Kada je planeta neaspektovana, mi je posmatramo kao planetu koja verovatno nema izražen uticaj. Ipak, da li je uopšte moguće da neka planeta nema nikakav aspekt? Uglovni odnos koji postoji između dve planete već jeste jedan aspekt, tako da to nije moguće.
Glavni aspekti imaju veliku silu jer je svaki aspekat u prirodi jedne planete i predstavlja iskustvo koje data planeta vremenom stiče. Da li možemo reći da planeta koja nema glavne aspekte nema određena iskustva unutar sebe?
U osnovi retko vidimo čistu prirodu planete, ona je uvek obojena znakom, kućom i drugim planetama, koje je boje putem aspekata. Čista planeta, čisti upliv je nešto što je pre svega arhetipsko, a aspekti predstavljaju planetu sa određenim iskustvom i sećanjem. Ipak, ako bismo želeli da razmotrimo šta je to primarni aspekt koji postoji između dve planete, u kojoj bi on simbolici bio, znajući da se konjunkcija i ne računa u aspekt jer je prosto spoj dve planete, prvi aspekt koji postoji jeste onaj koji se pojavljuje između dve suprotne plenete, kao što je naspram Sunca Zemlja. Mi živimo na Zemlji, ali kada posmatramo Zemlju u projekciji iz heliocentričnog horoskopa, vidimo da se ona uvek nalazi na mestu koje je tačno preko puta Sunca i primarni aspekt koji mora postojati i koji je vezan za opoziciju, govori o povezanosti sa Zemljom, o uzemljenju, o praktičnoj primeni, što arhetip planete dovodi u njenu praktičnu sposobnost da se ispolji, daje joj osećaj za stvarnost, za manifestaciju. Dakle, primarni aspekat koji postoji je opozicija.
Neaspektovana planeta je ona koja je primarno vezana sama za svoju prirodu, živi u svom svetu i nije obojena drugim bojama. Međutim, nemajući aspekt, planeta istovremeno nema ono što je primarno svakoj prirodnoj opoziciji, a to je uzemljenje, to je sposobnost da svoju prirodu izrazi i da je prenese nekome, da je konkretizuje, da je materijalizuje. Ta planeta živi u svom sopstvenom svemiru.
Opozicija je u prirodi Meseca, uvek. Ono što postoji u svakoj duši je odnos dve suprotnosti, što je opozicija, odnosno Mesec, i ako imamo planetu koja nema aspekt, ona nema dovoljno osećaja i nije dovoljno uzemljena.
Vrlo često nalazimo da je model neaspektovane planete onaj koji predstavlja planetu kojom čovek živi vrlo nesvesno, jer su aspekti osećaji, svest koju imamo prema nečemu. Iako planeta nema aspekte, ima dispoziciju, a dispozitor će verovatno, nadamo se, imati neki aspekt i to je ono na šta se ona najčešće svodi. Naravno, moguće je i da ta planeta nema dispozitora jer se nalazi u svom znaku ili ima dispozitora koji takođe nema aspekt, što je već daleko ređa situacija, ali njeno dejstvo, dejstvo planete koja stvara sama iz sebe i ne traži nikakvo iskustvo sa strane, ne traži nijednu drugu planetu, procenićemo kroz rezultantu, kroz tu dispoziciju. To nekada može biti sjajno, to nekada može biti potpuno genijalno zato što takvi ljudi stvaraju Univerzum iz sebe, takvi ljudi mogu iz svog ličnog doživljaja, neovisno od vremena i prostora i društva u kome se nalaze stvoriti nešto. To je ono što nam neaspektovana planeta daje. Neaspektovana planeta je kao Mars jer ne zna ništa o odnosima, nju odnosi ne interesuju, ona veruje samo u sebe. Naravno da je ponekad problematično ako imamo neaspektovanu Veneru, koja je sva od odnosa sačinjena, pa može da živi odnos bez odnosa ali to nije tipično, to nije u njenoj prirodi. Sa druge strane, Mars voli da bude bez aspekata, da radi sam za sebe. On je najjači u znaku samoće – egzaltiran je u znaku Jarca. On može da bude na vrhu planine, na 28. stepenu Jarca i da se oseća snažno, čist u samoći, čist u svojoj potpunoj prirodi. Šta je Venera drugo nego spoj svih iskustava; Venera predstavlja šarenilo svih boja, svih faktora i njoj nedostatak odnosa može da bude problem. I kada bismo imali teoretski sve neaspektovane planete, imali bi situaciju u kojoj svako funkcioniše za sebe, samoodnosno, nezavisno od vremena i prostora. To bi bilo teoretski jedno vrlo nepovezano, neuzemljeno stanje. Ono je svakako i nemoguće, čak je vrlo retko da čovek ima neku neaspektovanu planetu, ali uvek treba da znamo da onog trenutka kada vidimo da je ona neaspektovana, na nju se ne utiče, na nju se ne deluje; ona je natusu data kao nešto posebno što on može da uradi. Da li će otići na dobro ili loše, to je pitanje rizika koji ona ima, a rizik ćemo proceniti iz stanja dispozitora pre svega.
Dva su faktora koja posmatramo uvek kada gledamo neaspektovanu planetu – jedan je dispozitor, a drugi je Persona horoskop te planete.
Tako ćemo otvoriti ovu planetu, i videćemo šta sve u njoj živi – kakva je to priča, kakva je to poruka koja tu postoji, ali jednu stvar znamo u svakom slučaju, a to je da natus sa tom planetom nije radio u prošlom životu, nije nasledio iskustvo te planete. Recimo, neaspektovana Venera bi dala situaciju da natus u prethodnoj inkarnaciji uopšte nije imao iskustva u venerijanskom svetu, nije ih imao dovoljno, nije imao iskustva niti sa Marsom, niti sa Jupiterom, niti sa Saturnom, nije ih nigde pravio i on je ostao u stanju nerazvijenog funkcionisanja. Živeo je u svom zaokruženom svetu u kome je njegovo zadovoljstvo potpuno vezano samo za njegovo lično stanje stvari. Koliko ljudi imaju to stanje da su samodovoljni, da su samozadovoljni? Vrlo malo. Ljudi uvek doživljavaju da njihovo iskustvo Venere zavisi od toga koliko će im ljubav biti uzvraćena, koliko ona može da pruži, odnosno kakvi su aspekti te Venere spram nečeg drugog. Ali, zamislimo čoveka koji ima stanje svesti u kome njegovo zadovoljstvo, njegova sreća i ljubav zavise potpuno i isključivo, u svakom trenutku, samo od njega. Živeći u svom svetu mašte, doživljaja sveta u kome je on potpuno zadovoljan – ta kategorija će u ovom životu kroz dispoziciju jasno pokazati da taj čovek može biti izuzetan stvaralac, da može biti vrlo poseban i da može postići, ako je u pitanju umetnost, izuzetno umetničko ostvarenje; ako je u pitanju neka ljubavna veza ili ono što nosi tu simboliku Venere, može doneti izuzetno iskustvo u odnosima. To će nam pokazati dispozitor, a potvrditi stanje Persona horoskopa.
