Saturnovo sedište je u znaku Jarca, i predstavlja planetu koja ne traži mnogo. On ima usmerenost na vrh Olimpa, odnosno, na karijeru. Na tom putu uspinjanja na vrh planine on može biti usamljen ali se penje sa jasnim usmerenjem gde ga interesuje samo jedna stvar koju hoće da postigne – a to je jaka karijera.
Njegovo direktno kretanje je veoma povoljno zato što se kreće ka drugom znaku do sebe, Vodoliji. Vodolija je takođe znak njegovog sedišta i predstavlja onaj deo Saturna koji planira. On hoće da postigne jednu stvar u svom životu – da napravi strukturu na kojoj gradi svoju industriju u vremenu. Saturn je civilizacija koja ima strukturu sa jasno postavljenim stvarima, sa svojim zakonitostima i stubovima sistema koji imaju svoje planove, imaju svoju ideju u 11. Zato je svaka razvijena i napredna civilizacija naravno i tehnološki napredna, i kao takva obezbeđuje različita prava ljudima. Pa se i nauka tako razvija, saturnovskim putem, i drži se kao stvar određenih činjenica, jasnih dokaza, ponovljivih rezultata, i tek onda ide u Vodoliju odakle daje nove izume. Stoga mnogi ljudi koji su doktori nauka neće otkriti ništa, već će jedan promil njih biti onaj koji će dati doprinos, a svi ostali će se pozivati na radove onoga ko je radio u sferi Jarca. I to je civilizacija, put Saturna od jedne nauke koja je dokazana do jednog izumitelja, do jednog čoveka.
Međutim, imamo i njegovu retrogradnu priču osam znakova dalje, kada nas on uvlači u svoj retrogradni hod i ovo mesto je vezano za Lava, Saturna koji dolazi u njegovu 8. Kuću, gde je u izgonu. Saturn se ne oseća dobro u retrogradnosti, kao recimo Jupiter koji je tamo u svojoj egzaltaciji.
Da li je ovaj Saturn, kada je retrogradan, zapravo znak nekog duga, nečega što moramo da ponovimo, nečega gde imamo neke repove od ranije? Prema kome, prema čemu? Ako pričamo o 5. znaku, možda je to neki dug prema deci ili prema ocu – to je znak u kome je Sunce u sedištu i u svakom slučaju rekli bismo da je to neki dug iz prethodnog života jer Sunce kao Lav, kao 5. kuća prethodnog života.
Njegovo najjače mesto nije u retrogradnosti. Naravno, u konkretnom slučaju ćemo videti kako je postavljen retrogradni Saturn da bismo zaključili da li je povoljan ili ne, što je konačno najvažnija stvar. Ali ako je retrogradan, nije taj koji će ići da se bavi jednom jasnom putanjom, već mora da se vrati i završi stvari koje je imao. Ako je drugačije, ako je snažno postavljen, ima posebnu misiju da se ponovo „religare“, poveže sa nečim što je već radio i da ispuni strukturu nekog svog sna, da to nešto posebno izgradi.
Retrogradni Saturn nas vraća u neko vreme, kao da odbrojava unazad. On nas dovodi u neku tačku u vremenu koja je bitna za neki događaj i kao da je sudbina ovde nešto vrlo posebno zamislila i mi tim jednim putem gde nas vozi moramo da idemo.
Retrogradnost Saturna se prirodno odnosi na njegovo kretanje ka 6. znaku, ka znaku Device i svi ti dugovi se jednim delom definitivno odražavaju na fiziologiji.
Retrogradni Saturn je nastao tako što je daleko od Sunca i kao prirodni oponent Suncu, baš kao što je senka prirodni oponent svetlu, i u jednom trenutku natus izgovara kako njegov otac nije dobar, kako je vlast korumpirana, kako su sve te stvari loše, on ne voli poziciju, on gleda iz svog ugla i vrlo je kritičan prema svemu što je svetlo jer to što sija mu smeta, previše mu je Sunca, previše mu je toplote, on to ne voli i on se buni, neovisno od toga što mu to Sunce generalno daje život i što bez toga ne bi imao ništa. Međutim on ima problem sa tim, a odbojnost prema svetlu je odbojnost prema uspehu. Stoga za razliku od rimskog Saturna koji ide u svoju civilizaciju, koji stvara, koji ima plan i koji uspeva, koji ide korak po korak i sistemski osvaja, ovaj ovde je mnogo više priča Hronosa koji se vraća i koji ima dugove prema ocu, prema kom je napravio prvi greh jer je Urana zbacio s vlasti, ali onda ima problema svakako i sa svojim sinom jer je svoju decu progutao, osim Jupitera, itd. Ovde imamo jedan problem koji se prenosi genetski sa dede na oca, sa oca na sina, a sve to isto govori da ovaj na vlasti nije dobar i da je vlast protiv njega, i on protiv vlasti i da se te stvari prenose jedna preko druge, a da je sada rešenje služenje.
Sada će on, kao retrogradni Saturn, da služi nekome ko je 10. Sad on mora da voli svog gazdu, sada će on da bude Saturn u 6, što je direktna slika nekoga ko služi. Retrogradni Saturn stoga ne daje snažnu karijeru. Natus najpre mora nešto da odradi, mora da odsluži i mora da bude sretan sa tim, mora da voli onoga za koga služi, mora da bude jako dobar da bi se ta energija iscelila jer inače ne daje dovoljno svetla koje je naravno sreća i zadovoljstvo koje bismo imali.
Retrogradni Jupiter nam neće dati da završimo studije koje smo možda započeli ako su one krenule iz inercije ali će tražiti od nas da pronađemo ono što je naš unutrašnji put i da budemo u tome sretni, i kad to pronađemo dobijamo podršku. Moramo biti iskreniji sa njim, ali kada to pronađemo naštelovali smo se na sebe, a ovaj retrogradni Saturn kaže da je da bismo to svetlo oživeli potrebno da se neko vreme radi, odsluži nekome, ko god da je to. To je kao herkulovski zadatak koji je dobrovoljno pristao da ispuni 12 zadataka, da služi svom kralju inferiornom u odnosu na njega da bi otplatio svoj dug prema deci koju je nenamerno usmrtio.
On može biti sjajan ako taj dug namiri, može načiniti neku veliku stvar, može biti veliki čovek ali ne može biti miran dok taj dug ne otplati. To je otplata kredita, namirivanje svega.
Sam Saturn je uvek jedna priča rezultata toga kako smo delovali, kako smo radili u prethodnom životu. Ako nas interesuje šta smo radili u prethodnom životu treba da zamenimo sliku Saturna Marsom. Ako je retrogradan, to je svakako stvar akcije koja je započeta još dva života pre ovoga, ako u prethodnom životu izvesno nije zaokružena.
Saturn voli kada su sve stvari uredno urađene, da su svi dugovi namireni, sve završeno, kada smo svu odgovornost prihvatili, to voli Saturn ali ako je neka odgovornost ostala a da je nismo prihvatili i ako smo život završili sa osećanjem da nešto nije u redu, da je neko kriv, sada se to vidi kao Saturn koji je daleko od Sunca, što nije ništa drugo do retrogradni Saturn.
Saturn je biće koje se stvara na obodima Jupitera, na obodima prostora. On je zakrivljenje prostora, kolaps prostora i tako nastaje vreme. Kada bismo imali apsolutni prostor, apsolutnog Jupitera, potpuno znanje, kada bismo imali potpuno prosvetljenje vremena ne bi bilo, jer bismo imali totalitet prisutnosti svega ali tamo gde se doživljava kraj prostora, tamo gde je kraj Strelca počinje Jarac i odatle nastaje sve što je bilo na kraju naše istine, naših uverenja.
Njegov način je skromnost kada je retrogradan, služenje i iznad svega znanje da je ono što se događa u našoj fiziologiji parametar naše ispravnosti. Vrlo jednostavna logika, vrlo jednostavna stvar i fiziologija mora da se odmara, mora da spava da bismo to isplatili i stvorili sebi novu strukturu.
