Priroda planete Zemlje

U astrologiji je primarna pažnja usmerena prema svim nebeskim telima osim prema Zemlji, zato što je sama astrologija napravljena u odnosu na geocentrični sistem. Drugim rečima, Zemlja je u sredini i sve oko nje su uticaji koji predstavljaju događaje koji će se odvijati na Zemlji. Ipak, ta činjenica da ne koristimo Zemlju kao planetu u astrološkim istraživanjima, zna da nas ponekad učini neuzemljenima, odnosno zna da nekada učini da imamo mentalni pogled bez osećaja o samoj prirodi planete na kojoj živimo.

Da bi se upustili u astrološkuanalizu, uvek najpre treba znati gde se nalazimo. Mesto planete Zemlje je od suštinskog značaja, jer se ona uvek nalazi u tačnoj opoziciji sa mestom gde se nalazi Sunce i zajedno sa njim čini sistem ose koja se non-stop kreće. Ne radi se o tome da se Zemlja nalazi na drugom kraju Svemira, nego je projekcija Zemlje na Zodijački krug na suptrotnoj tački od one na kojoj se nalazi Sunce, a to je njena istinska pozicija kada bismo gledali iz heliocentričnog sistema gde je Sunce u centru. Zato je Zemlja u natalnom horoskopu uvek na suprotnoj strani od Sunca, a razlog za to je što se zemlja u odnosu na Sunce pomera od zapada ka istoku, koliko god mi videli sa Zemlje da se Sunce pomera od istoka ka zapadu i imali osećaj da se Sunce kreće i taj odnos sa Zemlje je kao u ogledalu, jer ih imamo kao jedan sistem. Zato u Horoskopu Zemlju gledamo kao odraz, kao ogledalo svega onoga što se događa u prirodi našeg egaili našeg Sunca i sve ono što je naša Zemlja i što nas čini vezanim za ovu planetu je zapravo odraz onoga što je naša priroda. Stvari koje nam se događaju na Zemlji su uvek odraz prirode koju nosimo, mada vrlo često ne znamo u potpunosti svoju prirodu i zato i mnoge stvari koje nam se događaju ne razumemo, ali sve što je na Zemlji je ogledalo koje je nastalo iz sklopa svih stanja koja imamo u svom karakteru i u prirodi Sunca. Svaki stav koji imamo odražava se u konkrertnim okolnostima koje živimo i postoji vremenski raskol između njih i to se ne događa trenutno, nego kroz vreme. Vreme je uvek stvar svesti o kretanju i relativan je pojam u odnosu na to i za nešto je potrebno čitav život da bismo videli posledicu, a za nešto je potrebno čak 3 života da bismo videli posledicu, ali nekada je potrebno samo jedan trenutak da bismo je doživeli. To je samo stvar svesti i ako neko ima niže stanje svesti ili je npr.u alkoholisanom stanju svesti, ta osoba može da stavi ruku na vrelu peć i neće osretiti bol u prvih 20 sekundi, ali posledica će biti dramatična zbog ozbiljnih opekotina. Ako je pak osoba u višem stanju svesti, njegovo iskustvo proteklog vremena biće kraće i on će moći neku stvar da doživi čak i pre nego što se ona desi, jer će moći intuitivno da je oseti. Drugim rečima, veza između Zemlje i Sunca je veza ogledala, veza odnosa koji se materijalizuje i na Zemlji se sve stvari pokazuju iste kao ono što imamo u karakteru i u svojoj prirodi, samo što se materijalizuju kroz određeno vreme, a to vreme zavisi od svesti i može biti brže sa višim stanjem svesti i sporije sa nižim stanjem svesti.

U heliocentričnom sistemu nemamo Mesec, on se praktično nalazi na istom mestu gde je Zemlja kao njen satelit, zato Zemlja u horoskopu uvek predstavlja i sliku Meseca, a Mesec kao prirodni reflektor i čini da Zemlja predstavlja tu refleksiju svega onoga što se događa na Suncu. To je kao da uvek živimo u trenutku punog Meseca kada su Zemlja i Sunce u prirodnoj opoziciji i kada se sve što se događa na Zemlji odražava u onome što imamo u Suncu. U tom smislu pozicija Zemlje je od primarnog značaja, jer živimo na Zemlji, preko nje se ostvarujemo i od njene postavke zavisi potpuni kvalitet života i svest koju imamo. Na prošlom klupskom predavanju je bilo reči o važnoj ulozi zalazećeg znaka koji je suprotnost izlazećem znaku i koje osobine tih suprotnih znakova mogu da nam pomognu da dovedemo svoj život u balans. Na vrlo sličan način samo iz ugla razvoja svesti i razvoja ličnosti, tu priču nam govori pozicija Zemlje, jer je ona uvek suprotna u odnosu na poziciju Sunca. Simbol za Zemlju je krug sa krstom u sredini i u horoskopu zapravo predstavlja mesto u centru horoskopa, jer živimo na Zemlji. Zemlja se nalazi u samom centru geocentričnog horoskopa, a sve ostale planete se nalaze negde na obodu horoskopa i u jednom životu uvek igramo ulogu neke od tih planeta koje su na obodu horoskopa. Planeta čiju ulogu igramo je uvek vladar Ascendenta i ona govori o našoj evoluciji na Zemlji, ali ta planeta pošto je na obodu nije u potpunom balansu i nije razvila svoj potpuni i maksimalni potencijal, ona zapravo samo ima bolje ili lošije sećanje predaka koje nosimo kroz svoje gene. Zemlja koja je ovde u centru predstavlja jezgro našeg života i skup svih različitih energija koje se nalaze u krugu horoskopa, zapravo naš život je sećanje na iskustva sa Zemlje koje smo zapamtili iz ranijih inkarnacija ili iz sećanja predaka. Ako se npr. Sunce nalazi u znaku Strelca, onda je tačka projekcije Zemlje u suprotnom znaku Blizanaca, ali je njena realna stvarna pozicija uvek u centru. Sunce predstavlja tačku budnosti, tačku ličnosti i tačku gde svako razvija svest o sebi ili ego, jedini je problem što je ta svest o sebi ograničena, jer koliko je čovek uspeo da definiše šta je ono što je on sam, a šta je ono što su drugi i šta je odbacio. Sve to što čovek odbacuje ulazi u njegovu senku, u ono što ne vidi i konačno se materijalizuje kao sećanje koje boravi u onome što je suprotno od Sunca, a što je sećanje na Zemlji. Zemlja čoveka povezuje sa svim stvarima koje ne zna i koje odbacuje, jer ona je ono što je suprotno od Sunca i čovek uglavnom živi kroz gornji deo, kroz racio i verujući svom mentalnom delu, pa su tako i nastale razlike dobra i zla, gornjeg i donjeg sveta i sl. Ljudi bez obzira na nivo obrazovanja su previše mentalni i svi veruju svom razumu i iskustvima koje doživljavaju i lako se ograđuju od nečeg drugog, a to čini njihovu senku.

Da bismo znali šta nam se nalazi u toj senci pogledaćemo šta nam radi Zemlja, odnosno suprotna tačka od pozicije Sunca. Razvoj svesti se uvek vidi u sposobnosti da čovek svoj krug koji se nalazi u gornjem mentalnom delu i gde on ima svest o ja i odakle razmišlja može da spusti u predeo stomaka i da odatle može da oseti sve ono što živi i doživljava. Iz tog ugla centra svog fizičkog tela čovek treba da se odnosi prema drugim ljudima i stvarima i da tu inteligenciju može da živi, jer tada živi u skladu sa Suncem u 3. čakri koje je uzemljeno, jer živi u donjem delu.

Tada je čovek normalno centriran i težište svesti mu je podešeno u predelu solarnog pleksusa, tada je on budan, aktivan, ali ima osećaj da su sve stvari koje postoje deo njega i nije u fazi isključivanja onoga što ne razume. Taj proces je put razvoja iz geocentrične svesti ka heliocentričnoj svesti, odnosno iz jednog relativnog stanja svesti gde ima iskustva koja ga vode na suprotnu stranu kruga kada je kontradiktoran sam sebi u vremenu, u stanje centra ili u stanje realne budnosti višeg stanja svesti. Svako ima deo geocentrične prirode koja ide iz ugla mentalnog postojanja i to je jedan deo entiteta.Drugi deo je vezan za heliocentričnu svest, jer isti horoskop postoji i u heliocentričnom svetu i isti trenutak vremena kada se nešto događa postoji i iz ugla Sunca, iz težišta svesti koji imamo u 3.čakri, što je druga priroda koju imamo. Znači imamo geocentričnu prirodu koja je mentalna i ona ima ulogu da se žive neka sećanja, vodi nas u priče koje su već poznate i odatle lako procenjujemo šta se dešava jer su to dešavanja koja su već bila, ali imamo i heliocentričnu svest ako smo uspeli da spustimo svest u težište solarnog pleksusa i da odatle gledamo.

*******

Ovaj tekst predstavlja deo predavanja u Kepler klubu. Više o Kepler klubu i pristupu celom članku možete pročitati ovde.