje. Neko živi da bi jeo, a drugi jedu da bi živeli. Razmislite kojoj vrsti ljudi vi pripadate.
