Glavno pismo astrološkog jezika je razumevanje zodijačkog kruga koji je sastavljen od 12 delova, od 12 životinja u nekoj svojoj osnovi, jer to se zove životinjski krug, u kome se ispisuju sva sećanja i sve priče vezane za život na Zemlji.
To je zemaljski krug i Zodijak koji mi poznajemo je tropski Zodijak koji je definisan u odnosu na godišnja doba, dakle sve ono što se dešava na planeti Zemlji. On predstavlja sećanja koja mi, rađajući se, inkarnirajući se imamo sa ovom planetom i svaka pozicija planete koja se negde nađe u nekom znaku, zapravo budi i aktivira deo određenog sećanja, koje mi nazivamo sudbinom. Ta sudbina je ono što je suštinski upisano u našem DNK kodu kao veza sa našom materijalnom realnošću, veza sa našim precima, koja je naravno uvek odraz sećanja koje mi živimo na ovoj planeti.
Jedna od najvažnijih stvari za nas u razumevanju naše sudbine je da možemo dobro da razumemo ko mi jesmo, odnosno, ko je to čovek i zašto je njegova sudbina tako vezana za znake Zodijaka. Jednom prilikom smo govorili o prirodi Hirona kao delu kosmičke duše koju nosimo i koji opisuje stepen naše evolucije. U jednom širem smislu čovek zaista ima taj jedan kentaurovski oblik, jer je delom sačinjen od sećanja sa planete Zemlje, a delom ima određene kvalitete koji ga čine izuzetnim i posebnim. Čovek je kombinacija nečeg animalnog koje živi u jednom delu njegovog postojanja, što bi bio donji deo kentaura koji je vezan za animalne nagone, energiju i nesvesni deo čovekove prirode.
Pored toga postoji drugi deo koji je vezan za ljudski deo kentaurove figure, koji govori o njegovoj svesti. Međutim, ta dva dela su spojena i oni se stalno mešaju, jedan deo utiče na drugi i tako se u čoveku stalno smenjuju ti različiti impulsi onoga što bi nazvali racionalnim i delom svesnih sa delovima koji su iz potpuno drugih sećanja. Znaci Zodijaka podsećaju na ono što je zapisano u ovom donjem delu, u ovom potpuno životinjskom delu kentaura. Životinjski deo svakog čoveka jeste znak, on je sam po sebi vrlo instiktivni nivo postojanja, govori o reakcijama koje su ne samo predvidljive, već predstavljaju i deo prirode date životinje, koji je deo animalnog dela koji u sebi nosimo. Pored tog dela čovek još ima gornji deo sebe, koji je uvek vezan za onoga ko gospodari tim znakom. Drugim rečima, planeta je uvek ovaj kentaurovski ljudski deo i ona predstavlja vladara, gospodara. Planeta je božanstvo, a božanstva su podelila celu planetu ili sva sećanja na Zemlji na 12 delova i svako je dobio da upravlja određenom životinjom i određenom teritorijom. Njihovo spajanje zapravo predstavlja tog kentaura i mi često kažemo da je za jedan znak tipična priroda jedne planete, ali zapravo ta planeta je vladar te teritorije, ona je vladar tom nesvesnom delu, a spoj njih dvoje daje kentaura. Mi smo pola božanstvo a pola animalni deo, ovaj spoj božanskog i animalnog daje čoveka. Mi često kažemo da je Ovan isto što i Mars, suštinski to je nastalo zbog dugog vremena njihove veze i stalnog prožimanja. Nama Ovan liči na Marsa i Mars liči na Ovna, a tako je i sa svakom drugom planetom. Međutim, Mars je bog, on nije uopšte sa ove planete, on konačno opisuje jednu nebesku realnost, on je planeta izvan a znaci Zodijaka su godišnja doba, sećanja sa Zemlje. Svaka planeta opisuje jedan entitet koji je došao iz drugog kraja, povezao se sa jednim delom sećanja na Zemlji i budući da je njegov vladar, počeo je da poprima njegove osobine, da oplemenjuje sa jedne strane sećanja na Zemlji, a sa druge strane da dobija osobine svih tih sećanja. Mi vrlo često kažemo da je to isto ili skoro isto, jer u osnovi našeg iskustva tokom dugo inkarnacija, tokom mnogo života, jednostavno Mars postane Ovan, Sunce postane Lav, Mesec postane Rak itd. Svaka od tih planeta prosto se spoji, srodi se sa znakom i to je kentaur, zbog toga je priroda jednog čoveka uvek kentaurovska.
Ljudi su kentauri, oni nose u sebi dva dela prirode, jedan deo koji je nesvestan i pre svega upravlja seksualnim nagonima, a koji je vrlo važan za celu energiju života na Zemlji. Ovaj deo ga čini smrtnim, jer sve ovo što dolazi iz serije 8 naizgled daje čoveku osećaj smrtnosti, jer 8 koje je seksualnost i jedna veza koja se nastavlja na Zemlji. Međutim, božanstva, deo koji dolazi iz Kosmosa ima ovaj drugi deo koji je nasađen na njega, koji je prosto spojen sa njim i koji izgleda kao potpuno besmrtni deo. Kada posmatramo jedan znak kao jednu teritoriju koji je neko božanstvo dobilo da njime upravlja, znak naprosto delimo na određene stepenove koji kreću od nultog stepena jednog znaka do njegovog kraja i mi opisujemo njegovu geografiju. Opisujemo geografiju tog genetskog sećanja koje negde postoji. Svaki znak na taj način ima svoju opisanu prirodu, koja odgovara toj životinji koja nas povezuje sa Zemljom. Ono što čoveka vezuje za Zemlju jeste životinja pa zbog toga čovek podseća i liči na određenu životinju, jer se određeno božanstvo spojilo sa njom i mi dobijamo taj oblik, imamo entitet koji nas vezuje za Zemlju. Naravno, imamo i entitet koji nas vezuje za jedan svetlosni deo naše prirode, to je priroda našeg Anđela. Poenta njih je da su oni u potpunom jedinstvu i mogu da obezbede jedno kruženje, u drugom slučaju sam čovek bi stradao, jer čovek jeste kombinacija božanskog i životinjskog. Ako te dve stvari božanskog i animalnog ne budu spojene, čovek pati a onda je to Hiron koji tada doživljava tu bol.
Posmatrajući jedan znak i njegov početak od nultog stepena, uočavamo slikovito predstavljenu ključnu energiju za njega. Jer, sve što se nalazi na nultom stepenu nekog znaka ukazuje na maksimalnu energiju, na njegovu snagu koja je tu maksimalno izražena. Na neki način kao da su to prednje noge te životinje, to je ono gde je ta životinja sva fokusirana, usmerena i gde ima jaku energiju. Ono što je poslednji stepen nekog znaka to je kraj životinje, to je rep životinje, to je ono što vučemo kao karmičko sećanje iz predhodnog života. Vrlo često za 29° kažemo da je anareta, da je ono što predstavlja rušioca života, da je ono što nema perspektivu ili je ono što nas nekom strunom, dakle repom, povezuje sa sećanjem iz neke druge inkarnacije. Ali, to je kraj te životinje, to je začelje i jednako je prirodi Južnog čvora, prirodi 12. kuće ili prirodi retrogradne planete.
Jedan znak, opisujući tu životinju od početka do kraja, u svom centru ima 15°, a taj stepen bilo kog znaka je kraljevski stepen zato što se nalazi u mestu balansa, zato što je to mesto gde zapravo božanstvo, planeta koja vlada tim znakom upravlja njime. Ako biste se pitali gde je sedište planete koja vlada datim znakom, ono je na 15° tog znaka, a biti na tom stepenu nekog znaka znači vladati njime, znači sesti na sam tron tog znaka. Prirodno je Sunce vladar Lava iz 15° znaka Lava, prirodno je Mars vladar Ovna iz 15° znaka Ovna itd. Preko tog stepena se zapravo spušta svest u taj animalni deo preko koga mi vladamo tom životinjom, preko tog dela je planeta uspela da uspostavi komunikaciju upravljanja nad datim znakom. To naravno znači da se nekome može na 15° naći planeta u nekom znaku koja nije vladar tog znaka, ta planeta je došla na tron i ima izuzetnu ulogu upravljanja, ona je kao neko ko je dobio trenutnu glavnu ulogu, iako nije prirodni vladar tog znaka. Biti na 15° nekog znaka znači ukrotiti životinju, znači doći na mesto koje je u potpunom balansu sa njenom levom i njenom desnom stranom, u tački u kojoj se mogu povezati dve suprotne sile koje žive u jednom znaku. Preko te planete se uspostavlja komunikacija koja ide preko tog dela vertikalnog stuba, spajajući planetu kao vladara, kao božanstvo i dela višeg entiteta tog kentaurovskog oblika, sa onim delom koji je niži a ta tačka njihovog spajanja je zapravo pupak samog kentaura. Pupak samog čoveka jeste mesto u kome dolazi do spajanja između jednog i drugog dela njegovog postojanja, gornji deo je onaj koji nas vezuje za božanski deo, ili svesni deo sa donjim koji nas povezuje sa Zemljom.
Pupak je u delu solarnog plaksusa, u predelu naše 3. čakre i ako smo u tom delu uspostavili energiju, ukoliko je ego – svest o Ja, svest o sebi dobra, čovek vlada svojim životom. Tada je čovek uspeo da spoji, da ukroti tu dodirnu tačku između gornjeg dela kentaura koji hoće da ide na jednu stranu i ima ponekad jednu prirodu i ovog donjeg dela. Praktično, to je stanje postojanja i svesti koje obezbeđuje da energija funkcioniše ispravno. Ovo je slično kao kada je uspostavljena veza preko 15° nekog znaka, mi prirodu tog znaka možemo da kontrolišemo, mi ulazimo u tačku u kojoj vladamo preko nje i svesne planete. Planeta je entitet koja je zamišljena da bude svesna, znak je entitet koji je zamišljen da bude instiktivan, a spoj tog svesnog i instiktivnog jeste čovek. U onoj meri u kojoj je ova tačka koja ih spaja snažna, čovek je snažan i živi svoj život ovde na Zemlji vrlo konkretno u svim sferama. Ali, to nije u borbi između životinjskog i suprotnog dela, nego živi tako što uspeva da bude i na zemlji i na nebu i da sobom spaja oba suprotna dela. U osnovi to je uvek izuzetno važan cilj, doživeti to polje pupka u osnovi, to polje tačke prelaza jednog sveta u drugi. Taj deo je uvek Sunce, uvek svetlo, uvek život i baš zbog toga svako od nas jeste primarno povezan sa Suncem koje se nalazi u određenom delu zodijačkog kruga. Sunce je faktor svesti, Sunce je ta tačka koja treba da se probudi u jednom znaku, da bi znak živeo organizacionu sposobnost, da bi bio svestan. Sunce je uvek u centru, ono je uvek simbol centra. Simbolika Sunca je tačka i sve oko njega, simbolika Sunca je i 15° i kraljevski stepen svakog znaka. Drugim rečima, baš preko 15° mi oživljavamo svest tog znaka i to oživljavanje svesti se u našem svakodnevnom životu dešava preko tog dela našeg 3. energetskog centra koji je taman tolko ukopan ispod zemlje, ispod središnjeg 4. centra, da bude dobro povezan sa njom, da tu imamo svetlo i da sa njim možemo da uspostavljamo vezu sa 5. centrom. Tada veza između 3. i 5. centra daje čoveka koji je probuđen, koji živi u skladu sa sobom. Naš veoma važan cilj u životu je da znak koji smo dobili, kroz koji naše Sunce prolazi, bude osvešćen, da bude budan, da ima sposobnost da omogući tu konekciju sa planetom Zemljom koju dobijamo preko te životinje. Treba da nam omogući da preko te životinje uspostavimo kontakt sa jezgrom i da preko toga možemo da napravimo vezu sa nebom. To je suština, mi kroz svaku tu životinju sa kojom jesmo vezani za sećanja na planeti idemo ka osvešćivanju preko tog nesvesnog. Sunce je glavni faktor za svest, glavni nosilac svetla, a uvek je u nekom znaku i kada govorimo o prirodi Sunca, uvek govorimo uz sećanja koje nosimo na ovoj planeti. Teško i možemo govoriti o pravoj prirodi Sunca, jer mi Sunce uvek povezujemo sa prirodom Lava i teško možemo govoriti o njegovoj božanskoj prirodi, ako ne razumemo njegovu anđeosku ulogu. Mi ne znamo Sunce u pravoj prirodi, jer je Sunce uvek u nekom znaku, mi ne zamo ni jednu planetu u njenoj pravoj prirodi, jer je ta planeta uvek u nekom znaku, čak i ako je u najsrodnijem znaku sebi, ona je ipak u nekom znaku. Mi samo znamo kombinaciju te planete i tog znaka, mi nemamo esencionalno čiste planete, mi ih jednostavno ne poznajemo. One su sve inkarnirane u Zemlji unutar nas, to je taj kentaurovski odnos koji imamo između jednog sećanja koje je prirodno vezano za priču Zemlje, za znak Zodijaka i planete i božanstva koje nosi svest.