Pored svih prediktivnih tehnika koje se koriste, čovek je rođen u nekom prostoru i vremenu, a sama slika horoskopa koja se posmatra kao dvodimenzionalna projekcija predstavlja njegovu prostornu raspodelu.
Broj 7 se nalazi u osnovnom kodu vremena zato što su mesečeve faze vezane za 7 dana, što je odredilo definiciju dana u nedelji. Druga vrednost broja 7 je egzaltacija Saturna u 7. znaku, jer baš kao što vladar 1 egzaltira u 10. Prema osnovi nastanka čovek je nastao kao peta kuća od 9, kao neko ko je stvoren po slici 9, a 9 i Jupiter predstavlja prostor, dok je vreme vezano za Saturna.
U osnovi Asc je polje mogućnosti natusa, i tumačeći vladara Asc-a zna se mnogo o tome gde je usmerena energija i pažnja natusa, ali se ne dobija odmah informacija koliko je on usklađen sa vremenom u kom živi i koliko je deo njegove kolektivne karme uključen u to, jer sve što dolazi iz vremena, sve što dolazi iz 10, dolazi iz kolektivnog nesvesnog.
Prva raspodela vremena koja daje 7 dana definisana je prirodnom udaljenošću planeta od zemlje, odnosno prirodnom razlikom u brzini. Prva planeta koja upravlja vremenom i koja je ujedno i najsporija jeste Saturn, nakon njega sledeći po brzini je Jupiter, zatim sledi Mars, pa Sunce, zatim Venera, Merkur i Mesec – to je Haldejski raspored vladavine planeta koji su postavili astrolozi još u davno doba, i on ima tu vrlo jednostavnu logiku – od najsporije do najbrže. Ovaj raspored se pronalazi u osnovi svih vladarstava vremena koja se budu tumačila, bilo da su u pitanju planetarne vladavine godinama, nedeljama, danima ili satima.
Svaki vremenski interval ima svog vladara, koji se potpuno razlikuje od vladara Asc-a natusa, što je prostorna vladavina. Postoji 7 dana u nedelji, i ti dani su u svim tradicijama povezani sa planetarnim vladavinama, te je nedelja povezana sa vladavinom Sunca – pa i u svim jezicima je u korenu reči. Sunday, kao Sunčev dan, u Indiji RaliBar, Rali kao dan i Bar kao Sunce. U nekim jezicima se izgubila direktna povezanost, kao na primer u srpskom ali u latinskom, italijanskom, nemačkom ili engleskom uvek je u pitanju planetarna povezanost planetarnih vladavina sa danima.Tako, nedeljom upravlja Sunce, ponedeljkom Mesec, utorkom Mars – iako oni nisu susedni prema Haldejskom rasporedu.
U ovom obliku postoji strukturisana zakonitost iz koje bi se moglo nadalje još mnogo govoriti, ali svaka treća planeta prati ovaj niz – dakle ako je subota kao početni, preskaču se Jupiter i Mars, te dolazi Sunce, zatim se preskaču Venera i Merkur i dolazi Mesec, zatim se preskaču Saturn i Jupiter i dolazi Mars. Kada bi se isto posmatralo na nivou natalnog hoproskopa to je kao da se posmatraju uglovne kuće, dakle 1. kuća pa zatim 4, što definiše ritam vremena, jer četvrtina kretanja jednog ciklusa Meseca opisuje jedan ritam, ritam od 7 dana koji se ovde oslikava u prirodnom nizu dana u nedelji. To je razlog zbog kog su susedni dani dobili imena koja ne prate Haldejski red.
Tek kada se prostor i vreme zajedno sklope dobija se jedna konačna potreba, konačna procena gde se natus nalazi. Znanje o vladarima vremena je dosta zaboravljeno, i danas se vrlo malo koristi, nekada je bilo više korištenja, ali kompletan sistem upotrebe vremena nije nigde iznet na astrološki i primenljiv način.
Baš kao što natus ima vladara Asc-a, što opisuje ono što se natusu najkonkretnije dešava, ima i svog vladara sata u kome je rođen – to je zaista veoma bitna i lična vrednost. Vladar sata se određuje tako što svaki dan ima svoja 24 vladara, baš kao što ima i 24 sata, pri čemu je to 12 dnevnih i 12 noćnih vladara, što znači da samo u uslovu ravnodnevice postoje vladari sata koji traju tačno po sat vremena, dok u svim ostalim situacijama vladar sata može da traje kraće ili duže, u zavisnosti od toga da li je dan kraći ili duži od 12 sati. Dvadeset i četiri vladara su jednako raspoređena u horoskopu natusa, i jedan od njih vlada njime u trenutku rođenja.
Najjednostavniji način da se to utvrdi je da se definiše onaj segment u kom se nalazi Sunce u natalnom horoskopu, pod uslovom da se rade kuće u Plasidus sistemu. Prvi sat dana u kom je natus rođen je od vrha 1. kuće do polovine 12. kuće, drugi sat je od polovine 12. kuće do vrha 12. kuće, treći sat je od vrha 12. do polovine 11. kuće, četvrti sat je od polovine 11. do vrha 11. – tim redosledom posmatra se u kom od tih odsečaka se nalazi Sunce. Ako je natus rođen u zoru i Sunce je u 12. kući, u polovini bliže Asc-u, tada bi vladar sata bio ista planeta koja je i vladar dana – tj. ako je natus rođen u sredu, njegov vladar dana i, ujedno vladar sata biće Merkur.
Vreme se meri od Asc-a, tj. od zore (a ne od ponoći). U davna vremena, dok se još nije uspostavio sistem merenja vremena, dan se merio od trenutka kada Sunce izađe, i trajao je sve dok ono ponovo ne izađe – i shodno tome, dan se prirodno meri od trenutka kada se Sunce nađe na Asc-u. Zatim, kako se Sunce kreće, budući da se Asc kreće suprotno od kazaljke na časovniku, utisak je kako vreme prolazi u toku dana da se Sunce kreće unazad, te se posmatra u kom delu se nalazi samo Sunce i u odnosu na to, brojeći vladare sata i počevši od prvog sata datog dana, idući Haldejskim rasporedom određuje se vladar sata.
Ovaj ciklus je potpuno zaokružen i potpuno samodovoljan, i vrlo bitna inteligencija funkcioniše kroz njega.
