„Može li nešto da zameni ljubav u telu i u duši – može li čovek biti radostan i sam?“ – pitala me gospođa Ani na terasi njene vile dok smo gledale zalazak Sunca na obali mora sredinom jula ove godine.
Šetala sam obalom jednog malog, morskog gradića u Crnoj gori i pažnju mi je privukla reklama na bilbordu. Astrološkim simbolima je ispisano ime tog grada kao naziv likovne izložbe poznate umetnice. Pošla sam, prateći taj osećaj, putem do hotela gde se održava izložba.
Sve je izgledalo čarobno, Neptunovski. Na slikama su prikazivane sirene, mora, daljine. Nekako mi se izgubio onaj osećaj radosti koji me doveo do izložbe. Osetila sam nekakvu setu, žudnju. Nije bilo mnogo posetilaca. Bilo je tiho, čuo se huk mora.
U to mi priđe jedna sredovečna gospođa, upitavši me da li mi se dopadaju slike? Ona je govorila o nekakvom ulju na platnu, objašnjavajući mi tehnike slikarstva, ali ja od svega toga ništa nisam razumela. Ćutala sam i gledala. Onda je i ona zaćutala. Učinilo mi se da smo ostale same. Svet u koji sam ušla kroz te slike bio je nečija tajna. Ja tada nisam znala da je ta gospođa autor tih slika.
Mislila sam: “Eto, naprosto i ona je tu, možda je meštanka. Imala je malo drugačiji akcenat.“
Hodala sam pored slika. Čarolija je bila snažna. Daljine, ljubav, ali sve je daleko. Imala sam utisak da sam ušla u drugu dimenziju. Nekako sam spoznala poruku sa slika.
Gospođa mi se ponovo približi, nenadano me pitajući: „Vi razgovarate sa anđelima?“ Bočno pored mene su sijali zvončići i videla sam lik jednog anđela. Osmehnula sam joj se i verovatno je to bio za nju signal naše bliskosti. Trenutak je zaustavio vreme.
Gospođa Ani mi je ispričala da je ona slikarka, da su zaista na slikama motivi njene ljubavi. Kada je saznala da sam ja astrolog – oduševila se. Dogovorile smo se da se vidimo kod nje na terasi na zalasku Sunca.
Ani je kćerka Dubrovačkog trgovca. Veoma rano je ostala bez majke (Mesec u Škorpionu egzaktan kvadrat sa Plutonom). Otac je svoju kćerku jedinicu školovao u Pragu. Želela je biti glumica. U Pragu je otkrila svoje umetničke talente među bojama, uljima, platnima…
Vratila se u Dubrovnik posle pet godina boravka u Pragu. “Te, 1974.godine sam bila presretna. Ipak, nije dugo potrajala moja sreća. Moj otac je imao visok pritisak i teško se razboleo. Bila sam jako vezana za njega, kao i on za mene. Nikada nismo o tome pričali, ali mi nismo imali nikoga drugog osim nas. Otac je bio ugledan čovek, ali tih i povučen. Pomagao je svima, naročito od kada je mama umrla. Bio je posvećen našem domu.“
Ani je tiho pričala, gutala je suze. Nije plakala da se vide suze. Njene oči su bile modro sive. Malo je odćutala i onda je sa nekim novim izrazom na licu otvorila novo poglavlje svog života.
Petar (Saturn) iz Kotora
.jpg)
„Otac je bio na postelji. Lekar je dolazio svaki dan. Jednog dana je doveo nepoznatog mladića, rekavši mi da će on da mi pomaže oko domaćinstva i oko tate. Petar je bio iz Kotora – moj vršnjak. Bio je stidljiv samo kada mu se ja obraćam, jer sam videla kako razgovara sa drugim ljudima. Prolazili su dani i meseci, no tati nije bilo bolje. Moj život je potpuno stao.
Za moj dvadeset i šesti rođendan Petar je doneo pribor za slikanje: štafelaj, boje, platna i još neke sitnice. Tada smo prvi put Petar i ja nasamo razgovarali.
Tu blagost njegovih reči ću pamtiti dok sam živa. Bio je veoma pažljiv prema meni. Među nama se razvila jedna veoma lepa energija prijateljstva. Uskoro smo počeli i da jedemo zajedno… Počela sam intenzivno misliti o Petru. On je sve vreme provodio radeći tatin posao i brinući o nama. Kasno bi završavao i onda smo nas dvoje, kada medicinska sestra spremi tatu za spavanje, sedeli i razgovarali, dugo, dugo… Pričali smo o Pragu, o umetnosti. O svemu smo pričali, ali nikada o meni ili njemu nešto lično, intimno. Ja nikada nisam imala momka… Ipak, zavolela sam Petra kao žena muškarca.
Moj otac je umro u martu 1976. godine. Koliko tuge i bola se sručilo na mene. Nisam znala šta ću sa sobom, nisam znala ni ko sam, ni gde sam. Bila sam nema. Danima sam tako gledala u more. Mnogo ljudi je prošlo tih dana kroz našu kuću. Petar je bio tu, tih, pažljiv. Sve je završio što je trebalo za sahranu moga tate.
Posle samo šest meseci od očeve smrti došao je tatin najbolji prijatelj sa Petrom kući. Rekao je da se ja Petru dopadam, i da me pita u ime Petra da li bih se ja udala za Petra? Ja sam gledala u Petra i nisam bila iznenađena. Znala sam, osećala sam njegovu dušu u svom telu. Rekla sam DA!
Sve je bilo veoma skromno, sa najbližim ljudima. Petar i ja smo se venčali 10.10.1977. godine. Ipak, u meni su osećanja bila duboko podeljana. Bila sam sretna što sam postala Petrova žena, a istovremeno bol za tatom mi je razarao dušu.
Naš život je dobio novu dimenziju. Petar me je stalno grlio i tiho mi pričao o našoj budućnosti i o našoj deci. Vodio je tatine poslove vrlo uspešno. Ja sam slikala… Htela sam da idemo u Kotor kod njegovih. Ja njegovu porodicu nisam poznavala.“
Ani je pričala veoma dugo. Ja sam je slušala, prevodila njenu priču u astrološke slike. U njnoj natalnoj karti je bilo sve tako ispisano kao što je ona pričala. Očekivala sam da mi Ani ispriča i nastavak njene ljubavne priče i da me pita to što želi da čuje od astrologa…
Uklješteni znak Riba
„Rodila sam sa teškom mukom Izabelu 28.12.1978. godine. Koliko god sam bila sretna što smo Petar i ja dobili kćerku, nisam se lako oporavila od porođaja. Te godine sam upadala u depresivne faze, plašila sam se smrti, pa sam se onda plašila da će mi beba umreti i tako u krug (oživeo je Mesec kvadrat Pluton, kada je ona postala majka). Misli su me razarale, nikako nisam mogla da budem sretna, stalno sam osećala neke senke i strah.“
Sporo sam se oporavljala i od porođaja i od depresije. Počela sam da slikam. Igrala sam se sa Izabelom. Petar je bio pažljiv, nežan, odgovoran. Okolnosti nisu podržavale Petrovu trgovinu koju je moj otac decenijama uspešno vodio. Petar je bio zabrinut. Napravio je nekakvu transakciju sa nekretninama i to je propalo. Videla sam da slabo spava, ne ruča sa nama.
Krajem 1984. godine Petar je rekao da će ići u Ameriku, da se poveže sa nekim tatinim partnerima. Nisam imala nikakva pitanja. Verovala sam Petru. Otišao je… Znala sam da Petar ne može brzo da se vrati, ali tada nisam znala da neće više nikad da se vrati…“
Ani je utihnula sa svojom konstatacijom kao pitanjem za mene.
Merkur (put) opozicija Saturn (Petar)
Kako žena živi svoj život sa retrogradnim Saturnom u 7. polju, polju partnera i braka? U Aninom 7. polju tri znaka; Lav, uklještena Devica i Vaga. Nije li to slika neke duboke tajne. Tajne koja je starija od jednog života. Bilo je potrebno da se Ani seti priče svojih predaka.
Sunce koje predstavlja muža (kao i oca) je u Aninom horoskopu na egzaltaciji Venere. Ani je volela oca a potom i muža nestvarno, apstraktno. Petar je svakako već po simbolici imena pre svega Saturn, a kako je Saturn na početku znaka Device, on se u njenom životu pojavljuje kao pomoćnim (Devica) onda kada je njen otac bolestan (opet Saturn koji predstavlja i oca u noćnom rođenju). Saturn je u 7. kući, pa se ona udaje za njega, ali dispozicijom on odlazi u nevidljivi znak Riba i to još uklješten, što samo naglašava njegov nestanak, ali i njenu doboku vezanost za njega jer je to sve u prvoj kući. Sunce je još jedan pokazatelj Petra, jer je ono vladar 7. kuće i osnovni signifikator za muža, pa kako se nalazi na stepenu egzaltacije Venere, eto i nežne ljubavi, ali opet u uklještenom znaku Riba… Dispozitor Sunca, kao i Marsa i Venere i Merkura je Jupiter u 12. polju, što je još jedna potvrda Petrovog nestanka u „dvanaesticu“, Ani iza leđa. Ovo je sudbina žene koja svoga muža ne vidi i ništa o njemu ne zna već 28 godina!
U Aninom horoskopu Saturn nosi ključnu poruku. I ona sama je dobrim delom svoje ličnosti predstavljena Saturnom (izlazeći znak Vodolija). Saturn je nosač i njenog prošlog života (vrh 12. polja u Jarcu). Ani je morala dovršiti svoj odnos sa Petrom, ali kako? Setiti se duboko u sebi života svojih predaka, njenih baka koje su ostavljale ili bile ostavljane. Drugi vladar izlazećeg znaka Vodolije je Uran na 26º Blizanaca u 4. polju (otac, genetika). Uran kvadrira stelijum u Ribama i nosi u sebi događaj koji naglo prekida sudbinu Aninog braka. Tako je nekada bilo, ako Ani oživi to sećanje pomiriće suprotnosti u sebi.
Kada smo ja i Ani razgovarale na nebu je bio veliki vodeni trigon po 4º. Ani je imala tada Lunarni povratak (ciklus od 28 dana). Slika je bila snažna. U 11. polju (Anin astrolog) se nalazio Mesec u konjunkciji sa severnim Mesečevim čvorom. Dispozitor Meseca i Saturna bio je Mars koji je Mesec vodio u znak Raka (u sedište), ali opet u društvo sa Saturnom. Mars i Mesec bili su u recepciji, jedan drugoga vodeći u sedište. Može li Ani bar delimično da oseti mir u duši i da prihvati novu situaciju kao takvu?
Ani mi je rekla da nije imala ni jednog muškarca više u svom životu. „Petar je došao od Boga, pa izgleda ga je Bog i uzeo ponovo sebi“, tiho je govorila.
Pitala me: „Da li ću ja ikada išta čuti o Petru?“ Skoro da sam bila sasvim sigurna da Ani zna istinu. Previše bola, straha i gubitaka joj isključuje spoznaju. Iako je on odigrao nekoliko planetarnih uloga u njenom životu – prvo je bio Mars (momak), potom Sunce (muž) – ipak je Petar u njenom horoskopu Saturn. Sada je vreme da Ani izađe iz inercije sudbine. Gde Saturn odlazi svojom dispozicijom i kakve aspekte čini?
Da li će Ani doznati Petrovu novu (staru) priču?
