Tvoje je samo ono što daješ

Tokom godina življenja i rada na sebi i sa drugim ljudima, otkrivala sam smisao emocija. Krajnje tumačenje emocija uvek se svodilo na partnerski odnos. U toku jedne konsultacije mlada žena me pitala: „Šta je najvažnije, na šta najviše treba da obratim pažnju kod odabira potencijalnog partnera?“ Ona nije dovodila u pitanje nikakvu astro – simboliku, samo je tražila da joj kažem koja ljudska osobina najblagotvornije deluje na onog drugog? I sama sam o tome počela da razmišljam na jedan novi način.

Počela sam na prvo mesto da stavljam samopoštovanje. Ono utiče na sva područja života – ali nije lako pronaći osobu s istinskim, zdravim samopoštovanjem. Mnogi oblici ponašanja koje smatramo samopouzdanima zapravo su samo kompenzacija za nedostatak ljubavi prema sebi. Uglavnom je naš podsvesni doživljaj sebe negativan, a svesni više – manje ravnodušan, a verujem da gotovo niko od nas ne zna koliko bi nam život bio drugačiji kad bismo istinski voleli sebe.

Pre nego se ozbiljno upustimo u razmatranje onog drugog, neophodan je uvid u onog prvog – zapravo samog sebe! Na putovanju koje se život zove čovek stiče iskustva, a sa iskustvom biva svestan. Osvajanjem svesnosti čovek počinje zračiti optimizmom, entuzijazmom i verom u čoveka i sopstvene sposobnosti. Bivanjem u svesnosti, čovek ne izbegava „sudbinu“ – naprotiv on nalazi cilj i svrhu, smisao svog postojanja.

Krenimo od početka

Natalija je došla na konsultaciju sa idejom da joj „pomognem“ napraviti plan u ostvarivanju emotivne veze. Naravno, nisam odbila učestvovati u pravljenju plana, ali sam imala predlog: pre nego krenemo u generalno spremanje sebe neophodno je „otvoriti prozore, napraviti malo promaju, podići tepihe“.

Zar nije prirodno da mlada osoba bude inspirisana ljubavlju? Natalija je imala nekoliko blokada u svom životu gde je naprosto negde zaboravila sebe. Ostavila je sebe u hodnicima straha i sada ne sme da se vrati po sebe. Treba joj svetlo i treba joj ruka da je povede do nje.

U proleće 2003. godine Natalija je prvi put ušla u stvarnu emotivnu vezu sa kolegom sa fakulteta. Bila je posvećena studijama, učenju jezika, želeći da se što pre osamostali da pomogne svojoj porodici. Natalijina porodica je jedna od mnogih koje su devedesetih godina u ratnom ludilu ostale bez kuće. Braća su otišla u inostranstvo, a ona je na periferiji Beograda živela sa roditeljima.

Bila je pri kraju studija i mislila je da je veza sa Nešom prava stvar za nju. Rekla mi je: „Nekako sam imala poverenja u Nešu, nije bilo razloga da mu ne verujem. Moja koleginica Gordana, Sarajka, bila je uz mene „kao mi se kapiramo, jer smo mi izbeglice“. Kada sam izlazila sa Nešom, Gordana se nekako uvek našla tu. Pa hajde da ne ostane sama, neka ide sa nama – govorila sam. Neši to nije u početku prijalo, protivio se. Pokušavala sam nekako da izbegnem Gocu, ali teško mi je išlo. Nisam mogla da se suprostavim na jedan fin način, a sve drugo mi nije dolazilo u obzir.

Posle nekoliko meseci skoro da je postalo prirodno da planiramo i Gocu za doček 2004. godine. Imala sam nekako loš osečaj. Htela sam da joj otvoreno kažem da ja i Neša želimo biti sami. Nisam stigla da joj kažem. Neši to nije više smetalo. Loš osečaj sam nosila kao gorčinu u ustima. Goca je bila vesela, smejala se stalno, nije me više pitala ništa. Uglavnom se obraćala Neši.

Pred samu ponoć 2004. ja i Neša smo plesali i htela sam da se ne odvojim od njega, htela sam da mu ja budem u naručju kada otkuca ponoć. Goca je plesala sa našim kolegom za koga sam verovala da ima neke planove sa njom. Ne znam kako, ali oni su se vrtili u krug oko nas i samo me taj kolega uzeo od Neše za ruku, a Goca je pala Neši u zagrljaj. Tog trenutka je počelo odbrojavanje i svi su se veselili. Meni nije bilo dobro, bilo mi je muka, mislila sam da ću svakog trenutka pasti u nesvest. Niko nije obraćao pažnju na mene. Nekako sam smogla snage da povučem Nešu za ruku da mu kažem da mi nije dobro. Svi su čestitali jedni drugima, Neša me zagrlio i onako ovlaš poljubio i poželio mi puno sreće. Nije shvatao da mi nije dobro. Pustila sam ga i nekako sam se dovukla do izlaza da se ne ispovračam pred svima.

Baš mi je bilo loše. Držala sam malu torbicu u rukama kao jedini oslonac. Tog trenutka se pred ulazom zaustavio taxi, dovezao je neke mlade ljude u naš klub. Ne znam kako sam uspela doći do taksija.

Kada sam došla kući, majka se jako uplašila za mene. Posle mi je rekla da je ona to sve naslučivala.“

Vrtlog zvani Uran na ascendentu

Natalijino razočarenje je bilo veliko, bolno, traumatično. Koliko može jedan ascendentalni Škorpion da pati, da boluje? Koliko može Uran na samom ascendentu da donese nemira, nervnih slomova i bežanja od samog sebe? To samo znaju oni koji imaju (egzaltiranog) Urana na ascendentu.

Posle tog dočeka Nove godine nije htela ni da čuje ni za Nešu ni za Gocu. No, oni se nisu mnogo ni trudili. Ona je to nekako potajno priželjkivala, na nekakav suludi Škorpionski način je to želela. Natalija je Lavica sa podznakom u Škorpionu. Oba vladara podznaka su u 11. polju u znaku Vage, njezin fokus je snažno usmeren na prijatelje (11. polje) i partnera (Vaga). Natalijina Venera (prijateljica) je u 8. polju i u kvadratu Saturnom i Jupiterom. Njih dve su imale upravo konflikt u načinu razmišljanja. Goca je bila površna i jednostavna i nije ju zanimalo kako se ona oseća. Natalija je duboka, pravedna, preemotivna i nadasve vrlo tvrdoglava. Ona je u svemu tražila suštinu, dubinu ali u drugim ljudima.

U Natalijinom horoskopu, pored tog konflikta postoji i konflikt unutar nje na nivou svesno (Sunce) i podsvesno (Mesec). Obe ove planete su u dobrom dostojanstvu, ali u lošem odnosu. Ovaj odnos joj je doneo probleme i na fizičkom planu. Natalija je upadala u krize anoreksije. Kada je trebala da diplomira u maju 2004, ona je završila u bolnici. Saturn je tranzitirao njeno 8. polje i pravio neudobne aspekte prema njenom vladaru ascendenta (nesvesni deo). Sklopila se slika mraka, apatije i depresije. Natalija je dobila napade gušenja i ekcem po koži. Nije mogla da jede.

Pomoć devete kuće

Njezin mlađi brat je živeo u to vreme u Švajcarskoj. Radio je na dva posla da bi pomagao roditeljima. U to vreme se i oženio. On i njegova žena su odlučili da Nataliju dovedu u Švajcarsku, ne bili se malo oporavila i majka odmorila od danonoćnih briga.

Boravak u Švajcarskoj je zaista bio blagorodan. Natalija se oporavljala. Istina, sporo ali je krenulo na bolje. Htela je da diplomira i da se zaposli. Zaista je diplomirala i onako krhka i nežna, uz pomoć profesora sa fakulteta dobila je posao od godinu dana u Holandiji.

Natalija je u Holandiji imala odlične uslove i jako dobro se oporavljala, ali je stalno osećala grižu savesti prema roditeljima. Jedva je čekaka da joj istekne ugovor da se vrati roditeljima. Vratila se u Beograd znatno jača, zdravija. Promenila je način ishrane, samim tim je promenila i svoju genetsku vibraciju. Natalija u svom genetskom kodu nosi Saturn kvadrat Venera koji ima izlaz preko Merkura u Raku.

Kada je Saturn prelazio preko njenog Sunca, saznala je da su se Neša i Goca venčali i da čekaju bebu. Dok mi je to pričala imala sam utisak da su joj se oči uvukle još dublje, kao da je dobila tamne kolutove oko očiju. Imala sam utisak da još nešto duboko drži u sebi, da je boli, da joj dušu kida. Nisam insistirala, ali naša priča je dobila drugi tok od onog početnog. Natalija nije bila još spremna za susret sa sobom!

Naša prva konsultacija je bila kada je Natalija imala prvi Saturnov povratak. Napravile smo jedan mali plan da Natalija krene u osvešćivanje sebe. Očekivala sam da će ulaskom Saturna u znak Vage Natalija imati prilične izazove (oba vladara se nalaze u znaku Vage). Mnogo je toga što nas kao ljudska bića određuje, počev od astrološkog koda (predispozicije), pa do gena roditelja koji se ukrštaju tako da bismo mi ovakvi nastali. A onda, takvi kakvi smo stvoreni, stičemo slobodu da biramo: hoćemo li takvi ostati ili ćemo promeniti ono što nam ne odgovara.

Ispit zrelosti i odgovornosti

Natalija je snagom svoje volje (Sunce u Lavu) i upornošću koje joj upravo donosi dobra konekcija vladara ascendenta i Sunca nastavila dalje. Bila je stabilna, kao da je čekala trenutak da pokaže da ona to može. U periodu 2010/2011. godine smo se dva puta videle. Natalija je naučila neke mele tehnike, vežbice koje su joj pomagale da ostane konektovana sa sobom. Pratila je savete i držala svoju rutinu veoma dobro.

Krajem 2011 godine Natalija je dobila posao u Beogradu. Bila je zadovoljna. Od cele ondašnje novogodišnje traume ostao joj je još trag u vidu izbegavanja praznika. Očekivala sam od nje da se osmeli i da se poveže bar na prijateljskoj osnovi sa jednom osobom. Bila je dobra, ali u većem krugu.

U našem planu za 2012. godinu smo imali i tu temu: dozvoliti sebi iskustvo kroz prijateljstvo i potencijalno partnerstvo. Nagovestila sam joj potencijalne mogućnosti za ove aktivnosti. Vođena sam idejom da će joj tranzitni Jupiter prelaziti preko Venere, koja će prethodno dobiti podršku od Saturna iz Vage.

I tako, Natalija je u proleće 2013. upoznala na poslu svog današnjeg partnera. On je znatno stariji od Natalije i iza sebe ima brak. Na jesen su ušli u emotivnu vezu. On od nje ništa nije zahtevao, hteo je samo da provodi vreme sa njom i da uči srpski jezik. Ovaj gospodin je uzeo ulogu Sunca u njenom horoskopu. Nebeska matematika je najpreciznija, nepogrešiva. Sunce u svom znaku ima odlične aspekte sa njom samom, kao i trigon sa Neptunom (poverenje), a nalazi se i u 9. kući, koja ukazuje kako na smisao u životu, tako i na drugi brak. Pored toga, ovo Sunce je još i na Severnom Čvoru, što svakako naglašava ulogu svrhe i pronalaženja svog puta kroz ovaj odnos.

Period u kome se danas Natalija nalazi nije ni malo lak, ali ona je odlučila – ide dalje! Zapravo je bila moja največa zadaća – da je dovedem do praga da ona može da odlučuje o svom životu.