Opozicija je slika anđela. Konjunkcija je model stvaranja, a opozicija je Vodolija, znak koji se povezuje sa anđelima zbog Ganimeda koji je na krilima orla odleteo na nebo, i koji predstavlja specijalnu vrstu čoveka. Na 21. stepenu Vodolije se nalaze tri stanja vode objedinjena u jednom, i ono što predstavlja suprotnost, ono što predstavlja Mesec, ono što predstavlja opoziciju, tj. anđele.
Anđeo je model koji nam daje mogućnost da sobom prenosimo svetlost od Sunca – zračenje koje dolazi iz Vodolije, to je njegova osnovna uloga. Sam ovaj znak svesno ili nesvesno prenosi anđeosku poruku.
Ako bismo posmatrali sam krug, zapazili bismo vrlo lako jedan model koji nam govori da je opozicija zamišljena za stvaranje, propuštanje ili kanalisanje svetlosti.
Mi svi moramo da se iniciramo u opoziciju, uvek, svako mora imati opoziciju, nema šanse da je nema zato što smo od opozicije napravljeni, od opozicije roditelja smo napravljeni u krajnjoj liniji – da li su planete u opoziciji ili su tek samo čvorovi, opozicija je osnova koja nas je stvorila, i ukoliko održavamo ovaj balans između opozicije sa tačkom u sredini, ako pronalazimo tačku oko koje se vrti i pravi savršen krug, mi smo savršeni provodnici i imamo mogućnost da propuštamo tu svetlost kroz sebe koju zovemo anđelima, svetlost koja predstavlja potpunu inteligenciju.
Vodolija ima potrebu da bude individua, međutim ukoliko ta individua nije povezana sa svetlom već je odvojena, imaćemo jednu kvantnu jedinicu ovog broja koji je 133 306 668 palih anđela. To je ukupan broj palih anđela, to je količina svetla koja je potrebna da bi se formirala jedna individua koja nastaje u trenutku prenatalne eklipse, trenutku kada dolazi do spajanja svetala i do trenutka kada se svetla u jednom momentu izgube, što je uzrokovalo smrt u prethodnom životu stvorivši putanju, stvorivšiživot u ovom ovde, jer trenutak smrti u jednom životu je začeće drugog života.
Ovaj broj do koga je 1273. godine došao jedan kardinal iz biskupije u Italiji je fascinantno zanimljiv jer je predstavlja količinu svetlosti koja biva uhvaćena u jednu individuu, a kada se svede na jednu vrednost daje 36. Ukupna vrednost 36 je broj ljudske duše – čovek je izražen brojem 36; svaki natus, o čemu je bilo reči više puta, predstavlja model koji ima u sebi suštinsku vrednost 3 i 6. Ne samo što su 3 i 6 modeli Merkura, 3. i 6. znaka jer Blizanci i Devica jesu 3. i 6. znak, nego sve to što bismo nazvali modelom palog nije ništa drugo do trenutak u kome se određena količina energije morala zgusnuti u jednu tačku koju zovemo individuom. Problem sa tim, jedini koji može postojati, je ukoliko je ovaj broj svetlosti, ili ova kvantitativna vrednost svetlosti odvojena od Sunca, odvojena od pozicije. Ako se opozicija odvoji od pozicije dobijamo problem, dobijamo to da će energija sa kojom smo stvoreni trajati neko vreme, a kako bude vreme prolazilo biće manja i manja, i čovek ima ponovno iskustvo ili osećaj da je odvojen od Tvorca, doživljava problem u životu. Ovde se radi o jedinici, a ne o tome da je bilo šta od svega ovoga loše; loše je samo ako ne postoji veza, ako opozicija, ako ovo što je suprotno nije spojeno sa sobom. Mi nemamo prostora da nekoga nazivamo suprotnim od sebe, odnosno pogrešnim jer nas to posmatranje odvaja nas od svetla i izvora. Spoj suprotnosti jeste življenje opozicije u kojoj možemo apsolutno propuštati svu svetlost.
Taj strah koji natus u sebi ima, gde je zgrčio i formirao individuu, desio se u prenatalnoj eklipsi koja predstavlja trenutak kraja prethodnog života. Ako je ono bilo traumatično i bolno, taj grč je ostao kao stres koji ga u ovom životu vodi i ličnost formira uvek ista količina svetlosti.
Mogućnost da dođemo u stanje da propuštamo tu svetlost je izražena u našoj sposobnosti da dođemo u jednu tačku spajanja sa osobom koja nam se čini najmanje bliska. To je ono što je za nas ključni faktor, to nam omogućava sve što nam daje Vodolija – oslobođenje, anđeosku svetlost, anđele, potpunu besmrtnost; to nas čini potpuno povezanim, a opoziciju jeste oživljenom, što čini da imamo savršen doživljaj.
Svako će svoj osećaj osloboditi od bilo koje nepravilnosti onog trenutka kada bude mogao da se spoji sa tačkom koja je njemu suprotna. Za to je naravno potrebna energija, jer je za Urana je potrebna energija.
Tu energiju možemo imati samo ako smo odmorni; da možemo da budemo budni u tom tihom polju, jer ne možemo ni da priđemo tihom polju a da ne zaspimo. Zbog čega natus u toku svog života mora stalno da spava, zašto ne može da bude budan non stop – zato što ima opoziciju. Ako bi spojio dve duše, ako bi spojio dve suprotnosti, dobio bi nešto potpuno novo.
Ovo je model svrhe jedne opozicije. Opozicija je potpuno božanski, savršen aspekt kao što je to konjunkcija koja je model semene forme nečega, i u opoziciji ćemo videti sve posledice onoga što smo nekada stvarali.
Svaki trenutak u kome stvorimo nešto, iz jedne konjunkcije, pomislimo nešto, započnemo, nakon određenog perioda dolazi u svoju manifestaciju. Naša misao u jednom trenutku započeta, energija sa kojom smo krenuli, kao što je to bila prenatalna eklipsa koja je nas stvorila, isto tako jedna druga situacija iz koje mi stvaramo svoju početnu misao daje nakon određenog vremena posledicu.
Opozicija je uvek posledica i uvek je rezultat, i nas naravno najviše zanima kakva je posledica našeg života – sudbina, što se ogleda u Mesecu. Ono što imamo u svom osećaju, to je ono što ćemo videti oko sebe kao realnu okolnost. Mi svoj osećaj formiramo na osnovu svih stvari koje nam se događaju, na osnovu majke koju smo izabrali za inkarnaciju, onoga što je ona osećala dok nas je nosila, što je naš primarni model sudbine na osnovu svih drugih stvari koje nam u Mesecu žive, ali je Mesec to polje opozicije, uvek.
Mesec jednostavno ne zna za nešto drugo osim da stvari svodi na 2, da na levo i desno. A ono što se zove probuđeni Mesec jeste sposobnost da u svom Mesecu te dve suprotnosti spojimo jer tada će naš Mesec izgledati upravo kao simbol Urana i postaće ono što u osnovi jeste Kiron, kosmička duša koja ne nestaje na 3. Škorpiona, gde Mesec pada jer je to tačka singulariteta.
Ali, ono što je potrebno da natus uradi jeste da svoja dva dela može da drži kao 1, da u svakom odnosu koji ima sa nekom osobom može da doživljava neku treću realnost koja nije ni ono što je on mislio u startu niti je ono što druga osoba misli, već ono što se pojavljuje kao rezultat, kao jedna potpuno nova atmosfera koju on stvara svojom opozicijom.
Zato je za jedan odnos između dve osobe uvek potrebna samo jedna osoba, nikada dve.
