Planeta koja je najtipičnije, najčešće, čak tri puta godišnje retrogradna je Merkur. Ako bismo posmatrali analogiju s ljudskim životom i čovekom kao svesnim bićem, što je Merkur, koji vlada ljudskim znacima, Blizancima i Devicom vidimo da čovek povremeno mora da spava. Vreme koje provede u svojoj retrogradnosti, uključujući i period senke, otprilike je 120 dana. To je stanje u snu, što odgovara trećini dana koji se provodi u jednom drugom stanju svesti.
Praktično sve planete, izuzev svetala, imaju svoju retrogradnost ali je Merkur ovde glavni predstavnik jer je najčešće retrogradan i u sopstvenom horoskopu ćemo procenjivati da li imamo prirodu retrogradnosti pre svega na osnovu ličnih planeta i to Merkura. Ako imamo retrogradnog Merkura mi sebe možemo nazvati takozvanom retrogradnom osobom jer je to vrlo važna osobina vezana za stanje svesti, za način razmišljanja, za čoveka samog.
U retrogradnoj fazi Merkur postaje Hermes, što je jedna od njegovih vrlo važnih osobina – da zna da uđe u podzemni svet i da se iz njega vrati, a to je i suština čoveka i cele priče o hrišćanstvu, o Isusu, koji je bio Devica/Blizanci. Naravno, poruka koja je prolazila kroz vekove dobila je svoj oblik koji sad vidimo ali je uvek hermetična poruka bila ključna, a to je proći iz jedne dimenzije postojanja u drugu i vratiti se, spojiti te dve priče, oživeti ih ponovo, pa je to i poruka svakog Merkura u njegovom krajnjem cilju kada postaje retrogradan.
Tada definitivno više nije isti i u ogromnom broju slučajeva otkrivamo njegove neudobne strane i problem u onome čime vlada, iako poenta tog perioda nisu problemi, već mogućnost da se povežemo sa delom sebe koji je uspavan, koji živi u nekom drugom vremenu i koji sada na ovom putu, dolazeći u jednu drugu dimenziju, u retrogradnosti hoće da se vrati i da ponese nešto iz tog drugog sveta i da ovde donese.
Merkur je u padu u 12, u Ribama i znamo da je njegova retrogradnost najčešće problematična, traumatična, nosi problem u komunikaciji, i zato kad pomislimo na tu vrstu puta gde neko traži nešto skriveno, duhovno, sa druge strane, on je vrlo često u rizičnom polju. To je rizično polje jer lako čoveka može učiniti žrtvom i hteli mi to ili ne, bili mi otvoreni duhovnom polju ili ne, to je sudbina čoveka – da svakog dana jednu trećinu vremena provodi u svojoj 12. kući, u snovima i sanjanju.
Šta god da radimo 1 ide ka 2 ali 12 stoji tu stalno i kaže da način na koji dolazimo do hrane, na koji postižemo, stičemo, na koji se vezujemo za materiju vibrira u nama iza, kao naše 12.
Mi, astrolozi, to tražimo i nas zanima šta je ta sudbina u tom nevidljivom polju koje zovemo psihom, poljem prethodnog života koje hoće da se rodi, da živi ovde, za koje znamo da je vrlo inteligentno i utiče na sve ali je tajno i potpuno nevidljivo.
U retrogradnosti se uočavaju tri faze:
U prvoj fazi Merkur polako zaranja u 12, ima usporene modele funkcionisanja, što daje sklonost nesporazumima, neodlučnost i predomišljanje kako biva sve sporiji.
Sledeća faza je kada je Merkur postane stacionaran. Usporava sve više, i u jednom trenutku potpuno stane. Taj deo kada je planeta stacionarna je na nivou našeg života isti kao trenutak kada smo uleteli u duboki san bez snova, kada smo potpuno upali u tišinu, ne mrdamo, potpuno smo stali. To je vrlo retko, najređe stanje planete. Posle se ponavlja ova tačka kada planeta promeni smer, pa iz retrogradnog krene u direktno, ali to su vrlo kratki trenuci koji su nam važni kada imamo dodir sa sadašnjošću, sa potpunim ne-kretanjem.
Stacionarni Merkur ima sposobnost da spoznaje iz potpuno nesvesnog, i ne samo da spoznaje – ima mogućnost da se probudi i da oživi, da komunicira sa nesvesnim, sa sferom materije, kada pronalazi da nije samo um inteligentan, već i materija. Kao što znamo, nisu samo Blizanci znak inteligencije nego i Devica. Naravno, ukoliko natus nema dobru postavku stacionarnog Merkura, on će imati nesvesni kontakt kroz tog Merkura pa neće moći da bude odlučan, izražavaće tvrdoglavost bez sposobnosti da zapravo konkretizuje, materijalizuje stvari, da kontaktira sa tim poljem nesvesnog.
Postoji i treća faza u retrogradnosti koja je zapravo sama retrogradnost. Planeta može biti u senci, stacionarna i retrogradna i ta retrogradnost je, kao što ovde možemo videti, nešto što nas vuče nazad, u stanja sećanja, ponavljanja stvari ili nam se stvari vraćaju. Gde god da imamo retrogradnost kažemo da nam se stvari događaju po modelu onoga što je nekada već bilo.
