Na jučerašnji dan – 15. aprila, navršilo se tačno sto godina od potonuća legendarnog broda “Titanik”, koji ne prestaje da pobuđuje pažnju svojom tragičnom sudbinom, koju je doživeo udarivši u ledenu santu na svom putovanju ka New Yorku, do koga nikada nije stigao. Sa više od 1500 stradalih putnika u zlokobnoj noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, ovaj brod je ušao u legendu modernog sveta, ostavljajući za sobom to večno pitanje – zašto je najmoderniji, najluksuzniji i najveći brod svoga vremena koji je nosio epitet “nepotopiv“ završio u Neptunovom modrom carstvu povevši sa sobom hiljadupetstotina duša na svoj poslednji počinak?
“Nomen est omen” – ime je znak
Saga o Titaniku započinje 1898. godine u umu jednog malo poznatog američkog pisca Morgana Robertsona, koji je u svom romanu “Futility“ (uzaludnost) opisao britanski putnički brod – najveći na svetu, kome je dao ime „Titan“. Radnja ovog vidovitog romana se odigravala u severnom delu Atlanskog okeana u kome se Robertsonov “Titan“ na svom prvom putovanju susreo sa svojim krajnjim ishodištem, udarivši u ledenu santu koja potapa ovaj, po Morganu, neuništivi brod. Baš kao i u realnosti 14 godina kasnije, njegov brod nije imao dovoljno čamaca za spasavanje, usled čega je nastradao veoma približan broj putnika u opisanom događaju u ovom romanu, baš kao i na prvom i ujedno poslednjem “Titanikovom“ putovanju. Da li je potrebno reći, da Morganov “Titan” ni po težini, a ni dužini gotovo da nije zaostajao za “Titanikom”. Očigledno da Robertson nije bio samo dobar pisac već i izuzetan medijum koji je iz nepreglednih dubina vremena uspeo da “sagleda“ ne samo grandioznost broda, već i svu tragičnost budućih događaja koji su se nadvijali nad tada još nepostojećim “Titanikom“.
Međutim, tragična sudbina “Titanika“ koja ga je povela u legendu, zasenila je malo poznatu činjenicu da je “Titanik“ bio “brat blizanac“ sa još dva broda – “Gigantikom“ i “Olimpikom“, koji su bili u vlasništvu jedne od najpoznatijih brodskih kompanija toga doba – „White Star Linea“. Glavni konkurent ove kompanije bila je kompanija „Cunard Line“, koja je proizvela najbrži brod na svetu do tada – “Lusitaniu“, a koja je pretila da ugrozi konkurentnost “White Star Linee“. Iz ovog razloga su vlasnici „White Stara“ odlučili da naprave tri najveća i najluksuznija broda koja su samim tim morala imati i tri imena koja bi odisala snagom, prestižom i moći! Međutim, da li su upravo samim imenima svojih brodova vlasnici ove kompanije zapečatili njihovu sudbinu? Giganti i Titani su preolimpska bića koja su posle svrgavanja Urana od strane njegovog sina Hrona završila u utrobi Gee (Zemlje). Spojivši brodove sa ovim epskim bićima putem imena, vlasnici ove kompanije nisu ni slutili da će njima pobuditi onaj deo mitološke priče Giganata i Titana, koja govori i o njihovom stradanju. Iako je “Olimpik“ bio prvi napravljen i porinut brod od ova tri, “Titanik“ ga je premašio po svojoj dužini, težini, ali i luksuzu i lepoti. Stoga je on u svoje vreme bio najveći, najduži, najteži i najluksuzniji brod koga je svet ikada video. “Gigantik“ kao treći od ova tri broda “blizanaca“, nikada nije dovršen usled tragične sudbine “Titanika“.
“Titanik“ je prvi put porinut 31. maja 1911. godine u 12h i 13 minuta u luci irskog grada Belfasta, pred zadivljenim pogledima oko sto hiljada ljudi koji su se okupili da posmatraju spektakularni prizor dva brata blizanca – “Olimpika“ i “Titanika“, koji su u danu “Titanikovog“ porinuća stajali jedan pored drugog.
Interesanta je činjenica da je u trenutku “Titanikovog“ porinuća, vladar 8. kuće ove astrološke karte – Mars, boravio na 28. stepenu Riba, na tadašnjoj poziciji fiksne zvezde Šeat, koja je ujedno i najmalefičnija zvezda iz konstelacije Pegaza za čiju simboliku se vezuju brodolomi, potapanja, poplave i velika mundana stradanja. U prilog tragičnog uticaja ove zvezde na ishod jedinog putovanja “nepotopivog” broda, govori i činjenica da se u danu “Titanikovog“ polaska ka Americi, Venera nalazila na 27º Riba (stepenu svoje egzaltacije), dok se u trenutku potapanja “Titanika”, Mesec nalazio upravo na ovoj poziciji, naglašavajući stradanje velikog broja ljudi pod uticajem malefične zvezde Šeat.
Međutim, ovom velikom stradanju je svakako doprineo i egzaktan kvadrat koji je Mesec obrazovao sa Plutonom, ali takođe i činjenica da je sam Asc karte potonuća boravio na stepenu egzaltacije Neptuna (21º Vodolije), dok je Neptun sa 21º Raka tvorio egzaktan kvadrat sa osom čvorova i inkonjunkciju sa samim Ascendentom.
Osim toga, Neptun je obrazovao egzaktnu konjunkciju sa tadašnjom pozicijom zvezde Gomeisa, koja je kao i Šeat, povezana sa vodom i utapanjem. (Za opširnije objašnjene uticaja fiksnih zvezda na potapanje “Titanika“, pogledajte knjigu „Stubovi sudbine“ Aleksandra Imširagića).
Poslednja istraživanja o uzrocima ovog tragičnog događaja govore u prilog činjenici da je sam antički bog mora – Neptun, odigrao ključnu ulogu u njemu, spustivši na geofrafsku dužinu i širinu “Titanikove” putanje svoje najtajnovitije oružje – fatamorganu, koja je nastala usled mešanja toplih i hladnih vazdušnih struja u tom predelu te tragične noći. Iz ovog razloga, santa kojoj je “Titanik” išao u susret, nije bila vidljiva za njega čitavih dvadeset minuta, a koju su sa brodske osmatračnice ugledali kada je već bilo prekasno. Takođe, ovi vremenski uslovi optičke iluzije bili su glavni krivac, zbog koga sa jedinog broda koji je bio u blizini “Titanika” – “Carpatie”, nije prepoznato da se ovaj najveći brod na svetu, u njegovoj neposrednoj blizini, bori na život i smrt, jer je efekat fatamorgane, od grandioznog “Titanika”, stvorio na pučini mali teretni brod za one koji su ga posmatrali. Stoga “Carpatia” nije ni krenula u pomoć umirućem brodu.
11 oskara
Ovaj tragičan događaj koji je ušao u legendu, ni posle jednog veka nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a posebno ne one, kojima je “Titanik“ postao velika inspiracija i izazov, da ga putem fimske trake, ponovo ožive u našem kolektivnom sećanju. Čovek koji se upustio u ovu životnu i filmsku avanturu je svakako veliki filmski reditelj James Cameron, čija opsesija “Titanikom“ ne jenjava ni posle 11 Oskara kojima je njegov film ovenčan na 70. dodeli ove prestižne filmske nagrade 23. marta 1998. godine. Na samom početku dodele Oskara te večeri, tranzitno Sunce (kao vladar MC-a karte dodele nagrada) se nalazilo u egzaktnoj konjunkciji sa pozicijom Venere u noći potonuća “Titanika“ – na 3º Ovna, koja je predstavljala vladara 8. kuće (smrti) u karti potonuća. Takođe je i veoma interesantna tranzitna pozicija egzaktne konjunkcije Merkura i Saturna, koji su se u večeri dodele Oskara nalazili na 20º Ovna (stepenu Satarnovog pada), upravo na istom stepenu na kome se nalazilo Sunce u danu polaska “Titanika” na njegovo prvo i poslednje putovanje. Merkur je vladar 4. kuće (kraja života) u karti potonuća Titanika, dok je Saturn vladar Ascendenta ove karte.
Međutim i sam Mesec je u trenutku početka dodele Oskara sa svojom pozicijom na 8º Vodolije, pričao svoju ljubavnu priču, ovekovečenu u samom filmu Jamesa Camerona – “Titanik“, koja je svoj odraz, kao u ogledalu, našla i u karti samog reditelja.
I pored veoma verno prikazanih događaja “Titanikovog” poslednjeg putovanja i stradanja, pa i pored jedanaest Oskara koje je film doneo svom tvorcu, kao i rekordnoj zaradi koju je ostvario, James Cameron nije uspeo da zadovolji svoju najdublju i najintimniju potrebu da odgovori na to večno pitanje – zašto je „nepotopivi“ brod ipak završio u dubinama okeana?
Otkriće „Titanika“ od strane Dr. Roberta Ballarda sa Okeanografskog instituta “Woods Hole” u Massachusettsu 1985. godine, dalo je priliku Cameronu da, učestvujući u podvodnim ekspedicijama sa samim Ballardom, prikupi materijal za svoj film, ali takođe i da sve do današnjih dana nastavi neumornu potragu za odgovorom na to večno pitanje. Upravo je na jubilej stogodišnjice potapanja “Titanika“, James Cameron, u saradnji sa National Geographyc Chanel-om, predstavio novi serijal u kome daje konačne odgovore o razlogu potapanja “Titanika“. Takođe je ovih dana, njegov čuveni film, obnovio svoj život u 3D verzijii, čije je prikazivanje započelo širom planete.
Nekada kapetan broda, a danas…
Pa odakle ovolika opsednutost Jamesa Camerona tragičnom sudbinom “Titanika“, koja umnogome prevazilazi običnu znatiželju i zanimanje za ovu temu? Da li u ovom čoveku postoje duboko potisnuta sećanja na događaje kojima je u ledenim vodama severnog Atlantika sam prisustovao, sećanja kojima mora dati konačne odgovore svojom potragom, radom i delom?
Sunčeva karta Jamesa Camerona (u nedostatku tačnih vremenskih podataka rođenja), regresirana za datum potapanja “Titanika”, ukazuje na veoma zanimljive detalje. Njegovo natalno Sunce u konjunkciji sa Plutonom (vladarem 4. kuće Sunčeve karte), otkriva nam moguću sliku duboko potisnutih sećanja na kraj života, dok nam pozicija Plutona iz regresirane karte na samom natalnom Suncu Camerona, to potvrđuje. Samo Sunce po svojoj prirodi je vladar filma ali i ljubavi, pa je i njegov najveći uspeh u karijeri ostvaren fatalnom ljubavnom pričom na tragično potonulom brodu (Sunce konjunkcija Pluton). Međutim, ako pogledamo u pravcu njegovog Severnog čvora u Jarcu u 5. kući (filma) na 12º (priroda 12. kuće i kraja prošle inkarnacije), uviđamo da se njegov dispozitor – Saturn, nalazi na stepenu egzaltacije Plutona koji inače tvori konjunkciju sa Suncem. Pa zar ovo nije upravo njegova težnja da kroz filmsko ostvarenje ispriča priču o velikom stradanju koje se moglo odigrati na kraju njegove prošle inkarnacije (Saturn se nalazi u 4. kući od 12.)?
Sa druge strane, u njegovoj regresiranoj karti za dan potonuća broda, vidimo Urana tačno na Ascendentu, koji zajedno sa njim formira i snažnu konjunkciju sa Neptunom na fiksnoj zvezdi Gomeisa u noći “Titanikove” tragedije. Ovaj Uran je vladar 7. kuće Sunčeve karte Jamesa Camerona čime vidimo da je u javnosti postao izuzetno zapažen upravo zbog ove tragedije koju je opisao u svom filmu.
Ako pogledamo u smeru njegovog Sunca u regresiranoj karti za vreme potonuća “Titanika”, uočavamo da se ono nalazi u egzaktnoj konjunkciji sa njegovim natalnim Južnim čvorom, što nam daje za pravo da posumnjamo da je u filmu opisao i svoje lično, duboko potisnuto iskustvo. Natalni Mesec, kao vladar Južnog čvora, svojom pozicijom na fiksnoj zvezdi Fum Al Samakah nam “ukazuje na sposobnost da u postojećim okolnostima vremena u kome živi, osoba ispunjava datu svrhu, naglašavajući da Duša u ovom životu nastavlja svoju već započetu misiju iz prošlosti” (“Stubovi sudbine”- Aleksandar Imširagić).
I Mesec iz regresirane karte nam svojom egzaktnom opozicijom sa Kironom na 9º Riba u trenutku potonuća “Titanika”, razotkriva činjenicu da njegova Duša nosi potisnuta sećanja na veliku povredu i tragediju koja se odigrala. Kiron se na ovom stepenu našao u konjunkciji sa fiksnom zvezdom Situla koja takođe u lošoj postavci donosi opasnosti od vode. Osim toga, Cameronov natalni Mesec se nalazi u ekvidistacu između stepena Kirona u karti potonuća i nekadašnje pozicije zvezde Šeat, koja je odigrala svoju ulogu u potapanju “Titanika”. I svakako ne treba zaboraviti ni sam MC regresirane karte Camerona koji se našao na 26º znaka Riba, upravo na onom stepenu na kome se nalazio tranzitni Mesec u trenutku sudara “Titanika” sa ledenom santom.
Regresirana karta Solarnog luka, egzkatnim velikim trigonom koji Jupiter i Mesec obrazuju sa natalnom Venerom (vladarem Mc-a) Jamesa Camerona, oslikava veliku ljubavnu priču koja je zaista mogla postojati u potisnutom sećanju ovog reditelja iz perioda tragičnih događaja na “Titaniku”, koju nam je dočarao svojim filmom. Upravo se tranzitni Mesec našao na istoj ovoj poziciji Meseca regresirane karte Solarnog luka, u trenutku početka 70. dodele Oskara. Pa da li je Cameron sećanja na svoju proživljenu ljubav utkao u lik Leonarda di Capria, ljubav koja mu je donela i prestižnu nagradu Oskar, ili je ovde po sredi nešto sasvim drugo!?
100 godina kasnije
Na stogodišnjicu potapanja “Titanika”, u karti rađenoj za isto vreme na istom mestu, na kome se odigrao ovaj tragičan događaj, vidimo ponavljanje astroloških obrazaca kao odjek u vremenu, koji pričaju priču potonulog broda. Neptun i Kiron se nalaze na gotovo identičnim stepenovima kao i te noći, samo što ovoga puta grade opoziciju sa Marsom koji je vladar Sunca.
A Sunce obrazuje egzaktnu konjunkciju sa pozicijom Merkura te aprilske zore 1912. godine, koji je bio vladar 4. kuće (kraja života) u karti ovog tragičnog događaja, ali takođe i aplikacionu opoziciju sa Saturnom, koji nas vraća u sećanje na “Titanik” i njegovu tragičnu noć. Ukoliko pogledamo samog Merkura u današnjoj karti (kao vladara Južnog čvora), uočavamo da se on nalazi tačno na nekadašnjoj poziciji zvezde Šeat, koja je imala svoju dramatičnu ulogu u odigranim događajima. I konačno, za stogodišnjicu potonuća “Titanika”, na tom istom mestu u isto vreme, osa Asc – Desc se nalazi na stepenu do u minut, ali u zamenjenim znacima, kao i pozicija ose Asc – Desc Sunčeve karte Jamesa Camerona!
Povezanost kroz progresije
Možda je od svih, stradalih sa “Titanika”, ipak, najtragičnija ličnost ovog događaja bio sam kapetan broda – Edward J.Smith, koji je važio za jednog od najiskusnijih pomorskih kapetana, a kome je putovanje ka New Yorku na ovom brodu, trebalo da bude jedno od poslednjih u karijeri, jer ga je čekala zaslužena penzija. Njegovu najprecizniju natalnu kartu nam je predstavila ruska astrologinja Karina Dilanjan u svom članku o “Titaniku”, koju i ja koristim u osvrtu na ovaj događaj.
Mnogi pokazatelji progresirane karte kapetana Smitha ukazuju veoma slikovito na kraj njegovog života zore 15. aprila 1912. Jedan od njih je i natalni vladar Asc kapetana Smitha – Saturn na 3º Ovna, na kome se upravo u danu potonuća našla tranzitna Venera kao vladarka njegove 8. kuće. Setićemo se da se na ovom stepenu našlo tranzitno Sunce u večeri dodele Oskara filmu “Titanik”! Nadalje, progresivni Južni Čvor kapetana Edwarda se te godine našao tačno na 21º Vodolije – na samom Ascendentu karte potonuća. Sa druge strane i njegov sekundarni Ascendent na 6º Blizanaca zatekao se tačno na vrhu 4. kuće njegovog natala, ukazujući na kraj njegovog života. Pored toga, njegov sekundarni Mesec za period potonuća došao je na 11º Škorpiona – odnosno na stepen egzaltacije Urana, ali i u oblast “spaljenog puta”. Ukoliko obratimo pažnju na Sunčevu kartu Jamesa Camerona, uočićemo da se upravo na ovom stepenu nalazi vrh njegove 4. kuće, koja ne ukazuje samo na kraj života, već i na njegov početak u majčinoj utrobi.
Vladar ovog kapetanovog sekundarnog Meseca na vrhu 4. kuće karte Camerona je Pluton u rediteljevoj karti, koji se nalazi u egzaktnoj konjunkciji sa Severnim čvorom natalne karte Edwarda Smitha, ali ujedno obrazuje i egzaktnu opoziciju sa vladarem 4. kuće (kraja života) kapetana “Titanika” – Merkurom u egzaktnoj konjunkciji sa Južnim čvorom u 1. kući kapetana! Takođe i Uran u karti Camerona, obrazuje egzaktan kvadrat sa pozicijom Merkura – vladara 4. kuće karte potonuća “Titanika”.
Ukoliko obratimo pažnju i na poziciju Marsa u natalu kapetana Smitha (koji predstavlja dispozitora vladara Asc), uočićemo da se on nalazi u egzaktnoj konjunkciji sa vrhom 12. kuće regresirane karte solarnog luka Jamesa Camerona za godinu potonuća “Titanika”.
Ovo su slike izuzetno snažne veze između ove tragedije kapetana Edwarda Smitha i Jamesa Camerona, koje pružaju glavnu okosnicu rediteljeve opsesije potonućem “Titanika”, čiju je priču pretočio u film i u svoju životnu potragu za odgovorima o razlozima ove velike pomorske nesreće. Da li je Cameronovo zanimanje za ovaj događaj puka znatiželja i potraga za senzacionalizmom ili nešto mnogo dublje od toga?
Astrološki pokazatelji pred nas stavljaju mnoga pitanja među kojima je i ono ključno: Da li je James Cameron čovek koji je pre sto godina u ledenim vodama severnog Atlantika potonuo sa svojim brodom, čija nesmirena Duša teži da svetu i samoj sebi razjasni tragediju “nepotopivog” broda koji je za sobom, u ledene dubine okeana, poveo toliko mnogo Duša?
Astrologija nam pruža mogućnost da zavirimo u nevidljive kodove naših sudbina, traganja i težnji umotane u tajne velove vremena, vodeći nas u potragu za najdubljim odgovorima koje pronalazimo u dubinama naše podsvesti – istim onim dubinama u kojima jedna nesmirena Duša pronalazi svoj potonuli brod.