Rođena sam pre pola veka u zemlji Škorpiona (Bosna), gde ni žena (Mesec) ni devojka (Venera) nemaju svoje dostojanstvo. U noći punog Meseca, koji je obećavao obilje prognanih emocija (Mesec u izgonu u Jarcu), bio je prvi udah ove inkarnacije. Odrasla sam u porodici u kojoj su se znala jasna pravila. Norme ponašanja je odredila čaršija (Mesec u Jarcu u 10. kući). Sve je to nekako pokrivala moja baka (Neptun u Škorpionu u kvintilu sa Mesecom). Podučavala me veštinama života (Sunce kvintil Neptun), sve dok se nije pobunila majka (Mesec u Jarcu).
Moje Sunce je u Lavu u 5. kući gde naj jače sija i najviše voli, ali koga, gde, kada ? (Sunce u konjunkciji sa Uranom, u kvadratu sa Jupiterom i u trigonu sa Saturnom).
Život u mojoj čaršiji se odvijao iza prozora kada padne noć. Dan sa toliko svetla nije otkrivao ništa. Moje probuđeno biće je sve videlo i sve osećalo (Sunce i Mesec u kvintilu sa Neptunom). Samo kada se setim početka aprila, kada kao najveći prasak pucaju pupoljci šljiva i iskače milion latica behara, a moje srce od radosti bije kao fanfare, raduje se rođenju i slavi život. Moja mati me je prekorevala (Mesec u Jarcu); " šššššš, preglasna si, raskalašna si, šta će reči ljudi, tako se ne ponašaju lepo vaspitane devojčice!" Ništa nisam razumela.
Pratila sam lepotu moga kraja sa slikama koje su se smenjivale kao najveća umetnička dela. Od proleća do leta, behar me je opijao, zavodio, šaputao mi da idem dalje.
A onda bi došlo leto. Plodovi mog behara su bili svuda oko mene. Ljudi su se smejali i radovali, a ja sam znala da su se zarazili onom lepotom koju sam ja još u beharu tih voćki osećala, od čega sam bila tako opijena. S' početka jeseni sve je mirisalo na bostan I nove knjige! Volela sam tu mešavinu mirisa slatkog i novog (Venera u konjunkciji sa Marsom). Pri kraju novembra je počinjao sneg i ako, ne daj Bože, izgubiš rukavice – nećeš ih naći pre marta dok se sneg ne istopi (Merkur u kvadratu sa Neptunom). Zimske noći su bile duge. Graja dece i odraslih odzvanjala je kao praporci na sankama. Leteli su niz brdo na sankama, pri svetlu moga noćnog Sunca (Mesec u trigonu sa Venerom i Marsom, u sekstilu sa Jupiterom).
Porodica
Bila sam treći razred osnovne škole, kada sam krišom, umesto da spavam gledala u pun Mesec. Ja sam ga zvala noćno Sunce. Mnogo sam volela pun Mesec (rođena sam u fazi punog Meseca). Jedne noći dok sam bila zagledana u Mesec, osetila sam vrelu ruku (Merkur u Lavu) na mom ramenu. Bio je moj «tajo» (tako sam zvala svog oca). Čovek zvani «dobrota» (njegovo Sunce u Strelcu) pita me: “Emo, šta ima to gore?» Ponekad me iz milošte zvao Ema. Ljutila sam se ako, ne daj Bože, promakne da me zovne «sine» (ascedent u Ovnu)! Ja se pravim važna pa mu pričam tiho da ne čuje mama, “vidi tajo, kakve figure na Suncu (Mesecu) – znaš li šta to znači?“ Tata bi mi tiho rekao: „Nije ti to ni blizu Sunca, to ti je Sunčeva sestra Luna, koja po celi dan pije svjetlo Sunca da bi ga kad padne mrak prosipala po nama da lepše spavamo!“ Mama je uvek sve čula i sve znala… „samo još to treba da joj ispričaš“ kritikovala je tatu. Retki su bili trenuci bljeska između mene i mog tate, jer sam ja do svoje desete godine živela kod bake. Te retke vikende i raspuste mi smo se očima sporazumevali, da mama ne vidi!
Kada sam se preselila kod roditelja u desetoj godini počelo je moje prilagođavanje, za koje moram priznati da mi je teško išlo (Mesec inkonjunkcija Uran)! Tada sam imala svoj svet i svoja bića sa kojima sam pričala koja niko ne bi mogao videti niti čuti. Veoma rano sam otkrila svoju različitost. Nekako nisam bila po meri svoje porodice! Nisam bila zabrinuta zbog toga, imala sam ja svoj film u kome sam ja bila glavna glumica. Maštala sam i zamišljala.
Prva ljubav
Jedno jutro sam se probudila sa nekakvom lakoćom, neko ili nešto me je vodilo. Samo napred! Srce je bilo razigrano dajući mi slobodu da me noge nose kud one hoće (Merkur-noge, Uran-sloboda, Sunce-srce)! Imala sam samo 17.godina kada sam ugledala kako se sa neba spustio Bog u telo jednog prelepog mladića. Došao je da me voli i da ga volim, onako nevino, naivno i beskrajno iskreno! Sa ove distance, znam da je on otvorio „moju“ Pandorinu kutiju. Ta prevelika radoznalost, to traganje nije bilo ništa drugo do traganjem za ljubavlju, bezuslovnom i iskrenom.
To što sam videla u njemu, nisam ni znala niti sam do tada osetila. On je bio moja ulaznica za novi svet, (u diurnalnom horoskopu tog dana našla se konjunkcija Venere i Sunca u Blizancima), a ja sam to zvala ljubav, jer tako je to tada izgledalo. Tranzitni Mars je došao na natalnog Urana, što je slika otkrivanja novog sveta. Kako je jedna mala provincijska devojčica mogla da zna šta je ljubav iz očaja (tranzitni Saturn na vrhu 5. polja)? Sada sam sigurna da je on bio prst sudbine. Sudbina moje Venere u Devici nije baš bila bajna. Ipak, Mars, vladar mog podznaka je čvrsto prigrlio Veneru.
Pratila sam te zelene oči, kao svoje nadahnuće, kao Boga. U mojoj porodičnoj kući Bog se nije pominjao, a ja sam imala takvu potrebu baš za njim, za Bogom. Bilo mi je svejedno kako se on zove, da li Alah, Hrist, Buda, Jehova. Znala sam da je to nešto što se u našoj kući ne pominje, a vezano za neku veliku ljubav, za neku veliku svetlost i veliku slobodu. Meni je baš to bilo potrebno. Tog dana sve se to posložilo u tim zelenim očima.
Ja se nisam dvoumila, samo sam pustila da me opiju te oči kao najveće svetlo, kao najveća ljubav, kao najveća sloboda. Tada nisam znala da me on vodi mom učitelju, Saturnu – u njegovu zemlju Jarca, gde se najbolje karmičke lekcije uče! Moja životna škola je počela u Srbiji. Davno, pre trideset i nešto godina, nisam bila toga svesna. Danas znam i osećam to! Mnogo što šta mi je kao bljesak (Merkur konjunkcija Uran) pred očima postajalo jasno. Tek nedavno sam osvestila zašto nisam rađala žensku decu. Razumem tek sada da je vreme da se popravi u genetici dostojanstvo ženskog principa. U mom horoskopu je naglašena vatra, Sunce u Lavu, podznak u Ovnu – sve jaki muški principi!
Tako sam u nekim osamnaestim godinama svog života poželela da rodim lepu ćerku i da joj dam ime Jovana. Možda sam mislila ili se nadala, da ako rodim devjčicu, rodiću sebe u istom životu, daću sebi novu šansu kroz nju (Venera, ćerka, mi je retrogradna i u sekstilu sa Jupiterom što je nada).
Iskustva braka
Sa 23 godine sam već zaboravila da sam tako ludo volela jednog čoveka kome sam po njegovoj želji rodila sina. Moj sin u svom horoskopu ima Mesec u Biku. Ova slika u horoskopu moga sina opisuje mene, jer sam zaista bila egzaltirana materinstvom! Devet godina posle tog sina rodila sam drugog sina drugom čoveku.
Mlađi sin ima Mesec (majka) u znaku Vodolije. Za samo devet zemaljskih godina od egzaltirane mame ja sam postala oslobođena mama. Mnogo je moćan taj broj devet. Ni tada nisam znala šta je to što me tera na neku vrstu oslobađanja. Kao da neko oslobađa kroz mene duha iz boce. Kako sam naglo ulazila u ljubav. Takav intenzitet strasti, kada samo osetim to nešto u meni da me oslobađa sile gravitacije, ja poletim… ali nažalost na kratko. Nisam znala šta je to što hoću, što tražim? Sledeća ljubav mi se dogodila samo godinu dana od razvoda. Tada sam htela biti u «celibatu» – bar sam tako tada govorila! Brak mi je ostavio gorčinu u ustima. Nisam bila ljuta. Nisam bila prevarena. Bila sam tužna i neshvaćena!
U moj život je ušetao potpuno neprimetno novi muškarac. Nisam ga uopšte bila svesna. Nekako sam nalazila neku vrstu naslade baš u samoći, plakanju do iznemoglosti, očaju. Kada sam ga prvi put pogledala u oči, ovoga puta crne oči, bila sam usisana u njegovo biće. Potpuno sam odlepila od zemljine površine. Merila sam vreme njegovim poljupcima. Predavali smo se jedno drugom kao da nam je to poslednja želja u životu. U mojoj glavi nije postojala nijedna misao. U mom telu je bila glad, a mojom dušom je orao strah… strah od samoće, ostavljanja… i to se dogodilo.
Rekla bih ničim izazvana, sudbina je posle tri godine na moje srce prosula pelin, otrov iz kojeg je rasla kopriva i bol. Okolnosti su donele okean suza, koji nijedan most nije mogao da premosti.
O, Bože mogla bih i sada da plačem kada se setim te ljubavi, tog očaja. Morao je da bira između mene i svoje porodice. Izabrao je svoju porodicu i – bravo za njega – on je imao šta da bira, a ja nisam!
Nisam bila ljuta ni na njega, niti sam mrzela, samo sam mu zavidela što je imao tako snažnu porodicu koja me je doživela kao vanzemaljca koji je njihovog sina, brata, zaveo. Oni ne znaju da je on mene zaveo, no to verovatno nikada neće ni saznati, a i kao da je bitno ko je koga zaveo i ko je koga ostavio? Sudbina mi je gorko delila lekcije.
Ponovni susret
Petnaest godina od tada ja sam slučajno na aerodromu «Beograd». Pratim sestru za Frankfurt i već sam odavno „srećno udata“. Sedimo tako ja i moja sestra u kafeu i čekamo ukrcavanje, kada iz mojih leđa čujem glas… Nije mi dobro. Podilazi me jeza. Zmija sa dna moje kičme proteže se i u potiljku moje glave sikće. Ustajem. Okrećem se i vidim čoveka koji mi je napravio največi ožiljak na duši. Neka magla mi se javlja pred očima. Ne čujem. Samo vidim kako se ljudima mrdaju usne… ne znam kako, došla sam do toaleta. Umivam se. Moja sestra nema pojma šta mi se događa. Malo se sređujem i dolazim sebi, pratim sestru do pasoške kontrole, izmičem se u stranu da joj mahnem i slučajno dotaknem čoveka koji ljubi svoju ženu i govori da će joj se javiti iz Frankfurta čim stigne. U deliću sekunde smo se pogledali u zenice očiju, oživeli smo sve i prečutno odlučili da to ne podelimo ni sa kim ni tada ni nikada. To spajanje u tački zenica naših očiju je bilo kao sama ekstaza smrti.
Kasnije me je sestra pitala telefonom kada je stigla u Frankfurt da li sam trudna, jer sam tako čudno izgledala… Da, moja sestra je prepoznala teret koji nosim ali ne pod pojasom već pod grudnom kosti, koja mi se tog dana u prah pretvorila.
U drugi brak sam ušla, opet «naglavačke».
Upoznajem mladog čoveka kod moje prijateljice samo mesec dana od moje emotivne smrti. Nisam uopšte o njemu razmišljala kao o muškarcu. Bio je očajan, jer ga je ostavila devojka za koju je bio spreman umreti. Ja ga slušam i ne znam šta da mu kažem. Htela bih da ga ohrabrim, da nije samo njemu tako. Eto, baš se meni to desilo i pričam ja, pričam, izlivam svoj očaj, palim cigaretu za cigaretom. Budući da je sportista, on i ne puši niti pije. Divno. Ja mu kažem hajde da popijemo po jedno piće, «zapali cigaretu biće ti lakše». Navedoh ga na greh i zavedoh, a da ne znam ni sama kako i čime i zašto? Jako smo se sprijateljili. Počesmo da tešimo jedno drugo i rodi se još jedna ljubav iz očaja. Godinu dana od tada nalazim se pred oltarom u beloj haljini sa belim necom preko lica, kraj njega…. Ova priča još traje kao zajednički rast ka oslobađanju karmičih dugova! Verujem u Saturna, sada je u Vagi i čekam trenutak presude. Zapravo ništa ja više ne čekam. Ja sam tu već zadnjih trideset godina. Ja učim, padam, krećem, zastajem, ustajem…
Pronalaženje Ljubavi
Sva moja traganja su nikla u mom srcu. Danas znam da je to centar života. Pored toga glava treba da je lepa i da prati i usvaja formalna znanja. Razna učenja od osnovne škole do fakulteta i dalje! Život nastaje duboko u srcu sa jednom jedinom istinom kao lepotom i iskrenosču i prema sebi i prema drugima. Genetika nosi bar pola od sudbine, a genetiku može korigovati samo svetlost, što je ljubav, što je Bog, što je sloboda!
U jednoj knjizi sam pročitala da srećan čovek mora da nađe Boga (sinonim za ljubav) u sebi, da čvrsto na zemlji stoji kao da ima četiri noge, da umesto glave ima buket razuzdanog cveća, da su mu ruke sklopljene kao u molitvi, a da mu je srce jedno nasmejano lice. Da bismo pronašli sklad koji želimo neophodno je svet gledati kroz srce a ne kroz glavu, jer samo tako spoznajemo Boga (bezuslovnu ljubav) u sebi!
Pre izvesnog vremena upoznala sam konačno jednu divnu osobu. Prvi put sam osetila da me neko voli bezuslovno i da sve čini da se moje telo dobro oseča. Ta osoba me razume i kada sam besna i kada sam tužna. Ona me neguje, pazi na mene. Čuva me «kao malo vode na dlanu». Ljulja me u noćima nesanice. Miluje moja sećanja i ne optužuje. Ne sudi mi, navija za mene.
Želim da ova ljubav traje večno! Upoznala sam SEBE!
