Priroda konjunkcije ima model stvaranja gde je prvi korak udvajanje, da iz jednog nastaje dva. To je opšti model stvaranja, deoba ćelije iz koje ćemo udvajanjem, replikovanjem dobiti još jednu sliku, i to je 2, to je opozicija.
I kao što je konjunkcija je Sunce, jer je vezana za prirodu svetla koje nas otvara ka jednom astralnom univerzumu, što daje taj početak odakle stvari nastaju, tako je opozicija suprotno od znaka Lava izražena u prirodi Urana. Uran zapravo sadrži dva polukruga u sebi koja se spajaju – dve suprotnosti, dve duše, dva suprotna dela koji traže da se spoje u jedno. Konačno, nije li to znak koji i svojim brojem daje vrednost 11, daje mogućnost da smo od jednog dobili još jedno, dva koja su paralelna?
Stoga je Uran sam po sebi kontradiktoran; i ovde moramo razumeti srodnost koja na određenom nivou postoji između Urana i Meseca.
Sunce konjunkcija Mesec je primarna slika svake konjunkcije, zato što njome dobijamo rođenje nečega, u konkretnom slučaju rođenje 12 znakova zodijaka. U toku godinu dana Sunce se sa Mesecom sastane 12 puta i svaki put na 30 stepeni rastojanja dajući rođenje novom znaku.
Svakako da će stoga prirodno simbolika opozicije biti izražena u tom Mesecu, i naravno, tipična opozicija nad opozicijama bila bi Mesec opozicija Uran. Opozicija-opozicija-opozicija, jer imamo tri modela opozicije izražena kao jedno u Mesecu, kao drugo u Uranu i kao treće u samom odnosu koji između njih postoji, kao što bismo rekli da je prapočetak tipična konjunkcija iz koje Sunce ide i stvara sve.
Meseca nema kad je Sunce konjunkcija Mesec; Sunce je sve, i odatle, iz tog semena ono stvara sve ostalo što će nastati. I upravo je konjunkcija ta semena forma koja projektuje sve ono što će izrasti sutra u opoziciji.
Mesec biva projektovan u konjunkciji sa zadatkom šta treba da rodi kada se to seme posadi i kada dođe u sliku svoje punoće, jer ne zaboravimo da kada je Mesec konjunkcija Sunce to je mlad Mesec, njega nema na nebu, međutim kad je Mesec opozicija Sunce on tada dolazi u svoju puninu. To je trenutak maksimuma, to je trenutak manifestacije, to je cilj i tačka koju hoćemo da postignemo. To nam je potrebno da bismo imali potpunu realizaciju nečega što smo započeli jednim trenutkom koji je vezan za konjunkciju.
Opozicija je zapravo rezultat nekadašnje konjunkcije.
Svaka opozicija je uvek druga po redu, ona je uvek broj 2, ona je uvek posledica nečega što je uzrokovano u trenutku date konjunkcije. Ona je stoga izuzetno značajan faktor za svačiji život, jer će se ta posledica čoveku pokazati u okolnostima, u odnosima sa drugim ljudima jer opozicija sama po sebi jeste predstavnik onoga što imamo preko puta nas.
.jpg)
Ne postoji čovek koji nema opoziciju u svom chartu, samo zato što smo svi morali da budemo rođeni sa primarnom opozicijom čvorova. Svako mora imati Severni i Južni čvor kao dve tačke koje predstavljaju primarnu opoziciju. Mesec sam po sebi jeste opozicija i on nosi u suštini svoju opoziciju izraženu preko čvorova. Mesec je opozicija koja se kreće, to su zapravo dva dela koji hoće da postanu jedno.
Pogledajmo samo znak Urana – nije li u Uranu sadržano to dvojstvo, ta dva Meseca; nisu li u Uranu sadržana dva polukruga koji hoće da se spoje? Uran ima tu potrebu da pronađe dve suprotne tačke. Svaki Uran predstavlja nemoguć spoj suprotnosti nekada jer za sve što mislimo da ne može biti, Uran će da nam kaže „E, to baš može“. On će da bude most između dve obale, i ono što nam izgleda nespojivo on će da spoji, on je faktor čudesnih stvari koje se mogu spojiti u opoziciji ali treba znati da opozicija traži vrlo posebnu energiju, vrlo posebnu vezu sa pozicijom, zato što ako natus izgubi vezu sa pozicijom, opozicija postaje malefična u samom startu. To se dešava na isti način na koji jedna svetlosna priroda Sunca, koja je u osnovi sam život i samo stvaranje, može u nekom trenutku da se učini da je otišla predaleko i da više nema vezu sa svojim izvorom, i tada govorimo o palom anđelu, o slici svetla koje više nema vezu sa svojim prapočetkom.
Opozicija nikada ne sme da izgubi vezu sa pozicijom.
Suština svake Vodolije jeste Lav, to je osnova jedne opozicije. Mi u prirodi potrebe za buđenjem, za spajanjem dve suprotnosti moramo imati izraženu potrebu o ličnosti, o životu, o svetlu, o onome što je suštinski izvor. Ako bi suprotnost nečemu bila samo sebe radi, ako bi čovek imao suprotnost prema nečemu samo radi suprotnosti i ni zbog čega drugog, tada to ulazi u sliku palog svetla, to svetlo postaje ono koje se troši u vremenu i koje prosto nema više izvor. Stoga opoziciju često posmatramo kao malefičan deo, ali moramo znati da smo napravljeni od opozicije, svi.
Opozicija je osnova za stvaranje kruga, osnova za stvaranje naših osećanja oko svega. Ukoliko su naša osećanja okrugla a ne elipsoidna, onda će i manifestacija koja dolazi iz toga biti vrlo kvadratne forme, pa bi kao i svi kvadrati koje imamo u horoskopu mogli da nam budu teški.
Svaka duša jeste opozicija, svaki Mesec jeste opozicija, u svakom čoveku postoji to polje opozicije i ono što je naš put, naš zadatak, jer je zadatak svakog natusa da pronađe vezu između dve suprotnosti koje ima u sebi da bi zaista napredovao. Ako bi u svom životu vezivao stvari za dobro i za loše, i ako bi verovao da postoje dobre i loše stvari kao takve, tada je on uvek u jednoj priči tog svetla koje je palo, odnosno, u priči koja nema vezu sa svojim izvorom.
