Ako su Mesec i Mars u elftilnom aspektu, ovo je mesto u kome će povreda biti izvesnija, zato što Mars vrlo lako, vrlo lagano povređuje Mesec, kao da je to već slika u kojoj Herkul slučajno pogađa Hirona i zadaje mu ranu tako i natus ovde može lako da bude povređen osim ako ne nađe takav odnos gde može da se spoji sa onim što je izuzetno opasno i bude miran, bude blizak opasnostima. Ovo od njega traži da gotovo postane Hermes, gotovo da postane Pluton, jer to Mesec i Mars zajedno daju u svojim vezama. Mesec i Mars su zajedno kao jedan Pluton, i ako su oni spojeni elftilom šta natus može da radi nego da ovlada borilačkim veštinama, ekstremnim stvarima, velikim opasnostima i da ima mir unutar njih. Za njega je od najvećeg značaja da nema fiziološku reakciju kada skače iz aviona, padobranom, kada pravi bandži-skok; on mora da ima osećaj mira spram Marsa. Ako to može da ima, onda nalazi da su isto, onda nalazi da je zapravo energija ona koja proizilazi iz te tišine, ali koliko se plaši, da li se duša plaši tog Marsa? Plaši se vrlo lako i mora da nađe tu energiju da ne bi bio povređen. Ako nađe, energija ovog elftila između Meseca i Marsa je moć transformacije, moć stvaranja bilo čega. Ovaj natus će imati ogromnu sposobnost da propušta kroz sebe vrlo visok stepen svetlosne energije koja može da oživljava, koja ima zaista čudesnu stvar, čudesne moći, ali je ovo svakako najoštriji elftilni deo.
Kada govorimo o Mesecu i Jupiteru u elftilnom odnosu, ovde je sasvim druga slika zato što je ovaj elftil onaj koji se već prepoznaje. Znamo da je Kiron nastao od Saturna koji je uzeo oblik konja. Takođe, odnos od 72º postoji prirodno između stepena Mesečeve egzaltacije odnosno mesta gde je Kiron nađen, i mesta egzaltacije Jupitera, i konačno zbog same Jupiterove prirode ovo je vrlo sretan deo za dušu koja se razvija, koja se budi, za dušu koja može da bude dovoljno široka da se spoji, da prihvati da ima smisao. To je pronalaženje smisla, ta vera u dobro, taj osećaj nečeg dobrog unutar duše. Koliko god u elftilnom odnosu izgledalo da su dve suprotnosti one koje postoje, vrlo je lako prihvatiti nekog ko je Jupiter, vrlo je lako i lepo, volimo to da prihvatamo a Mesec po prirodi egzaltira Jupitera. To je uvek vrlo dobar i sretan znak, da natus baš kao neki uspešni, sretni kentaur, što je Jupiter, može ovde da ostvari tu svoju pravu misiju i da bude jako dobar provodnik tog jednog sretnog nivoa. Velika bliskost sa nekim i sposobnost da tu bliskost sa nekom drugom osobom potpuno metabolišemo u sebi i da postanemo jedno sa tom drugom osobom. Ovo je najbolji odnos koji postoji između učitelja i učenika, jer ovde imamo mogućnost da spojimo svo to znanje koje vidimo i koje imamo, da ga potpuno dišemo i da to bude potpuno isto što i mi jer nema razlike između nas i druge osobe, i ovde je to ono što je oživljeno. Ovde ta kategorija vrlo lako može da se prenese, ovde se jako lako prenosi svo znanje iz jednog ugla u drugo i ono postaje naše, to postajemo mi, prosto je to ta vibracija.
.jpg)
Ako govorimo o elftilu koji postoji između Meseca i Saturna, ovo je odnos u kome je naglasak na spajanju dva različita sveta, belog i crnog, spajanje onoga što je teško, prihvatanje težine. Često traži da natus bude blizu osobi i u kontaktu sa osobom koja je teška i za koju nekada oseća da mu izvlači energiju ili da energija odlazi jer osoba se umara, Mesec se umara u ovom odnosu. Lako je zaključiti u životu da je ta osoba za nas teška i jako lako se doživi bol. Natus doživi da ga data osoba ne voli ili da mi nju na određeni način ne volimo ili da nas nešto povređuje, slično kao i sa Marsom samo na drugačiji način. Ovo u vremenu umara i ako osoba nema pravilan odnos, ako ovaj elftil nije oživela na način koji bi tražio da osoba uživa u služenju ovom Saturnu, jer Saturn ovde traži da se oko njega bavimo, ovo je kao kada bismo imali u kući nekoga oko koga bismo morali stalno da radimo, da se stalno bavimo njim. Potrebno da tu vidimo najpre deo sebe i konačno sebe u toj osobi jer to je naš život. Potreba spajanja ove dve vrednosti je zapravo čišćenje sopstvene karme. Ovde se čitava karma čisti i rezultat toga je da natus postaje slobodan od tereta kada uspe da prihvati da je teret on, da je teret onaj koji postoji samo u njemu a da je ovo što vidi oko sebe zapravo ono „kako je gore tako je dole“, to je isto. Onaj trenutak tog osećaja da je zapravo ono što je uradio na njemu uradio na sebi i da je njegov napredak zapravo naš napredak je osećaj koji je potrebno da ovde postoji, i tada je natus uspeo da odradi ovaj deo. Svaka duša bira svoj put i svoju kosmičku evoluciju. Savlađivanje ovog puta obezbeđuje natusu mnogo toga. Ako uspemo da oživimo ovu Kiron-prirodu, ovaj elftilni aspekat i da od 11 stvorimo 1, dobijamo slobodu, dobijamo onošto jeste 11, što je Vodolija, što je osnova svega što nam treba, što je razdvajanje koje će neminovno da nas vodi uvek u spajanje, pre ili kasnije, samo je pitanje da li imamo znanje ili je neznanje.
