Severni i Južni pol su važne tačke svesti čitave planete, preko kojih ona uspostavlja primarni balans između parova suprotnosti, i to upravo preko ovih struna porodica eklipsi ili svojih Zmajeva.

Eklipsa ili „pomračenje“ predstavlja astronomski događaj kada je jedno nebesko telo zaklonjeno drugim i prolazi kroz njegovu senku u odnosu na posmatrača. Da bi se to desilo, neophodno je da tri tela budu u jednoj ravni, odnosno da se posmatrač nalazi u istoj liniji posmatranja sa druga dva tela.

Na pojavnom nivou, svaka eklipsa predstavlja određen gubitak svetlosti, što se može manifestovati kao negativna tendencija, pa i „smanjenje svesti“. Ipak, ovo smanjenje svetlosti je slično smanjenju svetlosti usled pojave crne rupe u svemiru ili prelaska na „drugu stranu“ u iskustvu živih bića. Eklipsa svakako može biti „negativna“, ali iz prakse znamo da može da aktivira i veoma pozitivne stvari u životu ljudi, a sve u zavisnosti od toga kako je postavljena u nečijoj karti. Dakle, okarakterisati je kao apsolutno negativnu pojavu ne bi bilo tačno.

Šta onda eklipsa predstavlja na energetskom nivou?

Eklipsa može da otvori vreme/prostor na nivou svesti, raskriljujući kapije nesvesnog nivoa uma i, u nekim slučajevima, povezujući ga sa nadsvesnim umom. Ovo za posledicu ima povezivanje sa davno prošlim ili budućim vremenima. Na taj način svaka eklipsa formira određeni „vremenski lift“ unutar naše energije, kojim se direktno povezujemo sa određenim prošlim ili budućim sećanjima duše.

Upravo je zbog toga upliv eklipsi prilično dramatičan kada god snažno aktivira neku natalnu planetu, jer nas ponekad povezuje sa neprijatnim sećanjima ili, pak, sa sećanjima koja predstavljaju značajna pozitivna iskustva duše, a koja se u datom trenutku ponovo aktiviraju. Ona su veoma često karmičke prirode, pa se u ovom životu, preko ovog svojevrsnog „vremenskog lifta“, otvaramo istoj energetskoj situaciji u kojoj smo ostali u nekom ranijem životu.

Kada je duša spremna, ona se preko eklipsi otvara ka sećanjima iz svog nadsvesnog uma, kojom prilikom prenosi iskustva budućih inkarnacija u sadašnji život. U tom slučaju, kod osobe nastaju značajne promene na nivou svesti, za koje je potrebno da njeno nesvesno bude spremno. Kako je nesvesni deo uma zapravo telo – fiziologija mora biti posebno spremna da bi mogla stabilno da „daunloaduje“ ova iskustva iz budućnosti.

U duhovnom smislu, eklipse aktiviraju primarne „vertikale svesti“, uspostavljajući vezu između nadsvesnog i nesvesnog uma, kojom se integrišu neispoljeni delovi duše u budućim i prošlim životima.

Spiralna struktura energije eklipse

Svaka eklipsa, zapravo, predstavlja iskustvo osme kuće, odnosno natusa prirodno dovodi u iskustvo vira kojim se, baš kao i sa virom u svakoj reci, uobičajeni tok menja, pri čemu sva energija vodi ka sadašnjosti. Taj energetski vir stvara posebni spiralni oblik – spiralu koja se otvara prilikom svakog kontakta sa osmom kućom i prelaskom na „drugu stranu“. Stoga, ona deluje kao snažna sila neminovnosti natusovih sećanja, koja ga povezuju sa vremenima njegovih prošlih života, dovodeći ga u energetski slične situacije onima u kojima ih je u svom doživljaju i ostavio.

Ipak, pored ove spiralne strukture vira, koja natusa vuče ka karmičkom sećanju, sama eklipsa omogućava i pojavu „Vertikale svesti“, koja se razvija kroz sâm centar tog vira, kao realnost satkana od čiste sadašnjosti. Ova „realnost sadašnjosti“ po definiciji prevazilazi iskustvo 4D (tri dimenzije prostora i jedna dimenzija vremena, koje uvek teče u smeru od prošlosti ka budućnosti) i otvara natusa ka višim dimenzijama realnosti, odnosno ka 5D, ali i 6D, a sve u zavisnosti od zrelosti njegove Duše i njegove spremnosti da se otvori ka ovim dimenzijama.

Porodice Zmajeva

Svaka eklipsa iz iste serije ponavlja se na 18 godina, tačnije na 18 godina 11 dana i 8 sati – što je poznatije kao SAROS ciklus.

Tako su vremena koja svaka eklipsa aktivira vezana za vremena kroz koja prolazi serija ovih eklipsi, odnosno za ciklus porodice Zmajeva.

Naime, budući da svaka solarna eklipsa predstavlja mladi Mesec u blizini Zmajeve glave (Severni mesečev čvor) ili Zmajevog repa (Južni mesečev čvor), mi prepoznajemo aktiviranje jednog Zmaja preko svake eklipse.

Svaki „aktivirani Zmaj“ predstavlja deo jedne velike porodice kojoj taj Zmaj pripada, a koja je definisana određenim SAROS ciklusom.

Zmajevi Severnog i Južnog Pola

Svaka SAROS serija eklipsi se uvek rađa na Severnom ili na Južnom polu, i to uvek korespondira sa eklipsom koja se dešava u blizini severnog ili južnog čvora. Ako je eklipsa nastala kao mlad Mesec u blizini Severnog čvora, onda to sigurno znači i da je geografski ona „rođena“ na Severnom polu, odnosno da je nju bilo moguće videti samo na tim krajnje severnim širinama. Ukoliko je eklipsa nastala kao posledica konjunkcije mladog Meseca sa Južnim čvorom, tada to ukazuje na to da je ona rođena na geografskim širinama Južnog pola.

Zato i svaka porodica SAROS ciklusa ima ispred broja i oznaku „N“ za „North“ (Sever) ili „S“ za „South“ (Jug). Takođe, lako se može primetiti da oni uvek idu naizmenično, odnosno da uvek nakon eklipse koja je, na primer, rođena na severu, dolazi sledeća serija koja je rođena na jugu. Zbog toga je i svaka serija koja je označena neparnim brojem uvek „N“ serija, dok je svaka SAROS serija sa parnim brojem istovremeno uvek i „S“ serija.

Svaki od „N“ Zmajeva se tako rađa na Severnom polu kao delimična eklipsa, odakle se na svakih 18 godina i 11 dana polako seli na jug sa eklipsama koje su polako sve potpunije, da bi negde oko sredine svog ciklusa došao do ekvatora, gde će se eklipse pojaviti uvek kao totalne. Nakon toga, ovaj Zmaj nastavlja svoj put na jug, gde polako sve više postaje delimična eklipsa, da bi konačno došao do samog Južnog pola, gde će i završiti svoj ciklus.

Na isti način se odvija i život „S“ Zmajeva, koji svoj život započinju na Južnom polu odakle se lagano, u ritmu od 18 godina i 11 dana, sele ka severu, da bi postali potpuni na ekvatoru i nastavili svoj put do Severnog pola, gde završavaju svoj život.

Priroda Severnog i Južnog pola na Zemlji je poput prirode uma i tela na nivou čoveka, odnosno poput prirode talasa i čestice u kvantnoj fizici. Severni pol je u primarnoj astrološkoj simbolici Neptuna i njegova priroda je poput „talasa“, odnosno inteligencije, dok je Južni pol u svojoj astrološkoj simbolici Pluton i njegova priroda je poput „čestice“, odnosno energije.

Na taj način deluju i ova dva tipa Zmajeva. Zmajevi Južnog pola su primarno vezani za „energiju“, koju vremenom „prenose na inteligenciju“, odnosno um, kako se njihovo kretanje sa juga prebacuje na sever. Zmajevi Severnog pola su primarno vezani za „inteligenciju“, odnosno „ideju ili nameru“ koju vremenom sve više unose u „energiju“, odnosno materiju (kao „zgusnutu formu energije“), kako se njihovo kretanje sa severa sve više prebacuje na jug.

Severni i Južni pol su važne tačke svesti čitave planete, preko kojih ona uspostavlja primarni balans između parova suprotnosti, i to upravo preko ovih struna porodica eklipsi ili svojih Zmajeva.

Podeli ovaj članak:

Povezani članci

Venera

Sve što volimo, što nas čini srećnima, svu lepotu koju naše oko i duša prepoznaju kao takvu i sve ka čemu težimo skriveno je u našoj Veneri.

Saznaj više

Priroda znaka Ribe (četvrti deo)

Drugi dekanat od 10. do 20. stepena je Jupiterov dekanat i u osnovi je najudobniji deo Riba, jer je Jupiter u sedištu u ovom znaku. Ovde imamo najčistiji deo od Riba uz potencijalnu najbolju mogućnost da osoba ostvari jupiterovske snove, da ostvari velike stvari u svom životu.

Saznaj više