“Već jako dugo ja i suprug smo u istom biznisu. Stvorili smo “sretnu porodicu”, dobar biznis, iskrene prijatelje. Stariji sin je u Americi nastavio studije ekonomije, mlađa ćerka je u Bernu studirala farmaciju i tamo ostala. Život je imao priču o kojoj velika većina ljudi sanja. Mi smo svoje snove ispunili…”
Gospođa Suzana M. je napravila uvod u naš razgovor, bez da sam ja stigla da nešto kažem. Ja sam je pustila da govori. Vrlo brzo se zaustavila i rekla: “Oprostite, ja sam tako naučila da uvek prva govorim.” Naravno, ovo je vrlo logično jer je u podznaku Lav, a Sunce joj je u Ovnu, a pri tome ima i Merkur sekstil Uran. Ja ni tada nisam progovorila. Gledale smo se par sekundi. Među nama se pokrenula energija poverenja kao jedini uslov našeg dijaloga (njeno Sunce je na mom Ascendentu i u egzaktnom je trigonu sa mojim Suncem). Onda sam ja progovorila malo mekše nego što je ona navikla: “Radujem se što ovog trenutka sedi jedna sretna žena naspram mene. Šta vas je navelo da želite da razgovarate samnom?”
“Paaa, zapravo ja ne znam odakle da počnem, htela bih da vam nešto važno ispričam”… Gospođa Suzana M. je počela da zamuckuje, zastajkuje, ali je itekako vladala naletom emocija u sebi. Osetila sam njezin krvotok, naprosto sam osećala kako joj pulsiraju slepoočnice. Potpuno sam osećala ženu naspram sebe. Vratila sam moja leđa na naslanjač fotelje, spustila svoja ramena i osetila u stomaku blagost. Znala sam da ova žene želi da mi ispriča nekakvu važnu priču iz svoje duše. Gledala sam je i prećutno bodrila da otvori svoju dušu. Ona ima Veneru (vlada 3. i 10. polja) i Mesec (vladar 12. polja) u Ribama u 7. polju, u sekstilu sa Merkurom vladarem 11. polja. Šta se to njoj tako lepo a zabranjeno desilo pred očima javnosti, a ona to želi ispričati svom astrologu?
“Vidite, ja imam 60 godina” (toliko je imala kada sam je ja upoznala 2010. godine) “i svašta sam u životu doživela i preživela ali nikad nisam mislila da život može samnom kako hoće, zapravo sam mislila da ja upravljam životom. Sve sam planirala i sprovodila plan po redu. Ja i suprug smo vršnjaci i studirali smo zajedno. Znate, moj otac je bio "visoki oficir" (Sunce u Ovnu trigon Pluton) pa smo se malo više selili. Zaustavili smo se u Beogradu i tu smo ostali. Mama je bila prilično depresivna (Mesec opozicija Saturn) i mi smo sve poslove završavali samo da bi ona bila zadovoljna. To je podrazumevalo biti odličan u školi, primeran u društvu i blagovremeno stvarati svoju porodicu. Moja mlađa sestra se pre mene udala jer je na pola studija otišla u Ameriku i tamo se sretno zaljubila u nekog “obojenog” i nikad više nije dolazila kući baš zbog mame.
.jpg)
“To se baš lepo vidi iz Venere (sestra, a i vladar 3. polja) u sekstiu sa Merkurom u 9 (sestra u inostranstvu)” – pomislih dok mi je ovo govorila. “Rodila je petoro dece” – nastavi ona. “Pa naravno, Venera je u konjunkciji sa Mesecom, a i 5. polje od trećeg (sestrina deca) je sa Jupiterom na vrhu, kao i Venerom i Mesecom u nje.” – rekoh u sebi… “A kako i ne bi? Da su neka ranija vremena u pitanju, sa ovim aspektima bi sestra rodila i petnaestoro dece” – osmehnuh se i klimnuh joj glavom dajući joj do znanja da nastavi…
“Tata je ćutao i igrao balotu samo da mama ne bi dobila napad migrene, depresije ili čega bilo drugog”.
Zagledah se u kartu preda mnom. “Izgleda da je u ovoj karti otac ipak predstavljen njezinim 10. poljem i Venerom koja je u “ćutljivim i pomirljivim Ribama”, a majka je ovde 4. polje, čiji je vladar Mars u konjunkciji sa Saturnom u Devici, te majka nosi sklonost obolenjima i neku napetost, verovatno još od muške genetike nasleđenu…” – zamislih se na tren.
Selidba u Švajcarsku
“Udala sam se za Strahinju u 27-oj i prvo dete rodila u 28-oj. Sve je išlo po planu. U tridesetoj sam rodila drugo dete. Ja i Strahinja smo mislili da je to u redu i posvetili smo se građenju biznisa i porodice. Naša porodica je bila sretna, ispunjena ali okolnosti su donele nesretno vreme devedesetih. U meni se iz dana u dan gomilao strah i nesanica. Odlučili smo da otputujemo sa decom kod naših prijatelja u Švajcarsku, u Bern.”
“Da, da – vladar Ascendenta (nje same) je u 9. polju (inostranstvo) u sekstilu s Jupiterom iz 7. polja (muž), a vladar 9. polja je baš u Devici (Švajcarska je u znaku Device) i to u drugom polju (Devičanska zemlja sa jakim bankama) – naravno, Švajcarska, šta bi drugo moglo biti? A i Merkur (vladar Device i predstavnik Švajcarske je baš u 9 u Biku! Mora biti da će imati uspešan posao u ovoj zemlji!” – obradovah se ovoj slici i s’ uživanjem nastavih da slušam ovu ženu koja nosi ime svog Meseca u Ribama (Suzana)… “Biće ipak da tajnu ljubav Suzana ima – taj Mesec koji o njezinom imenu govori (Suzana) vladar joj je 12. polja i ‘združen’ je s Venerom u najtajnijem znaku, a sve u 7. kući braka…” – prolete mi kroz glavu u tom trenutku.
“Kompletno sređen stan smo ostavili mladom bračnom paru na “čuvanje”. – nastavi Suzana. “Vrlo brzo smo se integrisali u život u Švajcarskoj. Oboje smo odlično govorili nekoliko jezika.”
“Merkur (jezici…) joj je u 9. polju (…strani) u sekstilu sa Venerom, vladarem 3. polja (opet jezici) koji je nalazi u njezinom 7. polju (…pa i partner govori više jezika)” – eto i ove slike, pomislih!
“Naši prijatelji su bili uspešni u srodnoj delatnosti kojom smo se mi bavili (Merkur, vladar 11 u Biku u sekstilu sa Venerom). Mnogo su nam pomogli. Deca su se uklopila i u sredinu i u školovanje. Čovek bi rekao “imali smo sreće”.
Ipak, život u Švajcarskoj mi nije doneo očekivani mir. Brinula sam za roditelje. Svakodnevno sam slušala loše vesti. Strahinja me negovao kao malo dete i podržavao da se posvetim deci i poslu. On je nekako bio razuman i sve svoje sumnje i strahove je zadržavao za sebe. Gradio je biznis kao da smo na početku, kao da smo mladi bračni par. Za sedam godina u Švajcarskoj smo stvorili mnogo toga što ljudi za mnogo više vremena ne bi uspeli ni da osmisle. Strahinja je bio moj stub, moj oslonac, moja sigurnost. Znala sam da ne progovorim ni reč, da ne spavam po celu noć, a on bi me nežno zagrlio i milovao po licu, ljubio mi oči. On nije ništa govorio ali njegovo prisustvo i dodir su mi davali snagu i veru da će biti sve u redu.
Povratak
Naši prijatelji i poslovni partneri u Švajcarskoj, 2000-te godine su odlučili da prenesu biznis u Beograd. Ova ideja je u meni podigla ponovo emtivni bol. Strahinja je to sve znao i osećao. Jedno veče je samo rekao: “Možemo se vratiti u Beograd i nastaviti ovaj biznis, a deca neka nastave svoje školovanje ovde?”
Ova izjava mi je zvučala više kao konstatacija i zaključak nego kao pitanje. Bila sam mu zahvalna na njegovom razumu, ljubavi i prećutnom saosećanju sa mnom. Naredni meseci su bili teški, iznuravajući. Tehnički i papirološki to je bilo vrlo komplikovano upravo zbog državnih okolnosti. Strahinja je sve to izneo stojički. Bio je sretan, gledao me njegovim sitnim očima i govorio mi nemuštim jezikom “Opet smo pobedili, opet smo imali sreće!” Baš je tako i bilo.
Život u Beogradu smo nastavili kao da smo juče baš otišli i danas se vratili. Bila sam sretna sa Strahinjom, sa decom, sa poslom, sa prijateljima…
Preokret
“Život me okrenuo naglavačke 2002. godine. Moj Strahinja je imao zdravstvene probleme a da mi to nije rekao. Hitno je operisan maligni tumor prostate.”
“Saturn je njezin vladar 7. polja u Devici (bolest) u konjunkciji sa Marsom (muška) u 8. polju od partnera (operacija kojoj partner može biti podvrgnut). Pa zar i samo njegovo ime ‘Strahinja’ nije opisano baš ovom konjunkcijom Saturna i Marsa (od “straha” i onoga koji “zastrašuje”)? Dispozitor je dobar – biće ishod operacije dobar” – pomislih sada ja, a njena rečenica se prirodno nastavi na moje misli…
“Lekarske prognoze su bile obećavajuće. Strahinja je bio optimista. Operacija je uspela… lečenje je uspešno… Na jednoj rutinskoj kontroli lekar nam je diskretno saopštio jednu novost: “Vas dvoje ste snažni, dovoljno vas poznajem, znam da imate dobar brak… tako treba i da bude dalje… ali mislim da je operacija spasila život Strahinji ali dalje seksualne aktivnosti mogu biti u problemu. Pošto poznajemo lekara lično, on je to malo izokola saopštio, ali nije ni on imao mnogo da doda ili oduzme. U tom trenutku meni je to bilo potpuno nevažna stvar. Nije mi bilo jasno čemu tolika pažnja nečemu što se meri sa životom? Zar je to nešto što će promeniti našu ljubav, našu harmoniju, našu sreću? Izašli smo iz ordinacije i ja sam mahinalno uzela Strahinju za ruku… dlan mu je bio mokar? Prvi put sam osetila Strahinjin nemir… ali stvarno mi nije bilo jasno zašto? Nisam htela da pričamo o tome usput. Kada smo došli kući Strahinja je najedamput ušao u neki drugi lik i počeo je priču o poslovnim planovima, kao da smo sada došli iz kancelarije a ne od lekara. Pričao je da bih ja trebala da mu malo više pomažem bar za izvesno vreme. Pa, naravno… tako je bilo i dosad. Zašto je sada to tema razgovora, nešto što je potpuno prirodno i već ustaljeno? Htela sam drugu priču… ali on nije hteo! Nije hteo ili nije smeo…. ne znam, no to nije bio moj Strahinja.
Bio je posvećen poslu (Saturn konjunkcija Mars u Devici), zdravom životu, čitanju nove literature. Ja sam živela uz njega… nisam više živela sa njim”.
“Šetali smo tako jednom pored Dunava” – nastavi Suzana sa svojom pričom “i htela sam nešto da kažem da pokrenem tu lavinu… ali on me je preduhitrio. Pričao je o novom strukovnom udruženju za Balkan koje će se održati na jesen i da je neophodno da ja pođem na taj sastanak koji će trajati tri dana u Zagrebu. Tog trenutka nije uspeo da prebaci tok mojih misli na posao. Ja sam ga zagrlila oko struka i rekla mu da, naravno, može uvek računati na mene ali… No, na moje ‘ali’, njemu je pozvonio mobilni telefon!!!
Prolazili su dani, tekle su pripreme za prvi sastanak u Zagrebu. Danima sam imala glavobolju. Uveče sam se privijala uz Strahinju samo da me zagrli i da osetim da smo jedno. Bio mi je potreban njegov dodir – dodir mog života.
On se vratio u potpuni poslovni film. Bio je racionalniji, vodio je dosta računa o ishrani i fizičkoj kondiciji. Baš je lepo izgledao. Sve više poslovnih sastanaka je prebacivao na mene. Putovanja, osnivanja novih predstavništava – sve sam to ja radila do iznemoglosti. Ni jednog trenutka ga nisam zaboravila. Trebao mi je, vapila sam za njim. Bog mi je svedok koliko mi je bilo potrebno samo njegovo rame, koliko sam žudila za njegovim zagrljajem i ništa više… ništa više mi nije bilo potrebno!”
“Ovo je taj njen Mesec u 7. polju (koji još nije postao i vladar 12!) u konjunkciji sa Venerom, pa je Suzana zaista morala osećati da mu je potpuno dušom predana…” Gledala sam gospođu Suzanu M. koliko se otvorila, koliko smireno i sigurno govori o sreći i ljubavi sa jednim čovekom. Znala sam da to nije kraj. Osećala sam da ima još… nisam htela da progovorim ni u trenutku dok je pila vodu. Moje zenice su se širile, podstičući njenu duboku tajnu da iznese iz sebe.
Zagreb 2006.
“Strahinja je rekao da je potrebno da tog novembarskog dana otputujem u Zagreb. Sve je bilo spremljeno do najsitnijih detalja. Svi tekstovi, sve ponude i svi ugovori. On je bio zadovoljan. Taman sam htela da mu se približim i da ga zamolim da pođe i on, kad mi je on onako usput preko ramena izlazeći iz sobe rekao: ‘ah da, poćiće sa tobom i Goran (naš pravnik). Ići ćete našim automobilom, on se odlično snalazi u Zagrebu i ako ti bude potreban kao poslovna podrška možeš se osloniti na njega. Krenućete sutra ujutro u 10h, mislim da je to u redu?’ Nije bilo prostora za nikakav komentar. ‘U redu je Strahinja, hvala ti što misliš o svemu’ – samo sam to rekla i utonula u sebe. Glava mi je cela pulsirala.
Put do Zagreba je tekao lagano. Ja sam sedela pozadi. Više sam držala zatvorene oči i odmarala se. Goran je veoma iskusno vozio, ni jednog trenutka nisam osetila promenu ritma kočnica – gas” (ja nisam vozač, čini mi se da samo osećam poruku ove rečenice).
“Stigli smo u hotel, vrlo luksuzan. Bilo je posle podne. Imali smo vremena. Goran nije pričao mnogo, praktično je odgovarao na moja pitanja. Sobe su nam bile jedna do druge. Raspremajući svoje stvari shvatih da sam zaboravila svoju torbicu sa lekovima. Pokušala sam ne misliti o tome i ne prizivati bol koji je bio stalno prisutan. Pozvonio mi je mobilni telefon. Strahinja! Baš sam se obradovala. On je sa druge strane u istom tonalitetu (poslednjih par godina) rekao da je video moju torbicu sa lekovima, pa me savetuje da se snabdem na vreme potrebnim medikamentima. Ja sam htela da razgovaramo, a on mi je samo poželeo uspešne sastanke sa što manje glavobolje.
A onda me pozvao Goran, sa pitanjem šta treba da kupi pošto je Strahinja i njega pozvao i sve mu izdeklamovao. Pozvala sam ga u sobu i rekla mu da mi kupi potrebne lekove i onako usput mu rekla da ću se raspitati za masažu, pa ukoliko me ne nađe u sobi da zna gde sam. Otišla sam u hotelski spa. Tu me dočekala izuzetno ljubazna devojka i predložila mi tretman, izmerila mi krvni pritisak (rutinski), bila je zadovoljna i rekla mi da ću sada uživati naredna dva sata. Pogledala sam u sat i pomislila ‘Pa šta, neka traje koliko treba, šta sada treba da obaveštavam Gorana kada ću i koliko ću biti tu!’
Zaista sam se opustila. Devojka me masirala kao anđeo. Osećala sam naizmenično njene jagodice i njene dlanove, kao da me hipnotisala. Ja sam utonula u blaženstvo njenih moći, zaspala sam… Samo sam posle izvesnog vremena osetila pokrivač preko moga tela i tišinu koja je ispunjavala prostoriju. Miris lavande je plesao u tišini. Bila sam između sna i jave… pustila sam sve neka ide kako ide… Posle nekog vremena prišla mi je devojka vrlo diskretno da mi kaže da je prošlo puno vremena i bilo bi dobro da nastavim u sobi sa odmorom. Preporučila mi je da ako ne moram da se ne tuširam i da ne skidam ulje do ujutro. Naravno, bila sam spremna da je sve poslušam, samo da budem dobro. Ležala sam u sobi još izvesno vreme kada se javio Goran da mi donese kupljene namirnice. Između ostalih doneo je i ulje lavande koje služi kod glavobolje. Potrebno je umasirati na vratni dio kičme. Htela sam da otvorim bočicu, no Goran je priskočio u istom trenutku da mi pomogne. Otvorio je bočicu i bez traženja dozvole ili bilo kakvog pitanja naneo je ulje na svoje jagodice i počeo da mi masira vratni deo kičme i rameni pojas. Ja sam se predavala njegovim prstima bez ikakvog razmišljanja o njemu kao muškarcu ili bilo kavoj ideji dodira. Tek nekoliko trenutaka postala sam svesna šta radim, ali… nisam reagovala, nisam htela da prekinem taj dodir. Dodir njegovih prstiju stigli su mi do mozga kao informacija u pravom obliku. U meni se javila neka lenjost, naslada i nisam otvarala oči. Pokreti su mu bivali sve sporiji, osetila sam njegov dah na mom vratu… nisam se branila, samo sam se pustila!
Goran me potpuno obuzeo, prešao je sve granice, dirao mi je celo telo. Meni je to prijalo. Reči nisu izlazile ni iz njega, kao ni iz mene. Pružio mi ruku i poveo do kreveta. Ljubili smo se kao da mi je petnaest godina. Vodili smo ljubav, nežno i strasno. Tela su nam se preplitala, bivala jedno. Ulje sa mog tela je potpuno prešlo i na njegovo. Klizili smo jedno oko drugog. Uopšte nisam ni o čemu mislila. Tonula sam, nisam više osećala svoje telo. Potpuno sam se predala sudbini (ona misli da je to sudbina). San me je obuzeo, utonula sam. Spavala sam kao mala beba… kao nekada. Probudila sam se i nisam otvarala oči. Počela sam da osećajem tražim Goranovo prisustvo, ali on očigledno nije bio u sobi. Lagano sam otvarala oči, da proverim. On stvarno nije bio u sobi. Protegla sam se u krevetu, pozvala room service da mi donesu kafu i ceđenu pomorandžu. Kada sam otpila prvi gutljaj kafe, misao kao strela mi je prošla kroz glavu: Strahinja!!!”
Ko je Goran?
“Da, zaista – ko je sad Goran u njenoj karti?” – zapitah se. “Ah, pa da – biće da je to ovaj Jupiter, pravnik, koji se sakrio na 29º u njenoj 7. kući (brak), a vladar je 5. kuće (ljubav i ljubavnici). Umešao se pravnik u brak preko tajnog 29º, a u konjunkciji je i sa Venerom, što je tipična kombinacija za afere! Ipak, teško da postoji neka specijalna ‘perspektiva’ sa ovim njim jer je na poslednjem stepenu znaka. ” Bacih pogled na dispozitora (Saturna) kad videh njega opet u nekoj zemlji Device – što ovog puta beše Hrvatska. “U konjunkciji je sa Marsom, pa će se sad strasti u Zagrebu probuditi” – pomislih i nastavih da slušam ovu sve interesantniju priču.
“To jutro mi je bilo teško kao da izlazim, posle teške intervencije iz šok sobe, a ništa me nije bolelo. Bilo me je stid. Nisam znala kako da pogledam Gorana u oči. Pa mi nismo ni jednu jedinu reč progovorili. Onda je mozak počeo da mi radi svetlosnom brzinom. Osetila sam ponovo pulsiranje u glavi. ‘O neee, ne mogu više to da podnesem’. Dok sam se tuširala, sama sam sebe osuđivala. Šta sam ja to uradila? Za šta sam ja to kriva? Ma neću da mislim o tome. Šta ću reći Strahinji? Dugo sam bila u potpunoj agoniji, kao da svi znaju sve šta mi se desilo. Onda sam odlučila da pustim neka bude šta bude.
Taj dan je bio prepun, dolazili su ljudi iz regiona kao i iz Švajcarske, Nemačke, Holandije. Kada sam se srela sa Goranom on je već razgovarao sa nekim. Noge su mi se oduzele, činilo se da ne mogu koraknuti, ali sam išla napred i pozdravljala se sa ljudima.
Bližio se kraj poslovnog dana i imali smo večeru u hotelu. Tek tada sam se setila da ja, ustvari, ceo dan nisam ništa jela. U pauzi za ručak razgovarala sam sa Strahinjom i u meni je sve igralo, mislim da mi se želudac pretvorio u kliker, tako da sam samo vodu pila. Raspored za stolom je bio već određen. Ja sam sedela u vrhu, a Goran pri dnu stola. Tek tada sam počela da mislim intenzivno o njemu. Služili su večeru, a hrana mi je bila skoro nepotrebna. Povremeno sam gledala u pravcu Gorana, samo da mu uhvatim pogled, ali on je bio u živom razgovoru i pri veoma naglašenom apetitu. Nisam mogla da prestanem da mislim o Goranu. Nemac je prvi predložio da odemo ranije na odmor jer sutra nas čeka veliki posao, ustao i kulturno nas pozdravio i otišao. Jedni po jedni su odlazili. Prišao mi je Goran i obratio mi se na Vi, i rekao da ako mi nešto bude trebalo da ga pozovem na mobilni telefon. Mislila sam da ću pasti, sva sam drhtala ali izgleda samo unutra, spolja mi je telo bilo mirno. Stvarno sam otišla u sobu. Pozvala sam Strahinju i prilično teško razgovarala sa njim, a on je samo ređao obaveze i na kraju samo konstatovao da je neophodno da se dobro naspavam jer sutra je ključni dan.
‘Kako da spavam’, mislila sam? Dok sam skidala šminku i tuširala se, samo sam mislila o Goranu. Kao da sutrašnji dan ne postoji, kroz telo mi je prolazila povremeno jeza, želja, strah i ne znam šta već. Kada sam čula da mi zvoni mobilni mislila sam Strahinja zaboravio neku direktivu. Mrzovoljno sam, ne gledajući broj, rekla: ‘molim dušo, šta si zaboravio?’ a sa druge strane meni poznat glas, ali u dugom izdanju kaže ‘da te poljubim!’ Paralisala sam se od Goranovog glasa, da li od straha, da li od požude, ne znam od čega ali sam promrmljala nešto što ni ja nisam znala šta sam rekla.
On je bio u mojoj sobi ponovo. Samo smo nastavili gde smo pred zoru stali…
“Tim koji dobija ne treba menjati”
I tako je to trajalo godinu ipo dana. Ja sam bila ljubavnica čoveku koji je nepristojno (iz njenog ugla) mlađi od mene i koji je poslovni partner moga muža. Za tih godinu i po dana mi smo napravili neverovatno uspešne poslove. Strahinja je samo ponavljao: ‘Tim koji dobija ne treba menjati’.
Ja se nikad nisam oslobodila straha i griže savesti ali sam želela da traje. Dobro sam se osećala, čak sam uradila i hirušku korekciju smanjivanja grudi i botoksiranja bora oko usana. Promenila sam se. Pitala sam se zašto to radim, zašto mi to Strahinja radi? Ma ne, nemoguće je da ne vidi, ma nemoguće je da ne zna. Bila sam obazriva, a tek Goran! Za svo ovo vreme mi nismo ništa pričali osim u vremenu poslovnih sastanaka. Ljubav smo vodili svuda po Evropi, po najluksuznijim hotelima. Volela sam lavandu i pre, ali od tada sve je oko mene bilo u boji ili mirisu lavande.
Jupiter u Vodoliji…
Goran je imao iza sebe neuspešan brak (ipak je Jupiter u Vodoliji). Mislila sam da je u periodu dok sam mu ja bila ljubavnica, bio slobodan, ali…
Jednog dana me Strahinja pozva iz kancelarije i rekavši: ‘Ručaćemo u gradu, budi u toliko sati na tom mestu.’ Bio je nekako zadovoljan, učinilo mi se da želi nešto lepo da mi saopšti.
Zbog gužve u saobraćaju malo sam zakasnila, ali sam žurila da me Strahinja ne čeka. Kada sam ušla u restoran Strahinja je odmah ustao i krenuo prema meni. Pružio mi ruku i povukao me ka sebi do stola. Za stolom je sedeo Goran i jedna veoma lepa mlada žena, a sa druge strane je bilo mesto za mene i Strahinju. Strahinja je dominirao. Stajao je kao Beogradski pobednik, samo su falile fanfare ‘Draga Suzana ovo je Goranova buduća supruga… a njoj je mene predstavio: ‘Ovo je moja jedna jedina žena, najvažnija žena za mene’… Činilo mi se da više ne čujem. Držala sam se čvrsto, osmehnula se široko, čestitala i bez i jednog pitanja sela za sto. Strahinja me držao pogledom, ali nisam se dala. Progutala sam samu sebe. Ručala sam.
Znala sam da će doći kraj, ali na ovakav način? Ne, to nisam ni u najboljem filmu videla. Za vreme ručka Strahinja je pričao, iznosio planove Goranovog privatnog života. U jednom trenutku je rekao da želi da nas troje sutra imamo poslovni sastanak, a da sada lepo ručamo. Goran se složio (kao da je mogao da se ne složi). Po završetku ručka Strahinja je opet imao svoj nastup: ‘Suzana i ja ćemo malo prošetati pored Dunava, mi to volimo!’ Plašila sam se da ostanem sa njim sama. Međutim, on ništa nije rekao. Pričao je o letu koje je na pragu, o zdravim namirnicama. ‘Eto vidiš od kada smo promenili način ishrane, vidiš da nemaš ni glavobolju’ – plašilo me da mi se to on ne ruga?
…dispozitira u Devicu
“Sutradan sam na sastanku saznala da Goran sa ‘suprugom’ odlazi u Bern – baš u grad u kome smo Strahinja i ja proveli deo svog života!”
“Ponovo Jupiter dispozituje u zemlju Device, ali ovoga puta onu koja je Suzani u drugoj kući – dakle onu ‘bankarsku’ – Švajcarsku!” – ispratih pogledom Gorana u Suzaninom horoskopu.
“Strahinja je odlučio da naš biznis svede na minimum i da se ja i on posvetimo putovanjima i nekim drugim stvarima.”
“Od tada nikada više nisam ni videla ni čula Gorana. Od Strahinje sam čula da se oni čuju i da je Goran dobro. Ja nisam znala kako da se ja ponašam, da li ja treba nešto da pitam ili da ćutim. Bilo je krajnje neobično zašto ja ćutim jer, za ime Boga, Goran i ja smo putovali bar dva puta mesečno negde! I sada… kraj? Pa svako normalan bi pitao bar nešto. Mene je bilo strah. Šta ako nešto pokrenem što ne mogu da podnesem? Šta ako mi Strahinja saspe sve to u lice? U jednom trenutku sam pomislila: ‘on sve to zna’, u drugom trenutku sam mislila da mi je on sve to i namestio, a onda sam se stidela sebe…”
Da li on zna?
"Šta vi mislite Emira – da li je to Strahinja znao, da li mi je on to namestio? Samo sam zbog toga došla kod Vas?”
Opet tišina između mene i gospođe Suzane. Ja ne osećam nikakvu neudobnost u svom telu. Gledam u ženu preko puta i želim samo da joj prenesem informaciju iz njenog tela, da ne dozvolim da joj um pomuti osećaj. Ne želim da ova divna žena izgubi tlo pod nogama i ostatak života provede u grižoj savesti.
Rekoh joj da poznajem mnoge mlade žene koje nisu bile u prilici da ćute i vode ljubav. Kažem joj da je to blagoslov božiji, bez obzira ko je naručilac.
Na to mi se ona široko i iskreno osmehnu i reče: “Ma, potpuno ste u pravu. A zar je bitno zašto je nešto bilo tako, a nije ovako?”
Ispričah joj lagano karmičku priču njene duše. Potrebu duše da se ponovo inkarnira samo iz jedne želje da ljubav bude smisao i suština postojanja. Njezin Mesec ide od Venere, kao poslednje konjunkcije Meseca, do egzaltiranog Sunca. Sećanje njene duše je lepa ljubavna priča koja je nečim prekinuta (egzaltirana Venera u opoziciji sa Saturnom i Marsom). U ovom životu taj bol (Kiron na vrhu 5. polja) je odživela potpuno svesno i ponosno. Ponovo je doživela bol kroz prekid fizičke ljubavi (5. polje je fizička ljubav) i nije patila zbog toga. Umela je da prihvati, da se ne opire.
Strah je deo genetike, a posledica je neznanja.
Gospođa Suzana M. je oprostila sebi. Sigurna sam da će ovaj period svog života nositi u sećanju kao mogućnost zaokruženje nekog (karmičkog) odnosa.
A vi – šta Vi mislite – da li Strahinja iz Suzaninog horoskopa zna?
