Vremenom će se pokazati, kako idemo ka dobu Vodolije, kako se sve više razvijamo, da je zapravo ključna uloga u razvoju svesti čoveka, i ne samo u razvoju svesti nego u suštini u čitavom životu izražena kroz prirodu Plutona. Pluton je zapravo osnova na kojoj Merkur doživljava svoju evoluciju, jer čovek koji je doživeo svoju evoluciju postaje Hermes, Hermes Trismegistos, a Hermes je onaj koji je mogao da uđe u podzemni svet i da iz njega izađe. Znak Merkura i znak Plutona su isti, samo što Pluton ima polukrug ispod kruga za razliku od Merkura koji to ima iznad, i Merkur postaje Pluton onda kada njegove reči počnu da se materijalizuju. Ako naše reči imaju sposobnost da stvaraju sudbinu, na isti način na koji je u početku bila reč, onda je naš Merkur postao Pluton, onda Merkur postaje Pluton. Merkur je reč koja stvara ali taj Merkur koji stvara je Pluton. Stoga je 108 to mesto u kome imamo oživljenu integraciju potpunog čoveka. Taj potpuni čovek izgleda drugačije, on je 3 u 1, on je 3×36 što je 108, što je već definitivno Mars-Pluton, 1-8; potpuno je povezan sa tim svetom ogromnih energija i Plutonom, on je ovladao tom energijom. To je svest jedinstva, to je potpuna svest bića koje živi u jednom drugom stanju svesti, mogućnost da rečima stvara, da vibracija menja tok. To je ono što se dešava u tridecilu ako on postoji.
Ako imamo kvintil, sjajno je i imamo divnu podršku anđela, imamo divnu podršku svetla, imamo jedan divan kanal. Naravno da nam je uvek bitno šta radi srednje rastojanje kvintila, što je decil odnosno 36}, jer je to čovek. Ako srednje rastojanje kvintila, što je priča o jednoj potencijalno ogromnoj ljubavi, ako to mesto nije srećno, natus ne može da ostvari svoj lični mit, ne može da ostvari sebe a samim tim ne može da postigne ni svoju potpunu ispunjenost u emocijama. Stoga uvek moramo krenuti od decila, uvek nas decil interesuje i zapravo nas interesuje najviše kakav je decilni aspekt od našeg vladara Ascendenta ili od dispozitora vladara Ascendenta, a ako nema ničega odatle posmatraćemo da li negde drugde postoji decil, jer je decil potreba i on nam nudi put, on zapravo nudi cilj, on nudi cilj onoga što možemo da ostvarimo kao svoj lični mit, da ostvarimo sebe kroz to. Dok natus to ne uradi uvek ima osećaj da živi jednim polu-divljim životom, da je Kiron koji nije našao sebe, koji nije našao svoju dušu, živi svoj život ali nije otkrio svoju dušu. To decil traži; decil traži da to uradimo i ako čovek ne radi svesno na tome on će i dalje imati potrebu da uzima hranu, da se bavi preživljavanjem, da stvara porodicu, da genetski dalje prenosi svoj materijal baš kao što Blizanci rade Devici – to su 3 i 6 i to je ta putanja kojom se to prenosi od Blizanaca do Device, to je ugrađeno u običnom, svakodnevnom kodu života – preživljavanje vrste, ali neko se probudi i počne da oživljava svoj mit, počne da pronalazi sebe.
To je priča o decilu, priča o pronalaženju svog ličnog dela životne priče koja nam daje osećaj da živimo na Zemlji, da smo se rodili jer inače pre toga nemamo jasan utisak da smo se rodili jer ne znamo tačno ni šta radimo, a nismo ni sigurni da smo baš želeli da se rodimo, ništa nam nije jasno i ljudi jednostavno prolaze kroz to. Međutim, kad imamo osećaj da živimo svoj život, da je duša egzaltirana, natus ima osećaj da je to-to, da se tu spojio, da je dobio integraciju. Stoga gledamo decil kao cilj. Nekada ćemo naći da nam je planeta koja je u decilu od posmatrane, od vladara Ascendenta zapravo možda teška, da su dve planete koje su u decilu teške, malefici, da su same po sebi ne baš jednostavne, i uvek ćemo zaključiti da će se na praktičnom nivou odraziti to da su naši roditelji, dakle Blizanci i Devica, ono što nas je stvorilo, ono što je neminovno u svemu, da su toliko različiti da je to što je nama dato kao cilj, što nam je izraženo kroz genetiku koju smo dobili zapravo da spojimo dve neke bitno različite stvari, da pronađemo mit ili dušu ili potrebu onom drugom. Uvek nam je preko decila dat odnos onih od kojih smo stvoreni, a tu je naš cilj izražen. Sigurno je da je mnogo lepše ako su nam roditelji koji su nas stvorili, Blizanci i Devica, muški i ženski znak, bili srodni i imali jednu srodnu, sretnu priču i onda nam je ovo ovde lakše, taj cilj nam je bliži; jednostavno to ostvarenje mita, naših unutrašnjih potreba, materijalizacija toga što predstavlja naš mit nam je lakša, imamo osećaj sa Zemljom, bolje smo povezani, integrisani sa životom na Zemlji što je prvi korak, jer tek iz tog koraka možemo da idemo dalje. Dakle, ovo je mnogo lakše ukoliko imamo takvu podršku roditelja, što je opet izraženo u decilu nego ako nemamo. Ako taj decil nemamo kao dobar, ako su dve planete koje su u decilu teško postavljene, sigurno je život teže definisan, saturnovska sudbina je jača ali vigintil ostaje kao polje, 18}, kao srednje rastojanje između ta dva kojim natus može da radi kako bi spojio dve suprotnosti.
.jpg)
Suprotnosti naših roditelja su izražene u ovom aspektu i od toga zavisi naša sreća. Ako nađemo most koji ih spaja, što je srednje rastojanje, što je vigintil, ako njega ispunimo pronaći ćemo taj smisao i osetićemo da smo ovde stabilni i imaćemo život na Zemlji dovoljno sretan, dovoljno stabilan što je osnova za ljubav, osnova za kvalitet ljubavi, za ispunjenost u ljubavi, za mnogo veće stvari jer ovako možemo imati kvintil, ali koliko možemo da iskoristimo ljubavi, koliko čovek sebi može uopšte da dopusti da bude sretan, koliko ima softver za sreću? On ne može da izdrži to ako nije dobro utemeljen, u zemlji, ako nije dovoljno dobro utemeljen u tom decilu. Roditelji su mu dovoljno suprotni i nikad nisu spojeni kod njega i na osnovu čega će sad on da bude sretniji kad nema strukturu koja može da nosi taj veći deo, i on mora to da spoji. Drugim rečima, vigintil je osnovno seme svega ako natus to može da spoji, a još dalje od vigintila to je 9} a to je sama suština učenja, učitelja. Sve počinje od 9, svaki 9} je osnova svega onoga dalje što nastaje, ovo sve dalje su umnošci koje imamo u ovoj vrednosti. 9} je odnos koji uspostavljamo spram svog vodiča, spram svog učitelja, spram onoga što je viša vrednost unutar nas, odatle dobijamo mogućnost da steknemo veću energiju što je vigintil i odatle da pronađemo svoj lični mit što je najvažnija stvar, prvi korak a odatle tek ide mogućnost da ako smo ovo dobro uradili i ako stignemo u ovom životu da se spojimo sa svojom srodnom dušom, ako ne ostavljamo za sledeći put kada ćemo već imati bolji decil, kada ćemo dobiti dobru osnovu decila a možda i tridecila, i to tako ide i svako od nas u svojoj karti može da vidi na kom je nivou jer i mi smo nekada negde počeli. Cela evolucija ide tako, ide kroz 9×12 što daje tih 108}. Konačno, i mi iz života u život stvaramo određen odnos ka 9 i odatle ka energiji, vigintilu. Možda ostvarimo sebe, možda smo ovaj život proživeli tako da smo pronašli sebe, da smo postali neko ko je pronašao svoju dušu. Svi mi možemo raditi neke stvari dobro ili ne, ali treba uvek znati da li smo pronašli svoju priču, da li smo pronašli svoju dušu. To je kao kod umetnika – ima toliko ljudi koji umeju da crtaju i oni mogu da nacrtaju šta god, ali njemu je sve jedno da li crta nas, mrtvu prirodu ili bilo šta drugo, on nema osećaj za to, ali ako imamo čoveka koji je pronašao dušu, koji je pronašao sebe, on će umeti ne samo da nacrta bilo šta, nego će biti kanal i ima tačno definisan stil i on potpuno zna, potpuno propušta kroz sebe to znanje. To je umetnost, to je pronalaženje svog mita, pronalaženje svoje slike koja postoji unutar nas, to je tih 36} – pronaći da smo to mi, da smo pronašli sebe jer čovek mora da pronađe sebe.
Pogledajmo gde smo došli, kakve smo roditelje dobili – roditelje smo dobili u meri u kojoj smo kao duša pronašli sebe. Ako smo kao duša potpuno nepronađeni, šta očekivati, ko će da nas privuče u sledećem životu ako mi nismo sami sebi ovde na zemlji danas, sad pronašli svoju sreću, ako nismo našli da je to naš život. Šta je naš život – da smo uzemljeni ovde, i ako to nismo uradili, privući će nas ta različitost sebe koju imamo, i rađamo se od takvih roditelja, decil će nam biti takav kakav je između dve planete, tražićemo i to je ceo taj put evolucije – od svega onog što smo uradili na kraju se meri konačno sama duša, to što se meri je ta duša, koliko smo u toku jednog života uspeli da otkrijemo svoj lični mit. To znači da osećamo tu lakoću, da je to naš život, da živimo svoj život a ne da ga živimo 3% ili 30% a da ostatak prolazi pored nas zato što je nešto problem. Uvek je nešto problem ali čoveku prolazi život pored njega i on ne oseća da je to njegov život. Da bi imao svoj život on mora da bude dobar sa tim decilom. Decil nam je osnova da bismo ostvarili cilj. Cilj života je da ovde na Zemlji imamo osećaj svoje duše, da živimo na Zemlji sopstvenu dušu, da je tu ostvarimo. To je cilj decila i ako je on ostvaren, duša je u redu i ako je duša u redu to je to što je najveći kapital – roditelji će biti dobri, imaćemo dobru osnovu i videćemo da je sledeći korak srodna duša, sretna duša i ovo naše više Ja će biti izraženo. Svako od nas je negde na tom putu i ako pogledamo u svojoj karti odnose decila, kvintila i tridecila, ako pogledamo gde smo i da li imamo te veze, i uvek ćemo ih videti, držimo jasnu strukturu šta je prvo, šta drugo a šta treće. Vigintilne aspekte treba gledati kao modele i 9} je ono odakle se počinje. 9} je naš odnos spram celine, naš odnos spram znanja; 9 je u osnovi ovog aspekta.
