Retrogradnost je vraćanje na nešto i u osnovnom principu retrogradnosti vidimo da se planeta, na primer vladar prvog znaka, vraća u reku svojih predaka, gde više ne teži ka drugom znaku, kao direktni Mars, već teži ka 9. znaku. Sva potreba za „religare“ ili ponovnim povezivanjem, što je osnova svake religije jer „religare“ znači ponovno povezivanje, ide iz retrogradnosti. Potreba čoveka da se vrati na svoje pretke ili na sopstveni prethodni život i na ono što je davno bilo i da se poveže sa tim, otkriva nam jednu novu stvarnost. Osnova svake religije, bilo danas ili nekada davno je uvek bila povezivanje sa precima jer je smrt je ta koja sve plaši. Spiritualnost je potpuno druga kategorija koja ne mora biti neminovno vezana za njih, ali na nivou religije služi tome da se jedan čovek, jedna nacija poveže sa svojim precima. Zato su sve one u osnovi jako vezane sa nacionalnim, plemenskim interesima, jer se uvek povezuju sa tom rekom onoga što je bilo.
Svaka 9 nastaje iz 8, iz te reke sećanja, predaka, a energija retrogradnosti nas povezuje sa tim, odakle natus može da dobije dosta snage ali kada govorimo o samoj potrebi duhovnosti, ona nije neminovno povezana sa idejom povezivanja sa precima. Preci su samo jedan kanal, jedan dodir ka našoj višoj spiritualnoj vrednosti, oni su samo jedna stvar, jedna osnova koju imamo u prvom eteričnom planu, sećanje ali tu je cela karma, tu je čitavo kolektivno, tu je čitava energija svih dela koja su bila učinjena.
Iznad toga postoji mnogo dublja vrednost koja nas povezuje sa nečim što je potpuno univerzalno i taj deo se ne vidi kroz prirodu Marsa kao osnovne potrebe za „religare“ već kroz onu prirodu koju dobijamo iz 12. kuće, vezanu za našu ličnu povezanost sa poljem duhovnosti, sa tim unutrašnjem poljem koje nas vodi ka svom višem Ja.
Ako na ovaj način posmatramo Marsa koji je povezan sa 1, sa 1. kućom, videćemo da je to direktnost. Direktnost podrazumeva stanje 1, dok je retrogradnost povezana sa stanjem 8. Kada energija kreće iz 1 ona ide direktno i ona je kao prava linija, dok ona druga zapravo ide suprotno jer počinje da se vraća. Kada napravimo pun krug i kad dodirnemo ovu stranu te osmice energija nam se vraća nazad i to kruženje energije predstavljeno je pričom 8. Tako svaka retrogradnost jeste 1 i 8.
Ako posmatramo istu stvar na nivou Jupitera, njegovo mesto, njegovo sedište je u 9. znaku, u znaku Strelca, gde se on oseća kao biće neba, kao Gospod, kao neko ko daje zakone. Ovo je planeta koja upravlja višim stvarima i višim vrednostima u životu. Ona kao direktna ima kretanje od 9 ka 10 i ono što je direktno u Jupiteru je upravo njegova potreba da se popne na Olimp, da bude vrhovni bog, da nasledi svog oca, da završavajući studije dobije sutra posao koji će biti karijera – 10. kuća i to je taj jasan put kako se od 9. ide ka 10. Deseti znak jeste Hronosov znak, a Jupiter je došao na poziciju tako što je svog oca Hronosa zbacio, ali baš kao i kod Marsa je vrlo interesantno to što ga ovde direktno kretanje vodi u pad dok je kod Marsa direktno kretanje ono koje ga prirodno vodi ka 2. kući, u njegov izgon.
Ono što se smatra normalnim kretanjem je da svoje znanje pretvorimo u poziciju i čovek studira da bi jednog dana izgradio karijeru. Iako je tu Jupiter u padu, on je ostvario svoju poziciju. Ipak, postoji i retrogradno kretanje Jupitera i on je, kao što znamo, prirodno u sedištu u Strelcu ali isto tako i u Ribama koje su znak retrogradnosti. Ribe su znak koji je iza prvog znaka Ovna, one su dvanaesti znak gde je Jupiter u sedištu, pa je logično da se Jupiter dosta dobro snalazi sa retrogradnošću.
Potrebno je tragati za retrogradnim Jupiterom ukoliko ga imamo, potrebno ga je pronaći. Kada ga pronađemo, imamo osećaj da smo došli kući jer to je ono što retrogradni Jupiter u osnovi jeste. On je egzaltiran u Raku, pa ima tendenciju da nas vrati u mesto našeg početka, odakle zaista dolazimo i gde pripadamo. Svako hodočašće je retrogradni Jupiter, svako putovanje u mesto kome osećamo da pripadamo, gde je neko naše unutrašnje, naše lično hodočašće.
Ako je retrogradni Jupiter teško postavljen to ne znači ništa drugo osim da je potrebna veća dubina, veća tišina, kao i da ćemo imati neka odlaganja, duže čekanje ili čak da ćemo morati iz nekoliko puta da ga potražimo. Možemo često imati neku blokadu kada budemo pokušali da odemo negde, neće nam biti lako da ga nađemo ali Jupiteru je glavna stvar da ima svoju veru i nadu koja nam pomažu u potrazi. Možda ćemo pronaći jednog učitelja, pa drugog, pa trećeg ali moramo naći ono što je naše, gde osećamo da pripadamo.
Kada smo se našli sa svojim retrogradnim Jupiterom mi znamo definitivno da smo tu, mi znamo da je to, prepoznajemo potpuno i jako osećanje prisustva i tada imamo pun osećaj blaženstva. Osećamo da smo ušli u frekvenciju sa svojim Jupiterom, sa svojom pravom pričom ovde na Zemlji i tada čovek ima i stiče sve – moć i sreću, i sve što mu je potrebno. Taj put je drugačiji od direktnog puta i u njemu nije ispričana priča u kojoj se znaju jasni putevi, gde postoje utabane staze, kao što je to slučaj sa direktnim. On nije manje vredan, već naprotiv, ljudi sa retrogradnim Jupiterom u natalnoj karti često imaju svoju misiju jasno postavljenu.
Primer: Vera Komarkova
Ascendentalni Bik sa Venerom u 9. kući u Jarcu, Suncem u Jarcu i Merkurom koji je na samom MC-u, a vladar 9. kuće i esencijalni predstavnik za 9. kuću Jupiter je egzaltiran i retrogradan, nalazi se na 22° Raka. Ona je žena alpinista koja je jedina iz svog tima koji je išao na osvajanje Mont Everesta svojevremeno osvojila taj vrh i izjavila, što je ovde vrlo interesantno, da je išla na svoje hodočašće.
Retrogradni Jupiter uvek putuje tamo gde postoji određena unutrašnja veza, unutrašnje sećanje. U znaku Jarca imamo Sunce, Merkura, Veneru koja je vladar Ascendenta i ona se seća da postoji neko mesto na kome treba da bude, a kako je u pitanju znak Jarca, to je naravno vrh planine.
Ipak, najvažnija stvar je da je Jupiter drugačiji od svih ostalih retrogradnih planeta po svojoj potpunoj osobenosti da na Zemlji pruža mogućnost spasenja i pronalaženja smisla čitavog života, čitave inkarnacije. Jupiter je taj koji kada je retrogradan i najdalje od Sunca u stvari pronalazi Sunce, tog Lava u sebi.
Uvek treba imati u vidu da brojevi koji se dobijaju kada se sabiraju vrednosti 9 i 2, i 9 i 4, što su 11 i 13 zajedno daju 24, što nijedan drugi broj, nijedan drugi Jod, nijedna druga kombinacija neće dati osim ako nije postavljena iz 9. znaka, 2. i 4. i to Jupiteru daje vrlo poseban kod, vrlo poseban simbol pronalaska sebe i oslobađanja duše od svih dugova neznanja. Jupiter je kategorija pronalaženja smisla.
Ako bismo rekli da običan, direktni Jupiter jeste jedna klasična priča o religiji, onda je retrogradni Jupiter koji je zapravo pronašao sebe zapravo priča o duhovnosti, priča o stvarnoj potrebi za pronalaženjem tog mesta svoje konekcije, svog učitelja i konačno pronalaženjem sopstvene duše, sopstvene prirode, sopstvene sreće na Zemlji. Uz pomoć svih tih stvari svaki čovek bi tako, kada krene u retrogradni put o kome mu Jupiter najviše govori, trebalo da pronađe to svoje mesto kome oseća da pripada i gde je nekada bio. To je njegovo hodočašće i svako bi tu trebalo da ode, to će ga voditi samo po sebi ali mora osećati ljubav ka tome – treba da je dovoljno tih i tamo gde bude voleo, tu će pronaći to svoje mesto.
Kao drugu stvar, trebalo bi da pronađe putem svog zadovoljstva i svog osećaja sreće i ljubavi svog učitelja kao svog vodiča i time treba da bude potpuno ispunjen u životu na Zemlji. Sa tim on stiče više stanje svesti, on prosto ima stalno prisutnog Jupitera u svojoj auri i to mu daje nepobedivost i u svakom smislu svega što Jupiter može dati, ali je on tada budan i probuđen samo zato što je otvoren ka tome i što je iskreno išao svojim putem.
