Ono što je kod ovog Kaprikornusa tipično je da koliko god on izgledao neobično, on sa jedne strane ima ovaj Saturnovski deo, a sa druge strane ima jednu potpuno drugu prirodu, riblju i nestvarnu prirodu. Ovo nestvarno biće koje ne postoji u stvarnom svetu, sa jedne strane jeste Saturn, a sa druge strane govori o velikoj iluziji koja tu stoji iza svega što se čini da je stvarno, iza svih stvari koje se čine da su vrlo opasne. Pan je samo svirao, a oni su se plašili i cela priča o strahu uopšte nije stvarna, cela priča o okolnostima koje izgledaju strukturisane i jako ozbiljne, ispod toga zasnovane su na Neptunu, na potpunoj iluziji.
Cela stvar kod Jarca je da je sve u njemu zamišljeno da bude maskirano i da nije stvarno, ali ljudi veruju i što više veruju, strah je sve jači i tu dolazimo do glavnog pitanja: šta nama znak Jarca zapravo daje? On nam sa jedne strane daje najopštiju sliku iluzije koja se izražava u tome što verujemo da su stvari oko nas stvarne i verujemo da se nalazimo samo u ovom vremenu. Ali, to nije istina, mi živimo u više vremena i imamo kontakte sa tim delovima sebe i da bi se ta stvar saznala, na ovom znaku se mora poraditi, jer u protivnom sve ovo izgleda kao stvarno i čovek će verovati u to sve do poslednjeg izdaha. Kad napravi poslednji izdah, on tada vidi da je sve vreme bio u pozorištu i da ništa od toga nije bilo stvarno i da je sve to bila jedna iluzija kao na nekom super realističnom 10D filmu u kojem je čovek učestvovao, preživljavao priče i događale su mu se stvari koje su se događale precima. Na kraju, ništa se od toga nije dogodilo, a uvek će se videti da znak Jarca i Saturn imaju jaku potrebu za kontrolom. Oni se osećaju sigurnim dokle god znaju sve ono što može da im se desi i to je onaj gornji deo Jarca u delu koji je iznad vode. Ako drži stvari iznad vode Jarac i Saturn imaju osećaj da stvari drže pod kontrolom, a kada bi Jarac zaronio ispod vode, stvari bi se promenile, ali on je mentalan i neće da zaroni. Svi njegovi problemi su u tome što se on trudi da bude hiper realističan i da sve stvari drži pod jakom kontrolom, a zapravo to je potpuno nemoguće, jer sve je zasnovano na Neptunu i u osnovi na laži u dobrom delu civilizacije.
Ako govorimo u jednom metafizičkom, dubljem smislu, sve je zasnovano na impulsu vere, na onom nivou koliko čovek unutar sebe veruje. Ali, ako imamo genetiku koja nije tako verovala, ona je napravila jednu religiju i postavila stvari u tom Neptunu. Nešto tu nije nikada dobro funkcionisalo, ljudi ne znaju tačno šta, ali mnogo straha je tu bilo i tu nastaje borba i pokušaj da se to ustanovi, a glavni razlog je zapravo bio u modelu vere, poverenja i unutrašnjeg odnosa sa sobom, u tom potpuno metafizičkom, unutrašnjem stanju.
Koliko čovek ima osećaj da može da bude ispravan neovisno od okolnosti ili od vremena, koliko je spreman da živi sa znanjem, sa ispravnošću ili je njegova priroda zapravo potpuno podložna vremenu? Pogledajte čoveka danas i kako se on na bilo koji način menja kao biće zbog vremena, a čovek je zapravo vreme, jer vreme se menja i on se menja sa vremenom. Ako imamo nekoga ko je potpuno stabilan u svim vremenima i nije kontradiktoran sebi, nikada nije previše otišao ni levo ni desno, onda je on našao ovaj deo u Jarcu koji je suptilna realnost i to mu omogućava da menja okolnosti. Ljudi se menjaju sa vremenom i kako se kolektivna uverenja menjaju, pa ako su do juče imali osećaj da su za jednu ideju, onda, kako se promeni kolektivna atmosfera stekne se osećaj pripadnosti drugoj ideji ili bilo čemu sličnom. Tada dobijamo situaciju da tu nisu mnogo ljudi već je to vreme koje se menja, jer da bi čovek bio neko mora da ima tu osu koja ga drži stvarnim, koja nije mnogo prelazila na jednu ili drugu stranu, već ima stabilnost koja ga drži. Ta stabilna osa je 15°, to je mesto u kojem se uspostavlja veza sa Jupiterom, tu se ulazi u centar vremena, prevazilazi se sama neminovnost promene sa vremenom i pronalazi se vrednost koja je stabilna. Ovo mesto daje hrabrost, menja sudbinu i u zavisnosti od svih ostalih okolnosti, na ovom mestu čovek uspeva da pronađe tu relativnost života koja ukazuje da šta god da se događa treba uvek da bude sretan, jer mnogi ljudi bi se uvek rado menjali sa njim. Ali, ako se čovek poredi sa nečim drugim, imaće osećaj da nije srećan. Dakle, na ovom mestu ima mogućnost da to pronađe, da bude sretan i da zato što je dovoljno srećan bude ispravan. Tada će biti onaj koji će uraditi ono što njegovi preci nisu uradili, a to je da ispravno reaguje i tako će promeniti kod u svojoj sudbini, sa lakoćom će prihvatiti odgovornost i radiće to dobro zato što može da bude sretan sa tim. Ali, ako bude nesretan u odnosu na neku mnogo veću stvar, onda će zaista imati taj problem i ti relativni modeli žive u vremenu.
Ako su preci želeli mnogo više nego što su ispunili, osoba je dobila takvo vreme i takvu situaciju Saturna da je stalno nezadovoljna, da je stalno u strahu i borbi da nešto uradi. To se manifestuje na odnos koji kaže da šta god da čovek uradi, to nikada nije dovoljno dobro i kako nije dovoljno dobro onda tu vreba mnogo opasnosti i pojavljuje se mnogo problema. Ti strahovi mogu posle nekog vremena i da se materijalizuju i tada se stvara uverenje da je život težak. Ključna stvar za komunikaciju sa ljudima jeste odmor, jer ovaj znak je napravljen od takvih stvari koje izuzetno lako oduzimaju energiju, a kada čovek gubi energiju oseća da mu sve pada, i volja i sve ostalo. Ako je čovek dugo izložen ovom uplivu, vremenom ga zamore sve strašne priče i sve okolnosti koje su teške, ovo počinje da biva teret i čovek se umara od okolnosti, od društva, od vremena.
Kada se ovo javlja na nivou kolektiva, uvek će iz ovog znaka ići priča da šta god da ide sada – to je lošije nego što je bilo, jer ono što je bilo, bilo je sigurno bolje. Ako pogledamo prošlost, ljudi su po njima živeli mnogo bolje, pa ako pogledamo ljude od pre 500 godina na primer, kažu da su tada ljudi živeli ispravno u skladu sa prirodom i sl. Ali, kada bismo pitali te iste ljude od pre 500 godina, oni bi se isto tako žalili na neprijatne mirise koje udišu oko sebe (na primer), ili bi se setili antičkih vremena i rekli da su tada ljudi živeli ispravno. Ljudi će uvek nastojati da budu u nekom drugom vremenu, samo zato što su do sada već umoreni i ne vide ništa dalje u budućnost zato što je Jupiter ovde jako duboko u ovom znaku. Ovde Jupiter nije izražen i čovek se stalno vraća nazad i stalno mu se čini da je u neko njegovo, prošlo vreme bilo bolje i ne vidi budućnost, ne samo svoju nego budućnost bilo čega, samo zato što je umor onaj koji ovde dominira i oblikuje mu svest. Ovde je čoveku svest iznad vode (gornji deo Egocerusa) i non – stop je u glavi, u mentalu i jako je umoran. To je kao kad morate sve vreme da plivate iznad vode i ne možete nikako da se opustite. Jarac ne dozvoljava čoveku nikakvo opuštanje dok ne nauči da ima i ovaj drugi deo sebe. Ako to ne nauči, čovek se stalno bori i ne veruje da može da roni, on se drži onog gore koje mu je sigurno i postaje vrlo mentalan, a sve što je mentalno ima veliku potrebu za konkretnim stvarima.
Sve nauke danas su zasnovane na konkretnoj prirodi ovog znaka koji kaže da treba biti objektivan u svemu. On se trudi da bude objektivan, a zapravo sve više otkriva da je sva objektivnost zasnovana na krajnjoj subjektivnosti, baš kao što je Saturn ili Jarac zasnovan na Neptunu i suštinski – on je riba. On je riba u osnovi i Jarac može da roni a ne samo da pliva, ali nikako da to ukapira. On ima ideju da to ne može i to je taj strah i cela stvar je u tome što često ne može da postavi model ispravne reakcije. Ispravna reakcija bi ovde značila da se samo pusti da se stvari događaju i da se stekne sposobnost prihvatanja onako kako dolaze, bez potrebe da se kontrolišu, jer sa znakom Jarca mi ne kontrolišemo stvari, već nas kontrolišu sećanja predaka. Jarac je znak koji je najdirektniji kanal za kolektivna sećanja i pretka i tu čoveka možete pronaći samo ako on zaroni preko 15. stepena, uđe potpuno duboko i pronađe Zevsa i potpuno nešto novo. Sve ostalo ovde se nalazi u vremenu i ograničenog je veka trajanja, jako ga zamara i njega zapravo njegov umor koji ide kroz njega sve više pritiska i on ne može da vidi da je danas dobro i da će sutra biti još bolje. On prosto ne ume da tako gleda, on samo vidi da je juče bilo bolje, iako je i juče mislio da je još ranije bilo mnogo bolje.
To je model ovog znaka, pa ako vam danas kaže da nije dobro, za godinu dana će vam reći kako je bilo dobro prošle godine, neovisno od onoga šta se stvarno negde događa, zato što količina umora koja odatle ide radi svoje. Na taj način nam je znak 10. kuće jedna obaveza i tu kao da smo svi dobili jednu grupu predaka koji će biti stalno ispred nas i sa kojima moramo da uspostavimo ravnotežu. Njima moramo da nađemo balans, da nađemo 15. stepen i moramo znati da su naši preci bili uplašeni upravo zato što nisu bili srodni među sobom, svi su manje ili više bili različiti. Ovaj znak upravo govori o tome, jer je napravljen od borbe i da bi jedan uspeo, ovaj drugi mora da padne i vrlo često se u genetici pojavljuju suprotstavljene sile na raznim nivoima. To su oni koji su se borili jedni protiv drugih, a koji vremenom postaju rođaci, deo jedne loze i spajaju se, pa sa ovim znakom se mora naći savršena ravnoteža. Zbog toga upravo Saturn egzaltira u Vagi, zato što je ravnoteža 15. stepen Jarca i to je mesto gde mi moramo u znaku Jarca da uđemo među pretke da bismo napravili dobar balans. Ali, ako smo umorni, mi pre toga zaspimo i prosto nemamo snage, izgubimo se i čini nam se da je sve promašaj i da nema nikakvog smisla. Jednostavno, ako pokušamo da ovom znaku priđemo mentalno, postaćemo neko ko pokušava da kontroliše stvari i neće uspeti. U stvari bi treblao da prihvatamo stvari kako dolaze, da bismo mogli da uđemo unutar toga i da vidimo kako ništa nije stvarno, inače se ta istina koja tu stoji vidi čim se napravi poslednji izdah. Tada se vidi da ništa nije stvarno, da je to sve vreme bio Neptun i Panikus i tada se shvata da je Pan napravio dupli trik, prvo je plašio Titane, a onda je preuzeo svoj drugi oblik.
