Znak Lava, zajedno sa 0° Vodolije, predstavlja prirodnu osu početka jer su Lav i Rak svetla, otac i majka i njihovim spajanjem nastaju sva ostala deca Zodijaka. Od Sunca i Meseca koji se na 0°Lava dodiruju, sa leve i desne strane dobijamo dva Merkurova znaka, pa dva Venerina, pa dva Marsova, pa dva Jupiterova znaka i konačno, kao najdalji od njih, sa sasvim druge strane su dva Saturnova znaka. To su dva dela istog kruga, tu se lepi jedan deo stvaranja sa drugim jer ovaj ženski deo ide od Raka do Vodolije, dok muški deo ide od Lava zaključno sa Jarcem i tu je stvarni unutrašnji početak stvari.
Vreme kreće iz sadašnjosti odakle nastaju prošlost i budućnost. Nastanak je dodir svetala, Sunca i Meseca i zbog toga ovo uzimamo kao primarno mesto za svakog čoveka. Ko ostvari primarnu osu suprotnosti uspeo je da spoji Univerzum.
Nijedan znak ne govori više o suprotnosti od Vodolije, arhetipa svake opozicije. Danas znamo da Vodolija nije predstavljena samo Saturnom, već i Uranom, pa je ovo mesto u kome se Jarac i Vodolija dodiruju. To je u suštini mesto sastanka Saturna i Urana, gde je nekada mitološki Saturn zbacio svog oca, Urana, sa prestola i tu je nastao prvi rez, tu je postojala prva bol i prvi problem koji odatle sve ostale stvari čini različitima. Tu nastaje prva podela koja govori o vladavini Hronosa, vladavini vremena, gde počinjemo da razlikujemo prošlost i budućnost i ulazimo u jedan drugačiji svet.
Univerzum ima svoja dva dela. Da li ga gledamo sa 0° Raka – 0°Jarca, odakle dobijamo priču o genetici i sudbini ili smo možda uspeli da se probudimo i vratimo svom praizvoru odakle sve stvari u suštini nastaju? Pre naše genetike, pre našeg fizičkog porekla postoji jedna tačka od koje sve počinje i svaki spiritualni rad, svaki rad na sebi zaista kreće od dodira svetala, iz tačke kraja Raka i početka Lava. Sunce se rađa na 0° Lava, dok se sa druge strane spajaju Jarac i Vodolija.
Ako bismo posmatrali ovaj znak koji mora, kao i svi ostali znaci, da se spaja sa svojom suprotnom stranom da bi bio celovit, mi zapravo saznajemo da je to najveći izazov za ego jer svaki Lav ima naglašenu prirodu ličnosti, naglašenu prirodu Sunca i svih onih stvari za koje veruje da su ispravne i da su takve. Ukoliko Lav uspe da percipira da neke stvari nisu dovoljno dobre ili da nisu u redu, ili da su neki ljudi veoma nekorektni, on zapravo i nije Lav sve dok ne pronađe svoju suprotnu tačku. Za Lava može biti najveći izazov da prepozna da su drugi ljudi, druge osobine, nelojalost i nekorektnost delovi njega koji predstavlja jednu njegovu unutrašnju nesvesnu osobinu.
Kakva je veza između Lava i Vodolije?
Pogledajmo sledeći model.
Znamo da je sedište Sunca u Lavu ali Sunce egzaltira na 19° Ovna. To je od samog početka Lava njegov 101. stepen. Na 101° projektovanom od 0° Lava dolazimo do egzaltacije Sunca.
Ako isti ovaj odnos posmatramo sa druge strane, da bismo dobili balans, on nam zapravo otkriva 11° Škorpiona, što je mesto Uranove egzaltacije.
Prirodna veza spajanja Sunca sa svojom suprotnom stranom, Vodolijom ili Uranom izražena je kroz model u formi 101-101, odnosno 11-11 koji ih spaja, te je najvažnija stvar za jedno Sunce da razume Urana, jer tada ne samo da će uspeti da vlada svim stvarima već će postati ono što je oduvek najviše i želelo – prava ličnost.
I jedan i drugi znak, i Lav i Vodolija imaju izrazitu potrebu da budu ličnosti. Uran, Vodolija hoće da bude potpuno originalna, nezavisna ličnost, a Lav želi isto to, samo što svako kreće iz svog ugla i bez suprotne strane ne dolaze do svog ispunjenja. Potpuni Lav mora da pronađe tu individuu koja je apsolutno drugačija, originalna, nepojmljiva, autentična, što je kategorija Vodolije. Vodolija, sa druge strane, ne kreće iz ugla ličnosti već iz ugla suprotnog, pobune i mora da integriše svoje različitosti kako bi pronašla tu tačku koja je život. Svaka suprotnost se kroz ovu osu mora spojiti jer je to suština svesti.
Lav je jedinstven znak koji u sebi ne egzaltira nikoga jer je Sunce toliko snažno, toliko sija da ništa drugo ne može da se istakne. On se takođe sastoji od Saturna i Urana kao svojih podsvesnih delova, odnosno planeta koje su ovde u izgonu.
Ako Lav hoće zaista da uspe, on mora da ima u sebi prirodu Saturna kao jednu sposobnost koja mu je jako važna da bi dobio strukturu. Sunce je ogroman uspeh, moguća pozicija u životu ali je neophodan Saturn koji obezbeđuje strukturu. Sunce i Saturn zajedno su apsolutna karijera, apsolutna pozicija, apsolutni status. Jedno deluje kao jaka ličnost, jaka pojava, a drugo kao struktura koja se ne vidi.
Ukoliko dođe do sukoba između Sunca i Saturna vidimo da natus sam sebe ruši, kao da je gradio kuću sa slabim temeljima jer je genetika slaba, roditelji se nisu slagali, i to čak ne ni otac i majka nego otac i deda, preci su bili u međusobnom sukobu i to neslaganje daje slabost kičmi. Sunce-Saturn je već sama slika kičme i ako natus nema zdravu kičmu, ako nije snažan, on ne može da kanališe energiju, ne može biti realno jak jer Saturn održava da ono što je unutar kičme – kičmena moždina, što je sam život, ima dobar kanal budući da je Saturn struktura kosti.
Pored ova dva dela, Sunce u sebi sadrži i svoj nesvesni deo, a to je Neptun u padu. Za Lava koji nije uspeo da se spoji sa suprotnom stranom je dramatična i sama pomisao da mu neko ne bude lojalan, da ga neko prevari i izda. To čega se plaši je strah nemejskog lava kada mu je Herkul prišao iza leđa i ubio. Uvek postoji opasnost da nas neko špijunira, da neko radi protiv nas i mi se tada moramo boriti što je osnova sveg neznanja. Svako neznanje nastaje kada suprotnosti nisu spojene i kada neko vidi neprijatelja. Ta bojazan je prirodno nastala kao sećanje na smrt u prethodnom životu jer su Ribe 8. kuća Lavu, odakle strah postoji kao utisak i slaba tačka. To je junaku Ahilova peta, koja ide iz Neptuna, gde je on apsolutno sjajan ali ima jednu tačku koju ne zna i koja ga traži, pa je za Lava od ključnog značaja da sa Neptunom bude prijatelj, da napravi potpuni kontakt s tom drugom, nevidljivom stranom.
Ovaj potpuno realni znak, ovaj znak života, slike, vidljivosti svega mora pronaći ono što se ne vidi, što je njegova mašta, mora se setiti sebe kad je bio dete jer 5. kuća je kuća deteta i kuća Lava, mora se setiti svoje mašte koju je zaboravio nekada davno i ostvariti taj san. Ako Lav ne ostvari san gde je onda život?
Naš san mora da bude istina, mora da bude ostvaren i to je osnovni model svih onih koji duboko veruju da je život vredan i da svi moraju biti za jednog i jedan za sve – to je osnovni moto plemenitosti. Tamo gde je ideja o snu nestala, tamo gde se ne veruje da se od nule može postići najviše na svetu, nema ni života, ni spajanja suprotnosti, već se živi u strahu od izdaje, od pada, od gubitka energije koju Neptun može da izvuče u pijanstvu, pa je to strah da ćemo izgubiti sebe i proći na isti način na koji je prošao i naš otac, iako u suštini uvek nosimo samo sećanje na sopstvenu smrt iz prethodnog života koja nas parališe toliko da nemamo snage da živimo svoju veličanstvenu inkarnaciju Lava. Biti Lav je ogromna vrednost zato što daje natusu sjajnu poziciju da može da integriše sve ostale stvari. Sunce u realnosti nema opoziciju, Sunce je nepobedivo.
