Svaka retrogradna planeta je uvek daleko od Sunca, osim Merkura i Venere koji po prirodi ne mogu biti daleko od njega, kao što ne postoji nijedna planeta koja može da se nađe u opoziciji sa Suncem, a da nije retrogradna. Planeta koja nije blizu Sunca, nije u svesnom delu, već sa druge strane, pokazujući onaj dinamizam koji se događa s druge strane svesti, u našem tajnom, podsvesnom delu bića. Ovo posebno važi za daleke planete – Urana, Neptuna i Plutona, koje su veliki deo svog vremena retrogradne i kod velike većine ljudi žive u tom svetu. One i u svom normalnom, direktnom kretanju ne spadaju u svesne principe. Iako su to vrlo duboki, transcendentni nivoi postojanja unutar nas, zapravo su ključni za naš razvoj.
Svaka daleka planeta predstavlja višu oktavu bliskih planeta i Uran, Neptun i Pluton su više oktave Venere, Merkura, koje nam daju mogućnost da promenimo kod naše sudbine u sferi ispod Saturna. Dakle, sve vidljive planete su ispod Saturna i one nam čine sudbinu, ali ako uspemo da dodirnemo nivo planeta koje su iznad Saturna, mi zapravo imamo realnu mogućnost za određeni rad na sebi, za menjanje kodova definisanih ovim planetama.
Koja je njihova ključna potreba, koja je poenta jedne retrogradne daleke planete, kako mi uopšte osećamo tu razliku i šta ona zapravo od nas hoće, kada je i kao direktna zapravo svakako već u našem nesvesnom ili podsvesnom polju i nikad nije u sferi svesnog nivoa, pa kakva je onda njena specifičnost?
Merkur, predstavnik čoveka, je planeta koja zapravo najčešće menja svoj smer – on u svakoj godini tri puta uđe u retrogradnost i kad bismo sabrali sve dane kada je retrogradan, uračunavajući i period senke koji traje još otprilike dve nedelje nakon početka direktnog kretanja, našli bismo da je godišnje oko 120 dana vezano za period Merkura koji je uspavan, mamuran, u nekom drugom stanju svesti, baš kao što i čovek jednu trećinu dana provede spavajući. 120 dana predstavlja taj period kada mi zapravo kontaktiramo tu jednu drugu stranu unutar nas. Ta strana, koju imamo u svakodnevnom životu kroz san, je jako važna za našu evoluciju jer nam omogućava da razvijamo svoje unutrašnje više biće.
Retrogradni Merkur je zapravo u svojoj punoj, razvijenoj formi onaj koji stvara intuiciju, on ide ka Uranu, koji je njegova viša oktava. Isto tako retrogradna Venera ide ka Neptunu, a retrogradni Mars ka Plutonu. Retrogradnost nas vodi da uđemo u tu unutrašnju sferu. Cilj svakog Merkura u retrogradnom kretanju, koji počinje od znaka Blizanaca, od znaka paralelnosti jeste da čovek pronađe svoju vezu sa onim odakle je nastao i zbog toga uvek i imamo kroz retrogradni hod spoznavanje sebe i unutrašnje buđenje, kako bi ono što je na Zemlji bilo jednako onome što je na nebu.
Ono što će retrogradni Merkur nama dati je direktni Uran, ali šta nam onda daje retrogradni Uran i koja je njegova potreba?
Pošto Urana vezujemo za 11. znak, onda u svom retrogradnom hodu on prirodno ide unazad ka znaku Jarca. To za Urana nije tipično. Uran je planeta koja u svojoj osnovi predstavlja buđenje i sadašnjost i cela njegova funkcija jeste da nas vodi ka budućnosti, pa kad se Uran vraća ka svojoj prošlosti, možemo zaključiti da to za njega nije tipično kretanje.
Stoga, njegov prelazak ka Jarcu, podseća na problem koji je imao sa Saturnom, jer je Saturn onaj koji je zbacio Urana sa položaja. To su sve porodične, genetske, nasledne poteškoće, te njegova retrogradnost može izazvati pad sa nekog položaja ili lošu sreću koju je nekada neko imao. Ako retrogradan Uran nije naročito dobro postavljen, predstavlja prijatelja koji je zapravo tajni neprijatelj. Od Urana očekujemo da je direktan i otvoren prema nama ali kad je retrogradan zapravo nije takav, i zato moramo biti pažljivi i uvek razmatrati da li postoji nešto što će u čovekovom životu na neočekivanom mestu, na nekom skretanju, vraćanju, kad se najmanje nada da ga vrlo neprijatno iznenadi.
Ako smo u toj grupi ljudi kojima je Uran daleko od Sunca, potrebno je da budemo bitno drugačiji, da za iskrenost ne smatramo iskreni govor, već da za nas iskrenost znači odnos sa fiziologijom, onaj odnos koji dobijamo preko tela. Iskrenost ovde uopšte nije više mentalna jer on prelazi iz dela ovog Univerzuma koji je podeljen osom Lav-Vodolija u ovaj drugi deo i na taj način ulazi u sasvim nesvesnu priču. Uran je inače planeta koja vlada podsvesnim delom ali kada je retrogradan on ulazi u jedan sasvim suprotan deo, još dublji, koji je vezan za nesvesno.
S jedne strane, njegova retrogradnost ga povezuje sa 12. kućom od njega, što je kuća Jarca i što može biti faza problema, a s obzirom na to da je svaka retrogradnost u svojoj prirodi kao da je u 8. kući od posmatrane. 8. kuća od Vodolije, kojom vlada Uran je Devica.
Drugim rečima, retrogradnost Urana se izražava kroz prirodu Merkura zato što Merkur vlada Devicom ali je to sasvim drugačiji, ženski, ljudski znak koji se izražava kroz nesvesni deo, baš kao što Merkur kao običan čovek nalazi sve znanje na nebu, odnosno kroz intuiciju koju dobija iz svog podsvesnog dela preko znaka Vodolije – kroz astrologiju. Retrogradni Uran neće čak koristiti nikakvu logiku. On ima logiku koju dobija iz postojanja, iz fizičkog nivoa egzistencije.
Ako je klasičan Merkur iz Blizanaca jedna logika po kojoj su 1+1= 2, onda je retrogradni Merkur onaj koji kaže da su 1 i 1 zapravo 11, jer prepoznaje da je ta unutrašnja strana ona koja ga vodi ka unutra i počinje da vidi jedan jezik simbola, slike. Retrogradni Merkur je astrolog i u svojoj punoj formi je razvio Urana, razvio je taj podsvesni nivo znanja. Međutim, retrogradni Uran je otišao još iza, još dublje, on nije ni astrolog, on je geomant, onaj koji iz kodova na Zemlji, koristeći modele zemaljskih znakova, ne onih znakova koje vidi na nebu već onih koje vidi na zemlji, dobija sve znanje.
Retrogradni Uran je po prirodi stvari onaj koji ide ka zemaljskom znaku Jarca, isto tako je osmi od njega zemaljski znak Device i konačno, ako pogledamo još jedan nivo Urana u njegovoj retrogradnosti, to je onaj koji ga vezuje za znak Bika gde je Uran u padu. Svi zemaljski znaci su zapravo za Urana znak njegovog potencijalnog problema ili onoga što on tu treba da razvije. Zbog toga je retrogradni Uran kao avion koji bi pao, a on je zamišljen da leti.
Stoga, kada govorimo o retrogradnom Uranu, moramo shvatiti da će on sve znanje gledati ne iz logike, čak ni iz jezika simbola, već će tražiti znanje iz inteligencije materije. On će pronalaziti u svojoj punoj formi, kada je potpuno razvijen da je okolnost, da je život, da je telo, da su sve stvari oko nas, da je planeta Zemlja potpuno inteligentno biće koje nam daje odgovore. On je taj koji će spojiti nebo i zemlju i koji će pronaći da su oni potpuno jedno te isto, on će naći da unutar svoje prirode ona više uopšte nije intelektualna, bar ne na način na koji smo do sada mislili da je zapravo sadržano sve znanje. Iz perspektive retrogradnog Urana materija je potpuno inteligentna.