Septil posmatramo kao u osnovi jedan neptunovski aspekt, kao aspekt koji nas otvara ka beskonačnom, aspekt koji razbija tu iluziju da su stvari konačne i da su definisane i on ima put ka beskonačnom…
Priča počinje razumevanjem podele kruga na sedam delova koja po prvi put, kada delimo krug jednocifrenim brojevima, ne daje ceo broj već decimalni zapis. Drugim rečima, 7 se zaista izdvaja kao vrlo poseban broj jer razbija jedan jasno ograničeni deo. Dobijeni broj je zapravo beskonačan – on je 51,428571428571… i posle se 428571 ponavlja u beskonačnost. On zaista vodi ka nečemu što je beskonačno. Zato septil i posmatramo kao u osnovi jedan neptunovski aspekt, kao aspekt koji nas oatvara ka beskonačnom, aspekt koji razbija tu iluziju da su stvari konačne i da su definisane. U samoj astrološkoj karti, to su podele koje bi ovako izgledale:
Dobili bismo jedan specijalan sedmougaonik koji bi formirao ceo krug, i taj sedmougaonik formira sedmokraku zvezdu, baš kao što smo sa pentagramom po prvi put dobili petokraku zvezdu, sa kvintilom; zatim smo sa sekstilom imali jednu šestokraku zvezdu; sa septilom sada dobijamo ovaj nivo sedmokrake zvezde i to je ono što je inteligencija ovog aspekta. Ovaj oblik sedmokrake zvezde zapravo predstavlja oblik inteligencije septila.
Ako bismo pokušali da razmatramo septil kao jedan ugao, kao jedan oblik koji je za nas bitan, primarna informacija koju ćemo iz njega dobiti je da zapravo postoji sedam vidljivih planeta koje koristimo u astrologiji i da je njihova međusobna povezanost zapravo definisana podelom kruga na sedam delova. Odnosno, kada bismo svakoj planeti dali vladavinu nad krugom, on bi bio izražen u odnosu septila. Postoji 12 znakova i zato je svaki odnos među njima izražen uglom od po 30 stepeni, što je polusekstil, međutim kada bismo delili na po sedam delova, dobili bismo da bi svaka planeta imala jedan septilni odnos, septilnu vladavinu. U osnovi, u ovih 7 delova imamo definisan taj raspored planeta pri čemu kažemo da, ako posmatramo planete od najudaljenije do najbliže, dobijamo poznati haldejski raspored planeta, dakle raspored planeta koji je ustanovljen na osnovu njihove udaljenosti ili brzine, pri čemu u tom rasporedu prva planeta u nizu jeste Saturn, zatim dolaze Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec. To su sedam planeta koje čine inteligenciju jednog septilnog ugla, jednog kruga koji je definisan sa sedam međusobnih delova. Zahvaljujući ovoj podeli unutar koje su planete međusobno povezane, odnosno koja bi im dala jednako rastojanje koje je izraženo u septilu, dobijamo zapravo inteligenciju vremena samu po sebi.
Ono što odavde imamo jeste da 7 planeta upravlja određenim danima u nedelji, određenim vremenom, pa stoga ako Mesec upravlja ponedeljkom, onda je sledeće upravljanje u vremenu utorkom, što bi značilo da bi se Mesec širio ili bacao svoj pogled na Marsa. Od Marsa bismo imali sledeći dan, sredu i svakako vidimo da su ponedeljak i sreda susedni dani u jednom septilu, međutim ono što njih povezuje jeste utorak koji je u jednom procepu u odnosu na njih, u jednoj unutrašnjoj vrednosti toga. Sledeće, odavde dobijamo da iza srede dolazi četvrtak, i ponovo imamo da su četvrtak i utorak, odnosno Jupiter i Mars susedni kada gledamo septilnu vrednost, međutim sreda – odnosno Merkur koji vlada njome – nalazi se u procepu između njih, govoreći da on predstavlja i inteligenciju odnosno srednju vrednost, jedno prirodno srednje rastojanje koje postoji između njih i samim tim da je srednji dan, ili srednji kvalitet u vremenu, onaj koji zapravo proizvodi ili stvara ova dva koja mi vidimo u pojavnom delu. Iza četvrka dolazimo do petka – ponovo bi sreda i petak imali međusobno srodnu vrednost, međutim četvrtak je onaj koji je između njih. Od petka se približavamo suboti i opet je Venera između Saturna i Jupitera u ovom delu, zatim dolazimo do nedelje i konačno do ponedeljka gde se formira ova sedmokraka zvezda. Dakle, oblik sedmokrake zvezde se formira samo zahvaljujući inteligenciji septila. Prirodni raspored planeta, haldejski raspored ili raspored brzina kojima se planete kreću od najsporije ka najbržoj, daju nam apsolutno formiranje septila unutar vremena. Jednostavno, septil sam po sebi nosi tu strukturu koja nas stalno vezuje za ovu priču koju živimo svakog dana u datom vremenu. To objašnjava i zašto imamo sedam dana u nedelji a ne 8 ili 10, ili neki drugi broj, zašto je vreme tako podeljeno.
Ovo je ta inteligencija i vrlo je interesantno što su uvek dve susedne planete povezane trećom koja im je zapravo najdalja, ili predstavlja njihovo srednje rastojanje koje se nalazi u toj dubini. Znači, Mars bi, u konkretnom primeru, povezivao Mesec i Merkur zato što se on nalazi u sredini između ova dva dela, i ukazuje samim tim da svaka srednja vrednost jeste upravljač onim drugim dvema vrednostima koje postoje, to je informacija koju dobijamo kao jedan faktor zakonitosti – zapravo srednja vrednost, srednje rastojanje, šta god da ono jeste upravlja onim ostalima između kojih se nalazi. To je zakon koji je vrlo značajan.
