U heliocentričnom horoskopu, dakle, u onom koji imamo u trenutku rođenja gledano sa Sunca, sve naše planete su uvek direktne. To znači da smo uvek budni i da je naša svest uvek potpuno prisutna. Retrogradnost svakako ima veze sa našim disparcelisanim doživljajem života i stvarnosti, tako da planetu u nekom delu doživljavamo retrogradnom ili obrnutom smeru.
Konkretno, na opštem primeru horoskopa, znamo da 1 uvek ide ka 2 i da je to normalno kretanje. Primarna potreba je direktnost kretanja, što se ogleda kroz čovekovu potrebu da stiče iskustva kroz materiju na planeti Zemlji, na primer, kroz hranu jer mu to daje osećaj da postoji i da živi. Na psihološkom nivou to daje osećaj vrednosti koje natus mora negde da stekne, i sve što radi celog života bilo kroz karijeru, odnos koji će imati sa nekom osobom ili nešto treće, sve to treba da potvrdi njegov osećaj vrednosti koji predstavlja ne samo sigurnost nego i budućnost.
Ako posmatramo naš život, kažemo da 1 ide ka 2, međutim to kretanje 1 ka 2 istovremeno čini 12. To je priča o evoluciji, jer se sa leve i desne strane od 12 i od 2 nalaze primarni ljudski znaci. Čovek postoji u 3 i postoji u 11, ali priča 1-2-12 predstavlja ono što će eventualno dati čoveka kada se zaokruži vrednost između ova tri faktora.12 je ovde primarni model u kome su 1 i 2 zajedno, i ako posmatramo retrogradnost u tom konceptu, ono svakako predstavlja ovu skretnicu 1 i 2 – 1 ide ka 2 i kada 1 dođe do 2, ono dobije sve ono što doživljavamo kao ono iza nas, kao ono što je retrogradno. Čovek se bukvalno nalazi između direktnog i retrogradnog, ali to što je retrogradno je rezultat iskustva 1 i 2.
Retrogradnost je specijalan doživljaj istovremenog iskustva našeg prethodnog delovanja i reakcije na to, pa su i akcija i reakcija unutar retrogradnog hoda uvek izražene u prirodi date 12. kuće. Vrlo konkretno – svako retrogradno kretanje u sebi sadrži sećanje na ono što je natus činio u prethodnom životu u simbolici te planete i kakvu je reakciju dobio. Oni koji su imali skladnu i balansiranu vrednost između onoga čemu su težili i reakcije koju su dobili od okoline, danas imaju ogromnu podršku retrogradnih planeta, jer nas one na taj način otvaraju ka našoj 12. kući, koja je ogromno polje svih mogućnosti. 12. kuća je spoj 1 i 2, i zato je mnogo više nego 1 i 2 posebno, ona je bitno veće polje unutar kojeg bi sve ono što bismo želeli mogli da postignemo, ukoliko imamo podršku od 12, odnosno od retrogradne planete koja nas otvara ka 12. kući.
.jpg)
Retrogradnost predstavlja kapiju za otvaranje onoga što u 12 već imamo i u zavisnosti od same postavke retrogradne planete nama se otvaraju sećanja na sve ono što smo imali kao akciju i reakciju, kako je to bilo prihvaćeno, doživljavamo sada kao podršku ili gubitak. Iz tog razloga se retrogradnost vrlo lako može tumačiti kao prilično nepovoljan znak, ukoliko je natus u prethodnom životu činio neka dela koja nisu bila u skladu sa univerzalnim zakonima. Drugim rečima, natus nikada ne može ništa niti da izgubi, niti da prevari svemir, jer sve što smo radili bilo gde u simbolici bilo koje planete dobićemo kao podršku ili gubitak preko retrogradne planete.
Retrogradnost je nešto što nam se javlja sa druge strane naše svesti.
Kako u klasičnom krugu izgleda retrogradnost?
Kada, na primer, Sunce i Jupiter u svom kretanju naprave ugao od otprilike 120 stepeni, Jupiter kreće retrogradno. Sunce se udaljava, a Jupiter postaje retrogradan. Retrogradna planeta nikada ne može biti blizu Sunca, osim unutrašnjih planeta Merkura ili Venere. Uvek su retrogradne planete one preko puta Sunca; one su preko puta svesti, one su sa druge strane. Kada posle 4 meseca, što je otprilike jedna trećina kruga, Sunce dođe opet na 120. stepen, Jupiter se vraća 10-ak stepeni i kreće direktno. U celom daljem krugu, sve ovo će biti opisano Jupiterovim direktnim hodom. Baš kao i u danu – jednu trećinu provodimo u snu, a dve trećine smo budni. Isto tako postoje dve kuće – 1 i 2 koje opisuju direktnost i 12. koja je san i u kojoj imamo planete koje se kreću drugačije. Upravo je poenta sna da unutar njega doživljavamo balans između događaja.
Kada je Sunce na jednoj strani, a bilo koja planeta na drugoj, ta planeta je retrogradna, što znači da nije osunčana, nije budna, već u snu. I šta sanja? Ono što je rađeno u prethodnom ciklusu jer u sebi nosi to iskustvo.
Kako ćemo mi neku retrogradnu planetu živeti – treba pogledati šta imamo u 12, kakva je to serija 12, koja su to iskustva, koja su sećanja i treba pogledati samu retrogradnu planetu. Natus može naravno imati mešanu kombinaciju, i povoljnu i nepovoljnu priču u 12. kući ili preko vladara 12. kuće, a isto tako može imati nekoliko retrogradnih planeta. Retrogradnost se tumači u zavisnosti od kvaliteta planeta – jedna može biti dobro postavljena, druga može biti problematična, ali u meri u kojoj je retrogradnost problematična ona sada predstavlja poteškoću da čovek ide direktno, da ostvari one ciljeve koje bi želeo jer jednostavno, postaje vezan za jedan nivo čudnih okolnosti, događaja i svih stvari koje su neplanirane.
Kada bi čovek, sa druge strane, uspeo da jedan život živi dovoljno dobro da je njegov put od 1 ka 2, što život predstavlja, bio skladan i na opšte zadovoljstvo, retrogradnost koju bi imao bi bila dovoljno snažna da bi mogla da poveže njegova tri entiteta, njegova tri dela, njegova tri rasuta bića u jedno. Retrogradnost je vrhunski spiritualni dar povezivanja sa onim od čega smo potekli.
Ali, ukoliko je natus živeo od 1 do 2 nemajući svest o 12, o reakciji i o drugoj strani, već isključivo o onome što bi on hteo da postigne, ne gledajući da li je druga strana u bilo kom odnosu ili u nekoj situaciji zadovoljna sa tim, on sada ima retrogradnost koja mu kaže “Ne, ne možeš toliko postići” i vraća ga da leči to. Tada natus ima dugove preko retrogradne planete, vraća se u 12. kuću u polje ili tišine ili osame ili gubitka, u zavisnosti od toga kako na događaje koji mu dolaze bude odreagovao. Reakcije su ono što je naše, a događaji su oni koji sami idu i oblikuju posudu života kroz koju prolazimo, tako da reakcije predstavljaju naš rezultat.
Mi kao astrolozi znamo šta nam koja retrogradna planeta može doneti u zavisnosti od njenog dostojanstva, njenih aspekata, pozicije, kvaliteta toga – koliko je ona u sebi dobra, može biti dobra i podržavajuća, a može biti dobra delimično, u nekom delu. Ne mora biti crno-belo, već može imati određen procenat dobrog i opterećujući ostatak. Ali, gotovo da retko postoji da je neka retrogradnost potpuno dobra, jer kao što je retko da je nekada neko potpuno ispravno radio sve akcije – ljudi greše, ljudi prave akcije koje nisu potpuno u skladu sa prirodom, sa univerzalnim, i stoga vrlo često retrogradnost nosi makar manji deo oštećenja. Tek u onim slučajevima kad je osoba razumela da je njen put sa retrogradnim planetama uvek vezan za to da nikad nije obična nego je vrlo drugačija od onoga gde većina ide, tek tada može da živi puni potencijal koji retrogradna planeta daje.
Pod retrogradnim osobama podrazumevamo one kojima je ne samo vladar Ascendenta retrogradan, već i ako imaju bilo Merkura ili Veneru ili Marsa retrogradnog zato što su to lične planete. Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton su vrlo širokog spektra, koje nas često povezuju sa opštim okolnostima u kojima se negde možemo nalaziti, ali ukoliko ta planeta nije vladar Ascendenta ili barem dispozitor vladara Ascendenta, ne kažemo da je ta osoba primarno retrogradna.
U heliocentričnom Ja mi nemamo osećaj odvojenosti od neke druge osobe ili stvari. Imamo doživljaj da su svi oni delovi koji funkcionišu za nas, mi smo jedno sa njima i nemamo uopšte problem da bilo koju drugu realnost prihvatimo. To je naše kosmičko stanje svesti. Retrogradnost je put da se do toga dođe.
Retrogradnost je jača od direktnosti, ne zato što je vidljivo pa je zato jače, nego zato što je retrogradnost sama po sebi 1 i 2, a direktnost je uvek 1 i uvek je obična.
