Mnoge će ovaj naziv zbuniti, jer Prozerpina jeste arhetip i Venere u rimskoj mitologiji, iako je poznatija kao Persefona u grčkoj mitologiji. Ovo je samo naratorska priča, jednog puta naše nam Venere ili Persefone kroz znak Jarca.
Trenutak kada bude ušla u znak Jarca za mnoge će se učiniti kao redovni mesečni prolazak kroz neki znak. S početka prošle godine videli smo njen famozni ulazak u znak Ovna i početak novog ciklusa. Još samo dva do tri meseca i opet je čeka neko novo buđenje, neki novi početak koji će obojiti celu godinu, pa bi mnogi po tome pitali zašto je onda bitan njen prolazak kroz znak Jarca? Tako sam i ja mislila i rešila da sačekam njen novi krug, novi ciklus koji će početi ulaskom u znak Ovna. Ali ne. Slika koju sam dobila prolaskom kroz Kaprikornusa, jako je važan, jer će ostaviti snažan utisak na nju. Toliko je važan ovaj njen prolazak da će morati da se vrati krajem ove godine i da ga ponoviti (retrogradna Venera u Jarcu, 21.12.2013.). Ono što je interesantno je što se ovog puta i Pluton nalazi u Jarcu, a sledeće godine njen susret sa Suncem koji ima svakih 18 meseci u svom retrogradnom hodu, biće baš u ovom znaku. Šta je to što je čeka prolaskom kroz ove teške kapije?
Nakon fešti i tuluma koji je provela možda negde gde je sunce jako i gde su plaže bile čiste (Strelac), a šetnje lagane (dispozitor u Blizancim), pune šarenih balona (Strelac), jedne se noći probudila na nekom sasvim nepoznatom mestu. Koji je dan, pitala se? Upamtila je da je sreda (09.01.13.) i ni po čemu se taj dan nije razlikovao od drugih. Ali ona, sebe sad jedva prepoznaje. U oskudnoj odeći (Jarac) ležala je na vlažnoj kaldrmi, pokušavajući da se seti predhodnog dana. Ali poslednji dan (29° Strelca) kao da je bio izbrisan. Okrenula se oko sebe pokušavajući da prepozna mesto u kojem je. Po građevinama, stilu i topotu konja u susednoj ulici, zaključila je da je stara Engleska (Jarac), London iz 18. veka. Prvi nemir i napad panike (Jarac) počinje da je hvata. Iznad nje, mračno nebo svilo se i sad stvara još veći nemir u njoj. Ustaje polako i pravi prve korake.
Snagu joj daje Mesec na nebu koji se sa tmurnim oblakom bori za koji zračak senke. Biću dobro, tešila je sebe i već prošla dobar deo ulice. Ali kako je odmicala, tako je i Mesec bio sve dalje od nje. Njena majka Demetra (Mesec) bila je na poslednjem stepeniku nadzemnog sveta. Znala je da nema povratka u trenutku kada se okrenula i poželela da se vrati, jer nazad puta nije bilo. Magla je polako (Venera sekstil Neptun) prikrivala tragove koje je uporno pokušavala da ostavi. Više puta nije bilo pred njom, samo velike i strme stepenice (Venera kvadrat Uran) napravljene od velikog i starog kamena (Jarac) koje su trajale stoljećima. U jednom trenutku se pitala da li je možda imala izbora da nikada ne krene tim putem? Ali nije (dispozicijom ide u znak Škorpiona). Bio je to jedini put koji je vodio nekud… Skupila je hrabrost i počela da se spušta teškim i vlažnim stepenicama. Sve je mirisalo na vlagu i buđ (Saturn u Škorpionu). Sve je bilo staro, a njoj se duša ledila, ali ni telo nije bilo toplije. Tresla se od hladnoće i straha dok je gledala na sebi oskudnu, tamno braon haljinu (Jarac) koja je jedva prekrivala njeno od hladnoće bledo telo (Venera u Jarcu). Kako se polako spuštala stepenicama, mrak i tama su je sve više okruživale. U jednom trenutku je shvatila da joj i nije više tako hladno i groznica koja je trese samo je od straha od nepoznatog, neizvesnosti i noći (Venera u Škorpionu).
Najednom, stigla je do kraja, do velikih vrata (Venera sekstil Saturn) iza kojih je izbijala neka čudna toplota (sekstil). Njene misli i hiljade pitanja u glavi, prekinuo je neki nemački vojnik (Uran u Ovnu). Nije ni bio pravi vojnik, više neka paravojna formacija (Uran), ali nemačka uniforma nikako joj nije išla sa mestom u kojem se nalazila… Engleska (Jarac) i 18. stoljeće!? Nakon njegovog presretanja i pretresa, pustio je da uđe u veliku prostoriju visokih tavanica, punog nekog nepoznatog sveta. Velika bordo (Škorpion) staza, pred njom je vodila pravo do skrivene figure tajanstvenog čoveka. Bila mu je sve bliže i bliže… i u jednom momentu je shvatila da više i ne hoda, već lebdi, nešto je nosi ka njemu. Oko nje su kružile razne siluete. Iako svetla nije bilo sve je blještalo nekim čudnim sjajem. Mešale su se i prelamale najlepše boje koje je ikad videla. Pokušavala je da vidi lik čoveka ka kojem ide. Ali nije joj uspevalo. Težak i opori dim, mešao se sa šarenilom svetla koja su odnekud bacala svoju senu. Pažnju su joj privukle mlade i prelepe žene, prejake šminke i obnaženog tela (dispozicijom Venera u Škorpionu) koje kao da su joj nudile nešto, milujući je po licu i telu (Škorpion). Zanessena svim tim čarima nije ni primetila da joj više nije hladno, naprotiv, nekako se u tom čudnom, podzemnom svetu (Škorpion) osećala jako ugodno i prijatno. Zanesenost koju je za trenutak osetila, prekinuo je nežni dodir svile pod rukama. Na sebi je umesto oskudne, poderane haljine (Jarac) sada imala prelepu bordo (Pluton) satensku (Sunce) haljinu koja je savršeno pratila njihanje njenih zanosnih kukova.
Tako je plivala u njoj sve dok je nije prekinuo vrisak njoj već poznatog glasa majke Demetre. Okrenula se, ali ničeg nije bilo, samo se u pozadini čuo plač i jecaj. Znala je da je pred vratima (Mesec kvadrat Venera) i da je neće pustiti (Mesec egzaktna konjunkcija Uran) onaj isti paravojnik koji je nju pripremao za ulazak u podzemni svet. Persefona se lomila na tužan krik majke. Jedan deo nje je želeo da se vrati, zagrli je i pobegne sa njom, ali onaj drugi, iskonski, onaj koji nam sudbinu kroji, nije se ni pomakao. Uskoro je sve utihnulo i samo je on stajao pred njom (Venera konjunkcija Pluton), okružen raznim suvim (Venera u Jarcu) i svežim voćem koje nikada nije ni videla, a još manje probala. Ponudio joj je neko neobično zrnasto voće, nar (Venera u Škorpionu) koje od gladi (Venera u Jarcu) nije mogla odbiti. Slatkoća se širila u njenim ustima, a crveni sok zrelog voća, klizio je niz vrat i bradu. Da je tada znala da će slatkoća crvenog soka skupo koštati (dispozicijom Venera kvadrat Mars) nikada ne bi okusila. I dok se opojni miris širio i bojio prostoriju u kojoj se nalazi, lagano je zaplesala svoj prvi ples kao kraljica podzemlja i tonula u zagrljaj kralja Hada…
Jutro ju je probudilo uz jako svetlo sunčevih zraka, koji su prodirali kroz širom otvorena vrata. Nikoga nije bilo oko nje iz podzemnog sveta, zvukovi su nestali, samo je videla svoju majku Demetru kako je grli i vodi sa sobom. Puno uniformisanih lica (Mesec u Devici), koje je majka sa sobom povela, okruživalo ih je.
I na mestu gde je Sunce bilo u trenutku kada je postala kraljica podzemlja (27° Jarca), sada je stajala ona, a Svetlo je bila njena majka (Mesec na 27° Jarca) koja ju je podigla sa poda na kojem se zatekla (27° Device, pad Venere) i lagano izvela iz podzemnog sveta (egzaktan trigon).
Sijao je taj Mesec na nebu iako mu nije bilo vreme. Sijao je punim sjajem i obasjavao pute kojim je majka svoju kćer jedinicu vodila (Mesec trigon Venera).
I sve je izgledalo savršeno. I pšenica je rodila iako joj nije bilo vreme i jabuke su zrele iako je zima bila… i jedna je majka svojoj kćerki kosu češljala dok je ona u ustima još uvek okus nara osećala… I znala je da je sve sada dobro. I znala je da je sada kraj nje, ali isto tako je znala da će se vratiti njemu… ali da tada neće biti blizu ni Zevsa (Venera opozicija Jupiter) ni Demetre. Tada će se sama spustiti, jer je put sada spoznala (retrogradna Venera u Jarcu 21.12.2013.).