Severni čvor je po prirodi muški polaritet jer ide ka nečemu, usmeren je ka nekoj tački za koju veruje da je ispravna. On je u prirodi svega što često nazivamo progresivnim, onim što nam daje snagu da idemo napred. Međutim, Južni čvor je onaj koji ide ka unutra, on uvek ide ka unutra i on je ženski u svojoj osnovi. Tako da ta dva principa – oca i majku, ili pretke i potomke moramo da spojimo, i što više vučemo na jednu stranu sa Severnim čvorom, toliko je reakcija kroz Južni čvor dublja i veća, a ta rupa koju Južni čvor uvek predstavlja u svakom smislu – i u fizičkom, bukvalnom i u metaforičkom postaje dublja. To je zakon akcije i reakcije – kolika je akcija na jednoj strani, reakcija je ista takva na suprotnoj strani i upravo zbog toga celo to kretanje, ceo Zodijak zapravo i nije krug na pravi način. Još je Kepler otkrio da sve to jeste zapravo elipsa, da cela putanja po kojoj se kreće svemir, po kojoj se kreću planete nije potpuni krug, već je samo u simboličnom smislu predstavljen krugom. U Univerzumu su postavljene elipse, pa je naš život i naše kretanje izduženo zato što postoji jedna strana nas koja uvek teži ka nečemu i ulazi automatski u suprotnost sa onom drugom. Dokle god vidimo suprotnost mi ne stvaramo krug, već elipsu. Posledica elipsi su dve žižne tačke unutar nje bez jasne svesti o centru oko koga se sve vrti.
Elipsoidno kretanje svih planeta, uključujući i Zemlju oko Sunca, nam daje dva tabora – jedan zovemo dobrim, drugi lošim. U odnosu na to onaj tabor vezan za našu planetu, oko koje se vrti život je na 3° Bika, što je Svetski dan planete Zemlje i to je ono što podrazumevamo pod životom koji vidimo kao jasan. Međutim, on je definisan samo u okviru jedne tačke te elipse. S druge strane, postoji polje za koje mislimo da je polje nepoznatog, problema, polje od kojeg treba da se štitimo, polje odbrane, polje svih drugih stvari koje dolaze iz Južnog čvora, što je polje našeg nesvesnog i kolektivnog nesvesnog.
Druga žarišna tačka je u okviru putanje poznata i kao Lilit ili Crni Mesec – to je izračunata tačka koja predstavlja kontratežu prirodi Zemlje, odnosno sistemu Zemlja-Mesec. Na jednoj strani je planeta Zemlja koja oko sebe ima Mesec koji kruži oko nje, i on je jedan sistem ali na drugoj strani imamo kolektivno nesvesno koje je ovde izraženo u formi Južnog čvora, u formi tog ženskog principa, u formi onoga što ne znamo šta je ali ga često nazivamo negativnim, veoma lošim, veoma opasnim – Lilit, kolektivno nesvesno koje može da bude pretnja samom životu. Upravo karma, dualizam ili duoteizam koji postoji na nivou kolektivnih uverenja nastaje zbog ose čvorova, zbog toga što dokle god verujemo da je Severni čvor naš jedini put, a da je Južni čvor nešto što nam donosi gubitak, u toj meri stvaramo elipsu, dva različita sveta, generalni sukob, i u osnovi nikada stvarnu sigurnost, za polje našeg života jer nikada ne znamo šta će iz Južnog čvora da izleti, kakva će to sudbina iz nesvesnog da izađe. Ako pitamo šta put razvoja jednog čoveka jeste, on je prvo i primarno povezivanje sa jezgrom Zemlje, sa svojom prvom čakrom, otkrivanje tih dubokih, nesvesnih energija koje imamo, ulaženje u mir sa njima kako bismo ovladali onim što zapravo hoćemo i to tada može da bude oživljeno. Jer ako nemamo dobar kontakt s ovim nesvesnim delom, čitav ovaj svet može da nestane – doći će određeni dan, određeni trenutak kada će količina kolektivnog nesvesnog ili u nečijem životu prevladati i ubiti ovaj život, i zbog toga čovek i vidi i doživljava da je život ograničen nekim vremenom, da je smrt uvek sveprisutna, da postoji opasnost. Na kolektivnom nivou ovo se odvija na sličan način, samo zato što osnovna tajna života sadržana u Južnom čvoru – fiziologija.
Južni čvor je nesvesno – naša fiziologija, naša genetika, ljudi koje vidimo oko sebe su samo naše zgusnute memorije. Sve to što sad neko radi, mi smo sami radili u jednom svom delu i predstavlja okolnost kroz koju prolazimo.
Jedan deo nas jeste u ovom jasnom, svesnom, vidljivom delu, to je vidljiva strana Meseca ali šta je s onom stranom Meseca koju nikad ne vidimo, koju zovemo tamnom stranom Meseca ili Persefonom naše ličnosti? Persefona je uvek povezana sa Škorpionom kao Hadova žena i nalazi se sa druge strane, a ova specifična priča u životu govori o tome da su i Ceres i Persefona deo jedne te iste priče. Persefona je ćerka Ceres i isto tako ovaj nesvesni deo nas koji predstavlja pretnju jeste ono što smo mi rodili, što smo sami stvorili. Buđenje kome prisustvujemo, ovo rađanje planete Zemlje, novi ciklus koji obeležen prelaskom Regulusa na 0° Device jeste buđenje Ceres, buđenje tog principa u kojem su Ceres i Lilit jedan te isti sistem, u kome oni kruže kao isto biće. Mi moramo oživeti svesni deo iz Severnog čvora i nesvesni deo iz Južnog čvora.
U čartu za trenutak 21.12.2011. kada Regulus dolazi na 0° Device Lilit će biti na 0° Bika zajedno sa Jupiterom, Ceres na 0° Device, a planeta Zemlja je upravo njihova veza, kao zemljani znak u koji ulazi Regulus. Ceres označava ženski princip i predstavlja pravog vladara znaka Device. Zbog toga je nedavno i dobila status patuljaste planete, više nije asteroid i u svim novim efemeridama ona će se pojavljivati kao planeta. Merkur je samo zamenik dok ona nije tu, on je samo jedan od predstavnika, a ona je vladar. Sunce tog dana dolazi na 0° Jarca jer to je vreme zimskog solsticija i imamo jedan veliki zemljani trigon – Regulus na 0° Device, Sunce na 0° Jarca, a Lilit i Jupiter na 0° Bika. To je vrlo važan trenutak, ne ulazeći u ostale izuzetno bitne moment, kao npr. što se Venera, vladarka same planete Zemlje, nalazi na 0° Vodolije, u egzaktnom sekstilu sa svojim dispozitorom Uranom.
Ceres će tražiti svoju Persefonu stalno baš kao što svi mi moramo tražiti svoj nesvesni deo, i vreme da se to pronađe je upravo sad. To je taj prelaz iz jednog doba u drugo. Oživljavanjem te energije duž naše kičme, povezivanje 7. Ceres čakre i 1. Lilit čakre u jedno biće, u jednu energiju znači svakako novu realnost, novu priču, potpuno drugačiju percepciju i kvalitet života. Uvek treba imati na umu da su pomračenja ili eklipse najznačajniji ključni momenti za ovo povezivanje, za ovo oživljavanje tog pravog bića.
Ako se u jednom čartu Sunce nađe na Severnom ili Južnom čvoru, imamo eterični entitet tog bića koji je poravnat i u kome je najvažniji preduslov za eklipsu ispunjen jer ako se Sunce našlo u konjunkciji sa Severnim ili Južnim čvorom sasvim sigurno, bez izuzetka će se uvek raditi o pomračenju koje je toliko daleko od natusa koliko je Mesec udaljen od jednog od ta dva čvora. Najdalje vreme udaljenosti je 7 dana dok ne dođe do samog pomračenja, ili je bilo 7 dana pre jer Mesec može najdalje biti u kvadratu sa tom osom čvorova ali kada dođe, tog trenutka će nastati pomračenje.
Sunce se poravnava, a ne Mesec – jer se Mesec nalazi svakih 14 dana poravnat s njima ali naravno tada nemamo pomračenje. To je zato što Sunce nikad nije samo Sunce već i njegova suprotna tačka, Zemlja. Sunce i Zemlja su jedan entitet, i Sunce uvek preko puta sebe ima tačku planete Zemlje i zapravo se poravnavaju Sunce i Zemlja koji su uvek u jednom odnosu, i poravnava se ova priča Meseca, ova priča duše.
To znači da je naša svest, naše Ja povezano sa tim poljem odakle možemo da primimo neku višu informaciju, da probudimo svoje više biće pri čemu je svaka planeta koja se nađe u konjunkciji sa osom čvorova je izuzetno namagnetisana, izuzetno jaka i jako vuče stvar oko sebe. Za tu planetu je potreban dodatni rad, dodatna aktivnost da bi mogla da oživi ceo krug, jer inače ono što će se desiti sa svakom od njih, koja god planeta da se nađe ili sa Severnim ili sa Južnim čvorom, je da će oživeti samo jedan mali krug ove elipse, što će stvoriti problem.
