Saturn je priča o jednom od najvažnijih zakona koje imamo u životu i sa kojim se stalno iz života u život poistovećujemo, odnosno trudimo se da uđemo u sklad sa tim zakonom. Zakon Saturna izražen je kroz vrlo mističnu silu gravitacije koja je osnovna sila inercije koja nas vodi putem koji zovemo sudbina. Sudbina je gravitaciono izražena u svakom životu, ona je inertivna sila unutar nas i svako od nas ima svoju gravitaciju kojoj teži i koja nas vodi da idemo ka određenoj jednačini. Saturn upravlja tom neminovnošću koja prožima sve i koja zaista predstavlja jednu od četiri fundamentalne sile u fizici koja je najmanje poznata kao to svojstvo materije da može da privlači sve oko sebe. Ta misterija koja živi u materiji kao takva je ono čemu nas Saturn uči dajući nam telo i oblik iz života u život, gde mi nastojimo da napravimo balans, suživot ili sklad sa svojom materijom, sa svojom sudbinom koju u njoj imamo i da naučimo te zakonitosti.
Gravitacija je sila sudbine i ona je vrlo suptilna i prisutna u svakom deliću našeg života. Ona prožima našu sposobnost da stojimo, da nešto izgradimo, da postavimo bilo koji predmet i ona mora u sebi da sadrži sklad sa ovim zakonom, jer ako nije u skladu ništa ne može da traje, niti da bude postavljeno u nekom vremenu. Taj zakon je zapravo onaj po kome se sve u čitavom Svemiru vrti.
Ako bismo posmatrali prirodu samog Svemira videćemo da je on ceo definisan gravitacionom silom i da se sve vrti oko jednog centra, baš kao što se Mesec okreće oko Zemlje, kao što se Zemlja okreće oko Sunca, Sunce oko centra Galaksije, naša cela Galaksija oko drugog većeg centra itd. To su sve nivoi jedan iznad drugog koji definišu zakonitosti koje imamo. Najfascinantnija stvar u ovoj tajni sadržana je u prirodi materije i materija je zapravo ključ za ulazak u sve ono što je nematerijalno i što bismo nazvali duhovnim, zato što je ta mistična osobina koju nosi da se sve oblikuje oko nje, ne samo kretanje, već se oblikuje prostor i vreme. Vreme se kreće drugačijom brzinom u odnosu na objekte koje imamo i što je materija veća, što je gravitacija veća, što je gravitacija gušća – vreme biva sporije. Vreme se usporava, usporava i dolazi do jedne tačke usporavanja. Najveća gravitaciona sila je ona koja postoji u obliku Crne rupe, u obliku kojim Saturn sam po sebi vlada i koji nas vodi ka nečemu što ne znamo, što je dosta duboko u nama, gde je u jednoj maloj tački sadržana tolika sila da privlači sve. Ona privlači čitav sistem zvezda i sve što postoji oko nje. Ona je vrlo mala i vrlo fokusirana tačka sama na sebe i to je zakon koji svi mi nosimo u svom životu, jer se preko njega formulišu sve ostale stvari. Formuliše se vreme u kojem ćemo živeti, događaji i sav sistem kretanja je zavisan od te tačke koja je kod nas tačka Saturna, tačka koja privlači sve stvari i oblikuje to tkanje prostora i vremena. Prostor je zapravo jedna potka u kojoj se nalaze svi događaji i svi ti događaji kod nas će biti vrlo različiti u zavisnosti od ove sile gravitacije. Sila gravitacije je ona koja privlači sve i koja prihvata sve. Ono što nas Saturn uči jeste da je naša sposobnost da ovladamo sudbinom, da ovladamo materijom i svojim životom, upravo u sposobnosti prihvatanja, a ne odbijanja. Saturn prihvata svu odgovornost i njegova ključna vrednost je u sposobnosti da uvek sve što postoji prihvata i da ni za šta ne okrivljuje nekog drugog. Sve što se nama događa u životu je deo gravitacije kakvu smo postavili u svom Svemiru. Nekada se može činiti da su stvari koje dolaze od Saturna nepravedne, ali one su apsolutno pravedne, jedino što je nekada svest čoveka izražena u svetlu (u Suncu ili Mesecu) nedovoljno široka da može to da razume i prihvati. Čovek onda ima potrebu da to odbaci kao deo koji nije on i na taj način stvara ego oko njega, pa on neminovno kruži oko nečeg drugog.
Čovek uvek živi u nekom gravitacionom sistemu, ovu silu je nemoguće pobediti, jer kada čovek ode van planete Zemlje gde je u bestežinskom stanju, on nije pobedio gravitacionu silu, nego je samo ušao u drugi gravitacioni sistem. On sada kao astronaut koji se nalazi u bezvazdušnom prostoru zajedno sa planetom Zemljom jurca oko Sunca, a zajedno sa Suncem oko centra Galaksije, baš kao što naš čitav Mlečni put jurca oko drugog centra. Uvek se nalazimo u nekom gravitacionom sistemu, Tvorac govori kroz gravitaciju, svi zakoni koje možemo spoznati i koji su izvan spoznajnog svesnog dela od kojih smo satkani sadržani su kroz priču gravitacije. Stoga, neprihvatanje odgovornosti nije opcija, jer odgovornost je ono što nam omogućava da imamo pravo. Kada god vidimo bilo koji aspekt sa Saturnom, pa npr. Saturn ugrožava Mesec ili Veneru, možemo se zapitati koga je potrebno podržati Mesec i Veneru ili Saturna. Instinkt nam govori da bi trebalo podržati bilo koju planetu koja se nalazi u nezgodnom odnosu sa Saturnom, ali ispravno je da se uvek treba podržati Saturn, on je uvek u pravu. Naš zadatak je da nađemo vibraciju u kojoj smo sa Saturnom lagani, u kojoj možemo da prihvatimo date stvari i da podesimo i naučimo tu planetu koja je u odnosu sa Saturnom kako da se kreće savršeno lagano prateći zakonitosti u datom gravitacionom krugu. Saturn je uvek ono u odnosu na šta se merimo i u odnosu na šta se podešavamo i to je vrlo duboka poruka prirode koja dolazi kroz ovu najmističniju silu, jer gravitaciju još niko nije razumeo. Niko još ne zna koja to čestica izaziva privlačenje i oblikuje sve stvari koje vidimo i oblikuje vreme.
Materija ili gravitacija oblikuje vreme i zato je Hronos ili Saturn onaj koji u horoskopu jednako predstavlja vreme kao i svaku materijalnu realnost i okolnost. Saturn svakoj zvezdi čini da ona okreće oko njega, jer je Saturnova duboka priroda u gravitaciji koja je u krajnjoj liniji Crna rupa koja će progutati sve. Saturn jede svoju decu i u svačijem Univerzumu je ta Crna rupa i tu nema ničega lošeg i pogrešnog, on je samo zadužen za sposobnost da se iz jednog sveta ili sistema koji poznajemo, putem uzroka i posledice, prelazi u drugi. Saturn omogućava održavanje tog zakona koji imamo, jer biti u skladu sa Saturnom je imati sve zakone prirode u skladu sa sobom i to je je sazrevanje. Svako od nas je rođen sa određenim stanjem ovog sklada i nije dovoljno posmatrati samo poziciju Saturna da bismo to spoznali, jer uvek treba posmatrati i poziciju Meseca. Ova dva tela nam daju odnos koji postoji između našeg ličnog doživljaja okolnosti i okolnosti koje smo nasledili koje nosimo iz različitih nivoa kao posledice koje možda sada ne razumemo najbolje.
Odnos Meseca i Saturna je uvek priča o odnosu onoga što je belo i crno unutar nas, odnos svetla i tame ili Crne rupe i njihov balans je zapravo priča o odmoru i umoru. Ako postoji sila koja nas neminovno vuče ka nečemu, ona je u našem životu baš kao sila gravitacije izražena onim što nas putem umora prisiljava da moramo da uđemo u to nesvesno, u tu Crnu rupu, da zatvorimo budno stanje i uđemo duboko u san. Dokle god postoji umor, čovek negde greši u odnosu na Saturna, u odnosu na svoj život i silu gravitacije. Umor je ono čime se karma dovodi u balans gde je odmor jedini odgovor i jedina stvar koju možemo tokom celog života raditi sa Saturnom je da se samo pustimo, odmorimo, opustimo i nemoguće je boriti se protiv Saturna, zato što je utkan u samu suštinu svega. Zato svaki neudoban aspekt sa Saturnom je onaj koji nam kaže koliko je potrebno planetu koja je u odnosu sa Saturnom doterati, odmoriti i opustiti, jer Saturn je guta, baš kao što guta zvezde ili svoju decu. On tu planetu troši i ako se čovek opire tome, ako vidi da postoji nepravda, ako doživljava da ga neko jako pritiska on se troši i bukvalno nestaje sve dok ne dođe u tu tačku, u Crnu rupu odakle nastaje regeneracija. Ali da bi on imao svest u kojoj je ona stalno prisutna, neophodno je da uđe u unutrašnji stav prihvatanja i na taj način postaje ono što zapravo radi Saturn, on se usaglašava sa njegovom vibracijom i prihvata. Saturn jednostavno prihvata sve što dolazi kao Crna rupa, sve što dolazi je njegovo, on se apsolutno ne bavi da je bilo koja stvar izvan.
Crna rupa je neverovatno mala tačka u ogromnom objektu Svemira i ona vodi u potpuno novu dimenziju i zato Saturn vlada 7. krunskom čakrom koja se nalazi na vrhu glave i omogućava nam da kroz to polje uđemo u više dimenzije, da uđemo u jedan novi svet drugih realnosti. Kao što se događa na planu Univerzuma gde se kroz Crnu rupu prelazi u druge dimenzije, jer tolika količina gustine omogućuje otvaranje singulariteta, polja koje zapravo prolazi kroz samo tkanje vremena i prostora i prelazi u sasvim druge dimenzije. Tu misteriju nosimo u polju svoje krunske čakre i zato je Saturn najspiritualniji vodič, on je ono što prepoznajemo kao govor Tvorca izražen u svakom segmentu našeg života kroz jednu te istu silu. To je sila gravitacije zbog koje se sve kreće, zbog koje se konstruiše vreme, prostor i sva zakrivljenja vremena i prostora sve dok se kroz Crnu rupu ili krunsku čakru ne prođe u drugu dimneziju, u drugi nivo postojanja. Saturn je upravo onaj princip postojanja koji obezbeđuje da su sve stvari sređene, da sve stvari imaju ispravne jednačine, da sve što se događa ide po modelu jedne ogromne Kosmičke jednačine i da svaki uzrok ima svoju posledicu. Posledica je izražena tačno do najmanjeg dela zahvaljujući tome što Saturn ima toliku gravitacionu sposobnost da sve prilači u konačni singularitet u jedno. Držeći tu tačku jednog, on je obezbedio da su sve stvari koje se događaju definitivno ispravne, iako ih neko doživljava kao neudobne.
Ako pitate Saturna zašto neko doživljava život kao dobro mesto a neko kao loše, on će reći da je razlika u stepenu odmora, jer je odmor zapravo beskrajno prihvatanje. Ako je čovek u stanju da se ne opire i da prihvati bilo koju stvar koja mu dolazi kao jedan deo sebe bez da se umara sa tim i troši energiju ako pokuša da odbije – on održava to stanje odmora. Ukoliko oseti da postoji otpor, to znači da treba da se odmori, da uđe u tišinu, pa će neko to uraditi kroz meditaciju. Put Saturna jeste put meditacije, čovek se jednostavno pušta toj sili gravitacije koja ga vodi u jedan potpuno drugi tok kretanja koji je potpuno lagan i opušten. Tu se doživljava vrlo nežna priroda Saturna, vrlo postojana i toliko prisutna da to prevazilazi poimanje bilo kog čoveka. On je prisutan u svakom delu Svemira. Svaki deo izraženog života nastaje zbog vremena, vreme nastaje zbog gravitacije i cela tajna čestice koja ide iz Saturna je sadržana iz sposobnosti da iz svake čestice nastaje vreme i da to vreme ima zapise kod nas koji su manje ili više umorni i vodi nas ka tom da mi doživljavamo svoje vreme i da živimo kao povoljnu ili nepovoljnu sudbinu. Zato u natalnoj karti treba najpre pogledati šta je Saturn, koliki nam je odmor ili umor postavio u Duši i u odnosu na njega se podešavajmo.
U odnosu na Saturna zauzimajmo poziciju koja god da je to planeta i aspekt koji imamo, jer podešavanjem frekvencije planete koja je u izazovnom aspektu sa Saturnom na Saturna, mi zapravo napredujemo, menjamo se, ispravljamo karmu i otplaćujemo ono što možda i ne znamo šta je, ali vidimo da naš život postaje bolji i smisleniji. Ali, uglavnom to ne radimo, nego zauzimamo stranu druge planete, jer gotovo to uvek radimo instinktivno, zato što je jednostavnije zauzeti stranu bilo koje druge planete nego da budemo na Saturnovoj strani. Tada smo osuđeni na patnju samo zato što smo odlučili da ponovo proživljavamo slike svojih predaka, jer svaki aspekt koji imamo sa Saturnom je potpuno ista slika koja se događala nekom od naših predaka.
Saturn više od drugih planeta govori o onome što je u sećanjima genetike i onoga što mi nosimo iz prošlih života, što je prosto veće od našeg svesnog dela sećanja i to su nesvesna sećanja koja provodimo kroz sebe. On je parametar ispravnosti čak i kada je najlošije postavljen u poziciji, aspektima i dispoziciji, on je ipak parametar ispravnosti. U odnosu na Saturna mi se podešavamo sve dok ne nađemo da je lagano i kada nađemo da smo se sa Saturnom izmirili i da je tu lagano, to je mera kojom idemo dalje.
*******
Ovaj tekst predstavlja deo predavanja u Kepler klubu. Više o Kepler klubu i pristupu celom članku možete pročitati ovde.
