Pluton predstavlja najdublju nesvesnu snagu, najdublji nesvesni poriv u čoveku, ali i najprimarniju, najdrevniju silu koja nas vezuje sa silama koje su ovde postojale mnogo pre nastanka civilizacije ljudi…
Tri planete, Pluton, Neptun i Uran predstavljaju duhove koji dolaze sa razvojem, evolucijom Zemlje, a svaka od njih predstavlja fazu u razvitku bića planete i svesti ljudi. Biće Plutona je pradrevno biće planete Zemlje, koja je postojala još mnogo pre nego što smo mi nastali kombinacijom gena. Pradrevna, prastara ženska energija ispod zemlje, potpuno skrivena od sveta, čini ključnu silu. Sa razvojem svesti dolazi do ponovnog buđenja osnovnih elemenata, baš kao što i u određenom životnom dobu dolazi do buđenja određenih životnih sila, impulsa, priroda.
Duh Plutona – čitava njegova priroda izražena je kroz trenutak otkrića njegovog postojanja. To se dogodilo 18.02.1930. godine u 16h u škorpionskoj zemlji Arizoni. Otkriven je sa Ascendentom na 3° Lava, što predstavlja njega, njegov ulazak i prvi udah na planeti Zemlji, iako se sam Pluton nalazio na 17° Raka u 12. kući. Tom pozicijom nagoveštavao je da će dugo ostati skriven, zatvoren, da će nositi tajnu. I činjenica je da Pluton dugo nije bio viđen izbliza ni jednom od sondi koje su prolazile u tom reonu. On je još uvek jedna skrivena planeta, kao što je tajanstvena i njegova simbolika i upliv na čoveka.
Vladar Ascendenta Sunce nalazi se u 8. kući, prirodno spajajući ono što Pluton sam predstavlja – spoj 1 i 8. Datum njegovog otkrića je upravo 18. i on uvek u horoskopu predstavlja ono što je 1–8, a što je, u stvari, kvinkunks, aspekt od 150°. Posebno je interesantno što se vladar Ascendenta Sunce nalazi na poslednjem stepenu Vodolije, znaka svog izgona i što ide ka Veneri, koja je isto u toj 8. kući, opisujući mit koji se vezuje za Hada i Persefonu. Persefona je, po mitu, ostala da živi sa Hadom u podzemlju, nakon što ju je oteo. Oni čine jedan specifičan, čak skladan par, jer iako je Persefona želela da izađe van, nije mogla da ga prevari jer ga je nemoguće prevariti, baš kao i samu smrt. Njegov intenzitet je toliko veliki da stvara apsolutnu bliskost, i na tom nivou nema prostora ni za šta drugo, osim za jedinstvo.
Ako se pogleda sama priroda Plutona predstavljena stepenom egzaltacije na 3° Škorpiona, tačkom u kojoj je Mesec u padu, postavlja se bitno pitanje: „Zašto je Pluton najjači baš na tom stepenu i zašto je baš Mesec tu u padu?“. Ono što Plutona čini Plutonom je mogućnost da sve stvari svede u jednu tačku neminovnosti u životu, kojoj svaka osoba teži i kroz koju definitivno svi prolaze, a koja se zove tačka smrti.
.jpg)
A ta tačka koja se u fizici zove tačka singulariteta ili tačka dna crne rupe u kojoj sve stvari postaju jedno, upravo je najveći strah za prosečni Mesec, budući da Mesec, koji je svet dvojstva, u tački jedinstva nestaje. U polju Meseca postoje osećanja i emocije. Ono je mnogo dublje od polja racionalnog gledanja na život. Stoga Mesec u odnosu na prosečan život predstavlja dubinu ljudskih osećanja ali kada dođe do Plutona to postaje suviše duboko za Mesec. Tu on nestaje. Tu nestaje svako dvojstvo. Tu nestaju sva osećanja i emocije i pretvaraju se u jednu tačku u kojoj sve nestaje ali i iz koje će sve konačno i nastati. Uvek je važno imati na umu da je ono po čemu se meri ljudska duša, što je konačno stanje prelaska iz jednog svemira u drugi, iz jednog života u drugi, definisano znakom Vage i 15° Vage, kao tačkom potpune ravnoteže, potpunog balansa. Sve je što u Vagi već je deo Škorpiona jer nekada je znak Škropiona obuhvatao dva znaka: Vagu i Škorpiona, zbog čega su sve zvezde iz konstelacije Vage (Libre) u suštini delovi tela Škorpiona. Upravo 15° predstavlja tačku merodavnosti i ispravnosti jedne duše, gde je ona u ravnoteži sama sa sobom. Ako se odmeri broj stepeni od 15° Vage do 3° Škorpiona, dobija se upravo 18°, što ponovo daje spoj 1 i 8 – put koji natus ima od početka do kraja života. Drugim rečima, onog trenutka kada natus uđe u 15° Vage na svom putu, tada već doživljava ono što se zove smrt u klasičnom smislu te reči. To je početak crne rupe. Padajući do dna crne rupe, on prolazi još jedan život i doživljava još jednu smrt. Druga smrt se doživljava na 3° Škorpiona i odatle se ne vraća niko. Natus može da se vrati ponekad sa puta koji je između 15° Vage i 3° Škorpiona, što je poznato kao iskustvo kliničke smrti ali onoga trenutka kada prođe još jedan ceo život u malom, od početka do kraja, kada se od 15° Vage do 3° Škorpiona ponovi čitava slika života, dolazi se do tačke totalnog dodira sa Plutonom, totalnog spajanja sa njim. Dolazak na 3° Škorpiona je dolazak na mesto u kome je Persefona došla kod svog Hada. Da li je to srećan brak zavisi upravo od odnosa koji je postojao tokom života. Sve što se meri na kraju jesu odnosi, jeste ono kakva je duša, šta nosi u svom balansu između levog i desnog, između bilo koje dve suprotne stvari. Meri se koliko je život izbalansiran, harmoničan i koliko su stvari urađene sa osećanjem zadovoljstva i harmonije. U meri u kojoj to nisu, duša pada na 3° Škorpiona i tu se oseća upravo kao Demetra ili Ceres koja je izgubila svoju ćerku Persefonu. Tu je tačka bola, gubitka u kojoj je Mesec vrlo tužan i koju zovemo iskustvom smrti i neminovnosti. Ali iz te tačke nastaje život i novo začeće. Na 3° Škorpiona je u istom trenutku natus začet i predodređen za neki naredni život. Tajna Plutona je upravo u tome što održava ovaj zakon stalno prisutnim. Upravo je Pluton taj koji obezbeđuje neminovnost dolaska u tu tačku i prolaska kroz proces koji predstavlja kanal za prelazak iz jednog života u drugi, put od 15° Vage do 3° Škorpiona, dakle od iskustva zalaska do iskustva dolaska u samo srce Škorpiona, srce smrti, samog Hada ili do iskustva novog začeća, jer to je ista stvar. Isti je trenutak začeća budućeg života i iskustva smrti u ovom životu. U tom trenutku nastaje sva predodređenost. Drugim rečima, Pluton je ona tačka, začeće, onaj prenatalni period, ono iskustvo iz prošlog života koje određuje čitavu sudbinu. Pluton je atom. A energija koja živi u njemu je ogromna.
