Kada govorimo o Apolonu, mi govorimo o Artemidinom bratu blizancu koji je po priči rođen 9 minuta posle nje na plutajućem ostrvu Del. To je bilo jedino mesto gde im je Posejdon dozvolio da se rode zbog Herine ljubomore na vanbračno Zevsovo dete.
Proročište koje je Apolon stvorio je jedno od najstarijih proročišta, u koje su svi odlazili kako bi dobili tumačenje svoje budućnosti. To je toliko drevno da je postojalo pre svakog znanja o astrologiji, to je jedno od prvih, primarnih proročišta. Ono je nastalo na mestu na kome je zmija ili zmaj, piton, ubijen. On je stoga postao zaštitnik svih proroka – Apolon, Bog sunca i potpuni pokrovitelj umetnosti i muza, bog muzike, koji svojom lirom, pleni srca svih ljudi. Njegova jedinstvena priroda je odisala venerijanskim izgledom i prirodom, sa jedne strane, a sa druge znanjima o budućim događajima, a sa treće okrutnošću – ispod njegove vrlo fine površine koja nikada nije volela primitivizam, nalazila se jedna vrlo oštra crta koja je umela da kažnjava sve one koji ne poštuju zakon ili koje je uhvatio u laži.
Njegove kazne su bile neobično jake, ubijao je ljude ali isto tako je umeo i da isceljuje. Apolon onaj koji je prihvatio Hirona kada su ga roditelji odbacili, te je Apolon jedno, možemo slobodno reći, sedište Hirona, ili njegova osnova.
U svakom slučaju, Apolon je jedno od najkontraverznijih božanstava koje postoje, koje u sebi spaja čitav niz vrlo velikih različitosti, i za nas je jako bitno da pokušamo da proniknemo u ono što njegova poruka jeste, u svačijem horoskopu, posmatrajući pre svega trenutak kada je otkriven.
On je otkriven 24. aprila 1932. godine u Hajdelbergu u Nemačkoj od strane istog astronoma koji je otkrio i asteroid Hermes. Ovaj asteroid je nazvan Apolon ili Apolo, i po njemu je čitava grupa asteroida koji imaju tu osobinu da presecaju Zemljinu putanju, dakle da izlaze iz glavnog pojasa asteroida i da se vraćaju, dobila ime. On ima neravnomerno kretanje – u jednom trenutku ide brže, u drugom trenutku se vidno i bitno usporava kretanje zbog eliptičnog puta. Kada je cela njegova putanja otkrivena, on je nestao, kao i Hermes, te nosi izvesnu tajnu u sebi.
Asteriod Apolon je, iako Bog sunca, nađen u znaku Škorpiona, u veoma jakoj opoziciji sa samim Suncem, koje je ovde na stepenu egzaltacije Meseca. Ipak, 3. stepen Bika nije samo stepen egzaltacije Meseca, to je i stepen na kojem je Hiron otkriven, to je i stepen na kojem je Hiron bio kada je Uran otkriven. Treći stepen Bika predstavlja mesto koje daje popularnost i ukazuje na nešto što će ljudi voleti, na posebnu dušu koja se spaja sa svojim kosmičkim delom.
Poznato je da ova osa 3 Bika – 3 Škorpiona predstavlja primarnu osu čvorova, mesto gde hrana ulazi što zovemo životom i mesto gde se život gubi. Ako bismo posmatrali ovaj krug sa Suncem u 3 dimenzije, to ne bi izgledalo ovako kako se ovde vidi sada, nego bi ova tačka u sredini bila vrlo duboko, vrlo daleko unutar ovog kruga; fali joj dimenzija da bi se videla dubina zato što je to dno crne rupe, to je singularitet, to je tačka vira. Iz prvog solarnog povratka se upravo vidi ova priroda natusa koja je oživljena u tački Sunca, dakle ne u krugu Sunca, što je sam trenutak, nulti, u kojem smo rođeni, već trenutak 1, što je prvi Solarni povratak. Sa Apolonom dobijamo onu tačku koja nam daje celinu, kao što sa prvim Solarnim povratkom dobijamo prvi krug, ili prvu celinu, a konačno, imati celinu znači biti zdrav. Ko može da gleda Sunce i da izdrži taj pogled? Gotovo niko, zato što je celina koju Sunce predstavlja za prosečnog čoveka nepodnošljiva, previše snažna. Apolon predstavlja onu svest koja je celina, kao kada bismo mogli gledati u Sunce, i isceliti se od toga.
Ako posmatramo ovaj chart vidimo da je jedan od njegovih vladara upravo Pluton koji se nalazi na 20. stepenu Raka, u egzaktnom kvadratu sa Uranom na 20. Ovna, što je bio poslednji kvadrat koji smo imali u ovoj bliskoj istoriji i koji će se sada ponoviti 2012. samo što će Pluton biti u Jarcu, a Uran biti u Ovnu. Sam Pluton koji se nalazi na vrhu 4. kuće i ima kvadrat sa Uranom, te svakako predstavlja dramatičnu energiju, ogromnu silu koju on nosi i ukazuje na ogromnu pretnju koju ima u samom startu; na rođenju kad neko pokušava, zmaj, zmija, sve što Pluton jeste, da ga napadne. Od ovog specifičnog kvadrata, gde su i Uran i Mars i Merkur u jakoj kvadraturi, preko dispozitora – dispozitor Plutona je Mesec, dispozitor Urana je Mars – dobijamo trigon i ovo je slika u kojoj vidimo da jedan zmaj pada, da nestaje, da kvadrat prelazi u trigon, te da će on imati to mesto gde je zmaj pao, svoju osnovu ili svoje proročište. Apolon nosi primarnu sliku nekoga ko može da uzme na sebe taj dramatičan čin ubistva zmije koja je bila poštovana, koja je bila deo čitavog jednog kulta, i da na njenim osnovama napravi svoj kult. Potrebna je ogromna snaga da bi se promenio jedan tok genetike, tok koji svaki natus u sebi ima. Savladati zmaja u priči o Apolonu predstavlja zapravo ulazak u svet znanja, proroštva i uopšte u svet posebnih moći.
Ako posmatramo vladara od strane Sunca, vidimo da je to Venera koja je u Blizancima i preko dispozicije ide u 12. kuću ponovo, gradeći sekstil sa samom Venerom, i jedna od stvari koja se odmah otvara jeste umetnost jer su Merkur i Venera jedan od kodova za to, međutim tu je svakako i sposobnost da kada natus iz sebe, iz svoje 12.-ice krene da govori, on predstavlja jedan kanal.
U njegovom proročištu u Delfima stajao je moto, maksima: „Poznaj sebe, upoznaćeš Univerzum i Bogove“.
On govori natusu da upozna sebe, pri čemu svaki natus jeste upravo ono što je 12. kuća.